William Bilkić: Ona i ja somewhere in the world

ljubavnici– Можеш ли ти да причаш, а да ме не држиш зa дупе?

– Mogu, ali nije isto. Slađe je ‘vako…

– Није у реду. Видеће неко. Увек наиђе неко када не треба.

– Kada ti hoćeš da te hvataju za guz, onda te nije briga da li si u hotelskoj sobi, u stanu ili na ulici. Zašto ljubiš rodjaka u usta?

 – Опет ти… Боже сачувај! Ко ти је рекао ту будалаштину?

 – Vidio sam…Tvoja uzrečica je: uvijek netko naiđe kada ne treba… Eto, da znaš, ja sam taj tko je naišao onda kada nije trebalo.

– Да се прекрстим…Шта си видео, бре?

– U  restoranu… on hoće da ide kući i nagnuo se preko stola, hoće cmok usne na usne, a ti mu kažeš vidjet će neko… okrećeš se malo, nisi bila sigurna… ali si ga ipak poljubila u usta…

-Остарио си… Данас се сви љубе тако необавезно, ништа то не значи… то је био ваздушни пољубац, обичан, то млади људи раде у целом свету данас. Ти си старији, ти то не разумеш!

 – Šta ne razumijem? Da se ljubiš s prvim rodjakom! Usne na usne!

– Он ми није рођени, он ми је пуно помогао у животу… све ради за мене, купује ми ствари, плаћа станарину за мене… стварно ми помаже.

– Da, odlično: napija te noću po barovima u gradu, a onda idete da spavate na isti kauč… Povraćate po stanu i kupatilu kuda stignete, a ujutru se pravite kao da se ništa nije desilo…

– Рекла сам ти да не разумеш обичан цмок… Шта причаш? Не откопчавај ми јакну, хладно је… Ниси ти психолог да сваки покрет знаш на шта се мисли… Нисам оно што ме твоја глава прави… Рекла сам ти: имала сам само двојицу до сада… A не ту твоју двадесеторицу што их ти комбинујеш и као што ти мислиш…

– On te je iskoristio, stariji je od tebe trinaest godina; nije smio to uraditi ni pred tvojim niti pred mojim bogom… Bog sve vidi! Ljude možeš slagati, Boga ne možeš! Sve sam ubjeđeniji da on poznaje i one probisvijete što obijaju stanove naših ljudi i kradu po tuđim domovima!

– Стварно није у реду да то мислиш, а камо ли да помињеш! Сада ћу се наљутити и отићи, нећу ти се никада више јавити!

– Dobro, možda sam pretjerao sada, ali Nikola mi je ispričao prošlog tjedna da sumnja na neke uličare koji su podrijetlom iz tvoje, a i iz moje bivše rodne grude… Dobro, dobro… Zaboravimo provalnike! Ali, priznaj:  istina je da je stariji od tebe najmanje petnaest godina!

– Ти си од мене старији двадесет и ocaм! Измишљаш, драги мој боже, ко вас направи… Ви што волите пуно књиге и озбиљну музику, нисте чисти!  Цео живот само измишљате, не може бре човек да вас ухвати ни за главу ни за реп… Не знаш бројати, бре! Старији je седам година!  Ви из Далмације; сунце вам удара у главу нон-стоп… Док си са мном oстави се писања у глави! Рекла сам ти већ да ме не стављаш у те твоје измишљотине – коса ми се диже на глави од помисли шта све има у  твојој главуржди…

– Kako je uspio da te iskoristi… znam za muža, to je u redu, svjesno si legla s njim; morala si mu dati  zbog dokumenata! Ali, ovaj drugi?

– Нико ме није искористио; ти мене не познајеш, нисам оно што ти мислиш о мени, буди сигуран. Само да припалим, заклони ми руком… добро је… Требао ми је неко… Била сам прекинула везу, човече… други пут, хеј… једва сам преболела моју прву љубав. На све стране никога нема да се  изјадам како ми је тешко… Сањала сам о свету, а када сам отишла од родитеља и куће у тај јебени свет, стално мислим на њих! Изједе ме изнутра тај затворени круг… Не пипај ме, одаламићу те!

