Vladimir Krstović – Autoanaliza za devojku majmun

Filed under: afirmator,broj-24-mart-2014,edicija "relacije",poezija i proza,proza |

tri cudna majmuna     Dobar dan. Zovem se Vladimir Krstović i zbunjen sam čovek. Imam 33 godine i napisao sam nekoliko knjiga. Dve knjige kratkih priča, tri romana i oko 2000 pesama. Moja pesnička knjiga “Kao da vodimo razgovor“ štampana je u Zemunu u štampariji “Neven“.

     Jebao sam Jelenu Bogdanović iz Plažana kad sam imao 27 godina. Mislim da sam se tada prvi put zaljubio kao vo. Bila je to prva devojka koju sam jebao, a uz to sam je i voleo do bola. Naša veza trajala je 6 meseci. Od marta do septembra te godine. Prvi put sam je video u martu 2006 , a zadnji put polovinom septembra 2006. Polomio sam neku flašu od piva jer je rekla da ja i ona nemamo više šta da tražimo zajedno. Mislim da mi je to bila prva jedina prava ljubavna veza. Jebao sam je, voleo, plakao i besneo od ljubomore i to je bilo to. Upoznali smo se dok sam bio na trećoj godini Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, u Srbiji, na Balkanskom poluostrvu, u jugoistočnoj Evropi. Imao sam 27 godina tada i tada sam prvi put osetio šta je pička, šta je seks, šta je pornić, šta je ljubav i šta je gubitak voljene osobe.

   Dok sam bio s Jelenom u vezi jebao sam  i Julijanu u bivšoj ulici Maršala Tita u Despotovcu. Sada se ta ulica zove Despota Stefana Lazarevića. Bila je i tada ulica Despota Stefana Lazarevića. dok sam jebao Julijanu i svršavao po njoj u toj ulici. U toj ulici nalazi se jedna zgrada, a na trećem spratu žive moj brat i moj otac. E, tu sam jebavao Julijanu, a s Jelenom sam se jebavao na svim mogućim otvorenim i zatvorenim prostorima na teritoriji opštine Despotovac.

    U Despotovcu sam završio osnovnu školu kao vukovac. Moj otac je advokat od 1993, a do tada je radio kao opštinski sudija. Do 1993. godine. Sada je 2012. godina i ja imam 33 godine. Proživeo sam (33 x 365) dana i još (3 x 30) dana. Dakle, imam 33 godine i 3 meseca. Toliko sam star ili mlad.

    Na internetu je do pre neki dan pisalo da sam urednik elektronskog časopisa Libreto, magazina za literaturu i kulturu. Više ne piše. Prijavljen sam na Facebook pod svojim imenom. Imam tamo i svoju fotografiju. Naveo sam i tačan datum rođenja, mada sam izostavio godinu rođenja.

    Na Fakultetu za medije i komunikacije univerziteta “Singidunum“ položio sam 4 ispita u januarsko–februarskom roku. Bile i dve devetke. Mašala. Inače, u prvom semestru ima ukupno 6 ispita, a ja sam položio 4. Bile i dve devetke. Mašala. Stepenovao sam 3 godine na Farmaceutskom fakultetu i dobio zvanje: viši farmaceutski tehničar.

    Pre nego što sam puko u mojoj 21. godini završio sam dve godine na Farmaceutskom fakultetu i proveo jedan semestar na Filozofskom fakultetu, na smeru “Psihologija“.

    Sad imam 33 godine i već dve godine živim sam u stanu koji je od svojih para kupio moj otac 2006. godine.

    Moj otac i moj brat rade zajedno u Despotovcu. Otac je advokat, a moj mlađi brat je advokatski pripravnik. Moja majka radi u Poreskoj upravi, u zgradi Opštine Novi Beograd. Tu radi kao poreski inspektor od 2005. godine, a pre toga radila je oko 15 godina u Poreskoj upravi u Despotovcu.

    Ja, moja majka, moj otac i moj brat rođeni smo u Peći, na Kosovu. Tada je to bila pokrajina u okviru države Jugoslavije, dok je na njenom čelu bila Komunistička partija Jugoslavije. Sada ta pokrajina–država pripada Albancima. I dalje se zove Kosovo, samo što ne pripada Srbiji i Srbima, mom narodu, narodu iz koga sam ja potekao, već pripada Albancima.

