„Vlaško pitanje“ – percepcija trajanja i oblika u kojima se javljalo

Filed under: afirmator,broj-36-mart-2015,društvene nauke |

10885496_10152900720643328_1511321586519904942_nIz knjige „Etnički identitet Vlaha“ Milene Golubović, MA etnologa-antropologa, autorsko izdanje, Beograd 2014.

Početkom 2012. godine, u vreme pregovora koje su predstavnici državne uprave Republike Srbije vodili sa institucijama Evropske Unije u vezi sa dobijanjem statusa kandidata, neke od zemalja članica istakle su uslove koje Republika Srbija mora da ispuni. Među državama koje su postavile određene uslove bila je i Republika Rumunija. Vodeći politički vrh ove zemlje je 2012. godine, kao uslov, postavio rešavanje „vlaškog pitanja”, odnosno pravno-političko rešavanje statusa i položaja Vlaha iz severoistočne Srbije.

U vreme intenzivnih pregovora za dobijanje kandidature za ulazak u Evropsku Uniju „vlaško pitanje” je aktuelizovano. U političkoj javnosti pod ovim terminom se podrazumeva postojanje različitih struja mišljenja o identitetu Vlaha kako u samoj vlaškoj etničkoj zajednici, tako i van nje. „Vlaško pitanje” se vrlo često pominje u kontekstu odnosa Vlaha iz severoistočne Srbije s jedne strane, pravno-političkih državnih institucija Republike Srbije s druge i Republike Rumunije s treće strane. Takođe, „vlaško pitanje” je i tema razgovora visokih zvaničnika Republike Srbije i Republike Rumunije. To pitanje, naime, biva jedna od komponenti na kojoj se grade bilateralni odnosi između ove dve države.[1]

Novinar nedeljnika NIN, Momčilo Petrović, je u prošlogodišnjem martovskom broju, napisao članak o Vlasima, odnosno o tadašnjim političkim dešavanjima povezanim sa „vlaškim pitanjem”. Članak je započeo rečima:

„Ničeg tu stvarno novog, zapravo nema. Ko je hteo, mogao je da zna da „vlaško pitanje” odavno postoji, a kome je bio posao u Ministarstvu inostranih poslova, trebalo je da predvidi da će Rumunija iskoristiti svoju nadmoćnu poziciju člana EU da isposluje ustupke od Srbije.”[2]

U sažetom pregledu najvažnijih aktera i zbivanja u vezi s „vlaškim pitanjem”, Momčilo Petrović je obuhvatio događaje od 1988. godine i aktivnosti D. Kračunovića, pa sve do početka 2012. godine.[3]

Bilo mi je interesantno da primetim da je jedan od mojih sagovornika (šezdeset-deveto godište) iz okoline Kučeva, tokom intervjua istakao da se do pre dvadeset godina nije toliko u javnosti govorilo, niti pisalo o Vlasima:

„Do pre jedno dvadeset godina Vlasi se nisu ni pominjali. Znači, mi smo se znali između sebe i to nije bilo naširoko, velika priča o tome.”

Na slične izjave nailazila sam i kod još nekih sagovornika, pripadnika vlaške etničke zajednice. No bilo je i onih koji su znali da se o Vlasima razgovaralo i raspravljalo na međudržavnim konferencijama i susretima političkih zvaničnika i u prošlosti. Tokom gostovanja u emisiji „Priče iz našeg kraja” na RTV F početkom 2013. godine[4] D. Zajkesković, član prethodnog i sadašnjeg saziva Nacionalnog saveta Vlaha, izložio je svoje viđenje kako se „vlaško pitanje” sve ovo vreme javljalo. Tom prilikom, „vlaško pitanje” dovodio je u tesnu vezu sa procesom rumunizacije. Po njegovom mišljenju „sama rumunizacija Vlaha datira otprilike devedeset godina unazad”.

„Težnja Rumunije je da nas Vlahe istočne Srbije nekako, na neki način, prebaci, prisvoji, usvoji u svoj entitet, znaš, da budemo rumunska, da upotrebim, manjina u državi Srbiji. To je bilo unazad kažem od 1919. godine kada je formirana neka Liga za oslobađanje timočkih Rumuna i šta ja znam tamo i tako. Bilo je rumunski nekih, ovaj, intelektualaca, ali je bilo i vlaških intelektualaca, jedan od njih je neki Atanasije Popović tada koji je pokušao da sa tim ljudima, radi na tome da mi ovaj, dobijemo status rumunske manjine u Srbiji, da budemo pod ingerencijom države Rumunije i tada je izdata neka Deklaracija kojom se traži uvođenje rumunskog jezika u obrazovanju, službenoj upotrebi i šta ja znam i u crkvama, u veroispovesti, to i te stvari.” Zajkesković je tako iz sopstvene vizure i na osnovu sopstvenih saznanja opisao prvo postavljanje „vlaškog pitanja” i prvi pokušaj rumunizacije. Izlaganje u vezi s tim vremenom završio je konstatacijom da je rumunizacija Vlaha bila neuspešna, odnosno da je zaustavljena.