– O, da, ne pipaj me, ne pipaj me, bože moj, samo miruj pored mene i trabunjaj… a poslije ponoći si svačija…

– И ничија! Само сам своја!! То сам ти рекла већ милион пута!!

– To su sve rekle. Pa porekle.

– Ух, што си тежак! Некада помислим да сам те требала зајебавати као оног Алжирца што ми се био залепио за сукњу прошле године… Плаћао је дупле вечере и мени и Радовану када год сам зинула… Али, поштујем те, нећу да ти дајем лажну наду.

– O, da, njega sam zaboravio… pipao te u autu, pijanu i lagao ti da ćeš masno zarađivati u restoranu, samo da legne na tebe; lagao on tebe, a ti njega… Pala si na dobro auto i nekoliko večera ko srednjoškolka! Pitam se: tko ti je dao školsku diplomu? Jesi li je kupila?

– Остави ме на миру! Идем!

– Kako mogu stajati pored tebe, a ne dirati te… osjetiš li hrastinu… Daj da te bar poljubim!

– Немој бити прост, вређаш ме! Пољубио си ме већ! У врат! Не смеш ме љубити у врат, попали ме… Рекла сам ти то… Нећу да се попаљујем с тобом.

– Da, neću da idem s tobom da se opijem, da jedva hodaš… Kao što tvoja rodbina radi s tobom! Što se tiče poljupca: promašio sam obraz…

– Да, верујем ти, ха,ха,ха… Рекла сам не љуби ме у врат! Безобразнику један неваспитани!

 – Bezobrazna si ti kad u pola noći, usred parka, stojiš sa mnom skrivena iza Washingtonovog spomenika… Daj meni jednu cigaretu! A on te može ljubiti u vrat?

– Не, рекла сам ти да не будеш киван толико на њега… о боже, кажем њега, а појма немам о коме причамо, све се сплело и забрљало, немам појма о коме говорим… Немам више цигарета… чекај да проверим ташну, мора бити негде још пола кутије од јуче…Ево! На кога мисле твоје болесне мисли да спавам: на мужа? На мога рођака? На мога брата? На Сарајлију? На Радованa? На кога мислиш; о коме причамo? Јеси ли ти пијан дошао? Да ти помиришем дах! Tотално слуђено причам с тобом…

– Ne, nisam pio. Nisam se kartao. Niti pijem, niti pušim, niti špricere rušim, znaš one narodnjake… Podigni kragnu, vjetar je jači… Vidio sam kako te ljubi u vrat!

– Опет ти! Притисак ми иде, експлодираћу! Када си видео?

– Tvoja strina je donijela snimak na iphonu. Ti pjevaš,  a on kleči na koljenima i ti se saginješ prema njemu, da te poljubi u obraz, ali on te prevario pa te poljubio u vrat, pa si se trgla… da nitko ne vidi! Nitko ne smije znati za tajne poljupce! Osim boga koji te kažnjava… I tebe i njega i  tvoju strinu, što sluti kao ja, a šuti!

– Алa ти видиш свашта… и ништа!  Не иде тако како ти то гледаш, веруј ми, старији си дупло од мене, али дупло глупље закључујеш!

– Ako nemaš ništa s njim, zašto imate oboje probušene noseve; istu nozdrvu ste probušili, isti stil imate?

– Цела наша група пријатеља је то урадила, не само он и ја! Шта је следећа глупост? Шта те још копка, молим те, сада ми постаје смешно, а још пет минута пa ћe  бити све патетично… Шта си још приметио?

– Jednostavno pomiješaj sve ove moje godine na plećima plus moje  urođeno čulo da vidim što drugi ne vide. Dakle priznaješ da je veza između njega i tebe malo drugačija?

