Vojislav Vukomanović: Normalni ljudi

Filed under: 2019,afirmator,arhiva,Broj 88 - jul 2019,poezija i proza |

Sedimo ispred zgrade, Zoki Ciganin i ja. Ne ljuti se što ga zovu Ciganin, sam insistira na tome. „Mnogo je Zokija, ali samo je jedan Zoki Ciganin“ – zna da kaže ponekad za sebe. Zoki ima svoj kamion. Radi selidbe. Povremeno mu pomažem.

– „Misim da me žena vara“ – rekao je i pljunuo ispred sebe.

Pogledao sam ga pa sam pljunuo i ja. Nije promenio izraz lica.

– „Video sam je sa nekim likom u kolima, smejali su se. Vraćao sam se taj dan ranije sa ture i prolazio pored stadiona. Bili su parkirani pored.“

To mesto je bilo jedan od jebarnika gde su se u večernjim satima automobili klatili u mestu. Čekali smo da tip kojem selimo stvari u veći stan pregleda još jednom da li je sve spakovao, pa da produžimo dalje. Spali smo na jednu pljugu. Zapalio sam je, povukao dva dima pa mu je pružio.

– „Možda nije zaljubljena“ – ispustio je dim ka nebu – „Možda ga ne voli“ – nastavio je priču – „Možda joj je potrebna samo promena kao meni kada jebem one pokraj puta. Ništa emocije, samo seks…“

Ljudi imaju predrasude o Ciganima, Romima, kako god. Zoki je za većinu njih bio bečka škola, iako je u Beču bio samo jednom da traži oca kada je saznao da je tamo pobegao sa švalerkom, a njega ostavio da brine o tri sestre i bolesnoj majci.

Tip kojem smo selili stvari izašao je napolje. Urlao je u telefon na neku žensku osobu: – „Kurvo, jebaću ti majku samo da stignem kući!“. Pogledao je u kamion, izvadio novac iz džepa, dao nam novu adresu i pružio ruku. Pozdravio se, mlako, bez stiska, kao da je peder u najmanju ruku. Naravno, nije častio ništa. Vozili smo se ka novoj adresi. Zoki je u jednom trenutku zakočio i istrčao napolje. Vratio se sa cvećem i bombonjerom.

– „Volim je, jebo me otac“ – rekao je hrapavim glasom – „Izrodila mi je troje dece. Valjda će sve da bude ok“ – zatim je okrenuo telefonom – „Vračam se ranije večeras. Spremi decu, vodim vas na sladoled… Onako, nema razloga…“

Ubacio je u treću i dodao gas kako bismo prošli na žuto. Zazviždao je neku narodnjačku melodiju. Jer tako rade ljudi. Normalni ljudi…

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.