O ovim događajima pisano je u delu ”The truth concerning the Rumanes in Serbia”[5].  Ova knjižica sadrži teze koje je Tihomir Đorđević kao član delegacije Kraljevine Srbije izložio na Mirovnoj konfernciji u Parizu 1919. godine. Na početku knjige skrenuta je pažnja na dobrosusedske odnose između Srba i Rumuna i da ništa ne treba da naruši takve odnose. Međutim, on sa negodovanjem skreće pažnju na aktiviste koji su početkom 20. veka osnovali „Nacionalni komitet Rumuna u Srbiji” kao i „Ligu za oslobođenje Rumuna Timoka i Makedonije”. U Memorandumu koji su aktivisti ovog komiteta i Lige sačinili, a koji je po Đorđevićevim rečima dostavljen komitetu Mirovne konferencije, zahtevano je da se severoistočna Srbije stavi pod okrilje rumunske države. T. Đorđević je ukazao na to da su aktivisti iskoristili i njegovo delo iz 1906. godine[6] za pravdanje svojih stavova, ali da su po njegovom mišljenju sve stavke izvukli iz konteksta i da se on ne slaže sa načinom na koji se njegovo delo upotrebljava.[7] Izlaganjem na Mirovnoj konferenciji T. Đorđević je želeo jasnije da definiše svoje poglede na „rumunsko pitanje” (o „vlaškom pitanju”, T. Đorđević govori kao o „rumunskom pitanju”) u Srbiji. U tom pogledu, na Konferenciji, o Vlasima severoistočne Srbije govori kao o romanizovanom srpskom stanovništvu.[8]

Napomene:

[1] Sažetak vesti o „vlaškom pitanju” objavljen je 29. februara 2012. godine i na internet portalu RTS-a.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1054008/Vla%C5%A1ko+pitanje.html (09. 04. 2012).FF

[2] Izgubljeni u prevodu, NIN, br. 3193, 08. mart 2012.

[3] Ibid

[4] Snimak emisije dostupan je na internet-adresi: http://www.youtube.com/watch?v=tTeJSWb3HXQ&feature=youtu.be (09. 04. 2013).

[5] T.R.Georgevitch, The Truth concerning the Rumanes in Serbia, Paris, 1919.

[6] Godine 1906. T.Đorđević na proputovanju po severoistočnoj Srbiji piše putopis o stanovništvu ovih krajeva. Putopis je naslovio „Kroz naše Rumune”. U radu se naizmenično pominju termini Vlah, Vlajna, Vlasi i pojmovi Rumun, Rumunka, Rumuni. Kada je govorio o Vlasima T. Đorđević je ove pojmove koristio kao sinonime. U svom radu T. Đorđević je Vlahe predstavljao čas kao „plemenite divljake”, čas kao „divlje varvare”. U svakom slučaju kao populaciju koja u kulturnom i obrazovnom pogledu nije razvijena. Takođe, o Vlasima je govorio kao o „došljacima” u severoistočnoj Srbiji.

[7] Savremeni aktivisti, koji se zalažu za tezu da su vlaška i rumunska populacija u etničkom smislu istovetne, i dan-danas koriste ovo delo T. Đorđevića kao jedan od osnovnih argumenata. To nije jedino delo na koje se pozivaju, ali primetno je da mu daju poseban status i posebno ga ističu. Jedan od sajtova na kojem rumunski orijentisani akteri izlažu i promovišu svoje ideje je „Zajednica Vlaha Srbije”. Osim najnovijih vesti, linkova za različita rumunska glasila i video-klipova, na naslovnoj strani ovog sajta konstantno stoji skenirana prva strana dela „Kroz naše Rumune” Tihomira Đorđevića. www.zajednicavlahasrbije.com/index.html (početak 2013. godine). Kada se govori o delu „Kroz naše Rumune”, Tihomira Đorđevića, treba navesti i činjenicu da je 2004. godine bilo izdato kao dvojezično izdanje (na srpskom i rumunskom jeziku), Ariadnae filum (Društvo za kulturu Vlaha – Rumuna severoistočne Srbije) iz Bora, a primerci knjige deljeni su besplatno.

Tihomir Đorđević, Kroz naše Rumune – putopisne beleške, Ariadnae Filum, Bor, 2004.

[8] Vek kasnije, društveno angažovani pripadnici zajednice koji zagovaraju tezu o istovetnosti Vlaha i Rumuna, najviše polemišu sa ovom tezom T. Đorđevića. Kritikujući je, sebe postavljaju u ulogu „branitelja” Vlaha od onih koji žele da ih učine, po njihovom mišljenju, Srbima. Kada se promatraju njihovi polemički tonovi, nužno se primećuje da ovi predstavnici zajednice, zagovornici teze o istosti Vlaha i Rumuna, ujedno stvaraju i aktuelizuju tezu i protivtezu. Neosporno je da postoje predstavnici zajednice koji smatraju da su Vlasi isto što i Srbi. No njihova izlaganja u javnosti nisu jasno definisana. Teza o srpskom poreklu Vlaha, oživljavaju i detaljno definišu upravo oni akteri (kao što je npr. istoričar S. Gacović) koji najviše žele da je ospore. (Saznanja se zasnivaju na stavovima iznetim u serijalu „Vlaški mozaik” emitovanom na lokalnoj zaječarskoj RTV stanici „Best” od novembra 2012. do februara 2013. godine.)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.