– Између кога? Мога садашњег момка, мужа, твоје жене, твога мужа, моје жене, мога мужа… морамо знати о чему разговарамо!  Да се прекрстим, када год помислим како ће изгледати ових наших петнаест минута; признајем, немам те свемирске маште да да бих могла докучити: шта теби све не тресне на памет?!

– Ovog ljeta ćemo otići u posjetu, u daleke južne krajeve, onda ćemo zajedno ići na veliki, obiteljski ručak.

– Не будали! Прво би ме напали што се уопште петљам са маторцем, а онда би ме напали што се петљам с другом вером… католицима и протестантима… чији си ти? Старији си дупло, имаш сина, може ми бити момак! Стомак ми престане да ради када помислим колико ти је година… како то звучи гадно када изговорим… Али, јеби га, када стојимо и причамо, ништа не видим од тога и близак си ми… Кako? Не знам. Не видим даље од носа када стојим поред тебе! Зато и пропадам…

– Dve ljepote imaš, majke mi! Tvoja iskrenost je tvoja druga ljepota! Kako svršavaš?

– Шта? Па, престани, молим те! Попио си гарантовано! Ово није разговор!

– Znaš da ima tri načina svršavanja kod ženskih…

– Одакле знам? Нисам свршавала са женама. За опкладу сам се пољубила са пријатељицом у уста на матурском путовању у Пешти и то је све… Молим те, престани, почећу да плачем!

– Kada si u krevetu sa njim, je li vrtiš guzicom u krug?..

– Мени треба заштите… Лепих речи, романтике… А, ти? Вређаш до бола? Ти у ствари, не желиш да будеш са мном. А, знам да ниси такав, осећам то! Коjи ти је к… вечерас… морам да псујем бре, као што никада нисам; маме ми моје живе, не могу више… Иди вређај неку другу, твоју жену, девојку, бабу неку, момка твога, шта ме брига с ким си, не могу више… Толико младића би били срећни да сам с њима, а ја с тобом, маторим јарцем, сакривам се под дрвећем по Бостонском парку, у белом свету… Јесам ли ја дрогирана? И задњи пут да ти кажем: будало, не вређај ме, нисам била са њим, а ни са Алжирцем, не правдам се никоме, изволи, па остави!

– Dobro, kako ti kažeš! Nisi! The End. Svršetak. Konec. Nećemo više o tome! Kraj.

– Коначно! Хвала драгом богу! Загрли ме бре хладно је… Или ћу отићи… Зашто жене имају осећај да су сигурне с тобом? Зашто се то и мени дешава? Мислим да ме не би никада понизио. Рекла ми је Софија да теби највише верује… Замисли! Нема појма да се ти и ја виђамо. Загрли ме, нека све иде у материну; немој да ме пипаш, само ме држи чврсто, да не побегнем… Осећам се лепо, ммм… И престани више о мом брату, рођаку, полубрату, мужу, сестрићу… С колико си ти био девојака до сада? Пре него ли сам се родила бре? Повраћа ми се! Немој мислити на секс, осећам те преко панталона, нећу то… Ти си ми пријатељ, немам с киме да причам, нико ништа не зна! Не знају да саставе три чисте, матер им њихову неписмену!

– Hoćeš li da pričamo o tvojoj prvoj ljubavi, “iz tvog rodnog mesta, bre”?

– Можеш ли да смириш твоје руке? Не клизи пипцима по мојим леђима… опет ме пипаш! Трза ме то, не хватај ме!

– ‘ajde da te poljubim u usne. Onako filmski, bez jezika…

– Нећу, увалићеш ми језик! Имаш пола пластичних зуба, нећу да те пољубим отворених уста!

– Ne vrijeđaj. Umjetni zubi su mi od tvojih dobrovoljaca i mojih dragovoljaca; polomili su mi devet zuba, pričao sam ti, potukli smo se na Bečkoj autobuskoj stanici… Ali to je bilo davno, više nije važno. Samo budale troše jedinu svoju sadašnjost, na prošlost! Čekao sam vlak za Švedsku, ali sam otišao u Amsterdam, pa za Ameriku… I tebe upoznao poslije dvadeset i sedam godina! Poljubit ću te sada!

– Пољубио си ме у косу, у обрве, у образе, у трепавице, у усне, у лево уво, пет пута у десно, у слепоочнице… милион пута, зар ти није доста тих милиона бре?

– Biće mi dosta tebe kada ja budem imao 200, a ti 100. Jesi li zvala onog tvog kobajagi-muža ovih dana? Opet si sa njom, a klela si se da je gotovo, govorila da se ponaša kao da ima trinaest, a ne trideset godina…

– Морала сам га звати због испуњавања таксе, заборавила сам му дати годишњи извештај…одмакни се на трен, неко наилази…мислиће да се сексамо на јавном месту, нема пара да плаћам глупе казне…

– Nemoj da pušiš više!

– Само два дима! Хммм, како је добро… имаш ли пиће?

-Imam, whiskey. Onu pljosku iz muzeja.

– Немој, то си купио као сувенир.

-Souvenir, dok se ne otvori, onda je samo gutljaj-dva dobrog sačuvanog pića!

– Јеси ли сигуран? Немој пребацивати после да си отворио због мене педесет и пет година старо пиће.

– Ah, ne možeš saznati sve tajnovito, ako nešto ne uradiš tajnovito, također.

– Једино знам да не лажеш, а то је мени веома, веома важно.Што мање лажеш, живот ти је животнији, где сам то чула?

– Naravno, kada ti kažem da imaš najljepši guz u Srbiji i Makedoniji i kada ti kažem da imaš najljepše oke  na koje se uzbudim dok ih pogledam…

– А теби се тешко узбудити, ко мени запалити… Стварно, какав си био кад си био мојих година, кад си такав сада?

– Bez žene, knjige i filmova ne mogu. Mogu bez vode, kruha i politike.

– A tebi  je mama rodjena u Zagrebu?

– Jeste, s druge strane korica… Tamo sam ja proveo dio mog djetinjstva.

– Онда?

– Onda sam otišao sa ocem, ljudi sa zvjezdicama na ramenima, ha, ha, ha…  u Zagreb, u Ilicu, a onda u Novi Sad, na kej… Gdje, onda? Ah, da!  U  Beograd, u Nehruovu, dvije-tri godine! Onda sam ponovo rodjen u Bostonu i zahvaljujem mom bogu što je odlučio da mi pomogne da upoznam Ameriku i  u Americi najljepšu balkansku guzicu i najljepše oči Europe! Ha? Kako sam ovo lijepo rekao?! Popalilo me opet!

– Како можеш да причаш да си рођен у Бостону? Таман сам те похвалила пред самом собом како сам срећна што не знаш да  лажеш…

 – Takvi su ti mješanci hercegovačke i dalmatinske krvi…To je simbolično rečeno, ljepoto moja… Daj mi upaljač, ugasila mi se cigareta… Mogu, jer  sam, poslije svega, ponovo rođen ovdje u ovoj ljepoti, vjeruj mi, pričat ću ti, pa ćeš vidjeti…

– Тата ти је рођен на Косову?

– Jeste , on je rodjen blizu grada odakle je i tvoj djeda.

– Бостон је стварно град и по… Опет си ме ухватио доле… Баш си кваран, користиш сваку прилику;  изашла сам бре сат-два, попиздела сам од  монотоније, устани-на посао, лези-устани, пишај-на посао, на посао… јеб… ах, како би волела да ме баба научила псовати, било би ми лакше у животу… Хеј! Где завлачиш руку, немој да ми дираш бутине… Ти си луд! Дирај жену своју, рекао си да је волиш и даље! Како би било да неки чича завлачи руку међу твоје ноге?

– Da sam gay, uzbudio bi se ko sada ja na tebe!

– Колико је сати? Приметиће да касним, стриц паметњаковић јавља мојим родитељима сваки мој покрет. Чува ме… Да се прекрстим.

– Samo da te cmoknem u te obraščiće!! Nemoj da se braniš, opusti se!

– Не увлачи ми прсте у гаћице, коњу један!

– Da osjetim kako si vlažna…

 – Ударићу те ногом, толико ме љутиш!

– Dobro, dozvoli mi nešto, znaš koliko te želim, sve činim za tebe, ostaćeš u Bostonu, imaš posao imaš stan… Šta ćeš ljepše?

– Ти си белосветско ђубре!

– Ne; to oko đubreta i otpada su izmisli oni koji ne znaju da žive, oni koji misle da će se opet roditi pa imaju vremena da prave greške… Ti nemaš ni 28, a već si obezbijedila što mnogi nisu ni sa 48! To je život bez politike!

– Знаш да причаш, убедиш ме… Осећам се сигурнија с тобом, признајем… када ми обећаваш да си увек уз мене… Прија ми то, ох, како ми то даје неки леп осећај…

– Ljepoto svjetska!

– Aли то добро користиш… Па ти не знаш нигде другде да држиш своје руке већ… помери руке, задњи пут ти кажем!

– Da je neki umjetnik vajao tvoje dupe, ne bi moglo izgledati bolje niti ljepše; evo sada ću ti kazati šta sam ti pisao o tvojoj guzici. Slušaj, nadam se da imam sve u glavi: …Guza, misliš  na  djetešce što trčkara oko tebe i ne zna još ni da priča, a kamo li da misli o životu, dakle, to nije to – mogu kazati njena guzica, ali pored te jednostavnosti nema erotike, ima samo majmunske ljepote u izrazu.  Dupe mogu reći ovdje, ali je to češće u susjednoj državi. Moje društvance pominje i: ass i prkno; ali: guz, heej, to je erotske pjesma… Guz!! To je oblina i poduhvatanje, to je žestina i utjerivanje naprijed, a pridrzavanje nazad i cijeli svijet ovisi koliko se brzo ona okreće, a ja vrištim dok obe njene butine miluju moja bedra…

– Уморна сам. Касно је, сутра морам опет рано…

– Slušaj ovo…

– Пожури!

– Ti me lažes, ja tebe lažem… ti meni trebaš jer si duplo mladja – ja tebe ne trebam, trebam tvoju mladost, a volim svoju ženu, a nemam ništa više ni od nje, niti od moje ljubavi; evo smrzavam se u parku s tobom, a znamo da zbog ove hladnoće neće biti ništa toplije među nama… u meni se život bori na smrt i život jer miriše sve na starost, a tijelo glupo, u najglupavijem dobu te misli da može pobijediti, kao i djevojka što vjeruje da može raširiti noge i da joj bude slatko i da svrši, a da joj ne uđe. Onda te malo lažem ne bih li te nekako prevario da te mogu uhvatiti za tvoje guzove ili pomilovati tvoje mlade sise… i ti mene lažes naravno; trebam ti zbog iskustva, zbog dobrih savjeta, zbog pomoći, da ne lutaš, pametna si, shvataš brzinu života, trebam ti zbog advokatisanja, skupo je sve, pomažem ti oko tvog jebenog stana, za mene naći stan u gradu je zajebancija, ne znam ništa drugo, preprodajem stanove i zajebavam ljude za procente; jednostavno se lažemo, kao i cijeli svijet, dok ustane i otvori oči, izgovori prvu laž, čisto onako, prirodno, kao što odeš na prvo jutarnje pišanje… sve ostalo je istina, samo šta je to: sve ostalo… Saznat ćemo u sljedećem životu i pričat će nam to oni odabrani, dok će se običan svijet trošiti na mržnju i nove laži…

– То ти звучи лепо бре! Хајдемо попити нешто вруће у прву кафану…

– Poljubi me prije nego li izidjemo iz parka… Do neba me poljubi! Nebo je bez granica; sve ljubavi svijeta i universuma mogu stati ispod nebesa, ne brini… Poljubi me!

– Биће прилике!

– Poljubi me prije nego li izidjemo iz parka!

– Нећу! Касно је. Хајдемо!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.