    Dok je Jugoslavijom vladala Komunistička partija Jugoslavije moj otac je pokupio mene, majku i brata i doveo nas iz pokrajine Kosovo u Republiku Srbiju. Ja sam imao dve godine, a moj brat se tek rodio. Jedno vreme živeli smo u gradu Kruševcu, a onda smo se nastanili u ulici Maršala Tita u Despotovcu. Sada se ta ulica zove Despota Stefana Lazarevića. Tu sam 2006. jebao i Jelenu Bogdanović i Julijanu. Tada sam imao 27 godina, a sada imam 33 godine i već dve godine živim sam u ulici Omladinskih brigada na Novom Beogradu. Stan je mali i prija mi. Jednosoban je. Ima kupatilo, kuhinju, hodnik i jednu veliku sobu.

    Ovaj stan je vrlo blizu opštini Novi Beograd, gde radi moja majka, a blizu je i stanu u kome živi moja majka. Taj stan je takođe od svojih para kupio moj otac 1995. godine. Vikendom se ja, moja majka, moj otac i brat družimo u njemu. Ručamo, doručkujemo, a bogami ponekad padnu i teške reči.

    Danas treba da odem do Karađorđeve ulice, koja se nalazi u starom delu grada da mi upišu u indeks ocenu iz predmeta Psihologija komunikacija. To je bio moj izborni predmet u 1. semestru školske 2011/12 . U Karađorđevoj 16 nalazi se zgrada Fakulteta za medije i komunikacije univerziteta “Singidunum“.

    Danas je četvrtak, a sutra je petak. Probudio sam se jutros oko 5 sati , a zaspao sinoć oko 22 časa. Popio sam dve velike šolje kafe i jednu malu šolju kafe i pojeo jedno parče pite koju je napravila moja majka.

    Pre nego što sam puko u mojoj 21 godini završio sam gimnaziju “Svetozar Marković“ u Jagodini. Jagodina je grad od oko 50 000 stanovnika i nalazi se 100 kilometara od glavnog grada Srbije, Beograda. U Jagodini sam igrao košarku za košarkaški klub Eskod. Onda se klub zvao Trend Company, a sad se valjda zove Maraton. Tako se zvao i kad je osnovan. Dobijao sam i novčane stipendije od KK Eskod dok sam kao gimnazijalac trenirao i igrao za ovaj klub. Jeo sam pljeskavice u S.T.R. “Zvrk“ u Jagodini i bio sam dobar čovek. Ili dobar tinejdžer.

    Kad sam sa 18 godina došao u Beograd na studije očekivao sam mnogo. Upisao sam Farmaceutski fakultet, al’ mi se činilo da sam pogrešio. Davao sam izjave za televizije “K 21“ i “Palma plus“ iz Jagodine kao košarkaš Eskoda i lokalne novine pisale su o meni, a pre dve godine pohađao sam školu kreativnog pisanja proze kod trenutno najuspešnijeg srpskog pisca, Zorana Živkovića. To je bilo na Filološkom fakultetu u Beogradu. Slušam Gobline i klasičnu muziku, a ponekad odigram i basket ispred svoje zgrade.

    Izdavač moje knjige “Kao da vodimo razgovor“ pokrao je mene, mog oca i majku, ali kurac. Naših 250 primeraka knjige ja i keva prodali smo za 2 meseca. Izdavač je “Narodna knjiga“ iz Beograda. Knjiga se pojavila pre dve godine.

    Od svoje 21. godine pijem anksiolitike, antidepresive i antipsihotike. Trenutno redovno uzimam rivotril, karbapin, lorazepam i rispolept. Pivo popijem ponekad.

    Volim da znam sve šta se radi u srpskom hip hopu. Nemam devojku. Pohađam kurseve iz Uvoda u mišljenje o književnosti, Engleskog jezika i Umetnosti pisanja u ovom drugom semestru na “Singidunumu“. Danas je četvrtak, a sutra je petak. Sutra u Beograd treba da dođe moj otac, advokat.

   Zašto nije bilo promocije moje knjige? Pitajte Anitu Panić, TV autora i producenta. Živi u Zemunu. Ja sam Vladimir Krstović. Imam 33 godine.

   Radio sam u apoteci “Zdravlje“ u Despotovcu , zatim u diskontu pića “Cvrle“ u Despotovcu i na jednom otpadu sekundarnih sirovina u Despotovcu. To je bilo posle moje 21. godine.

   Kad sam se 2007. godine odjavio iz Despotovca, prijavio sam prebivalište u Beogradu. Objavio sam dve kratke priče na sajtu “Mreža kreativnih ljudi“. Ne znam tačno šta ću sa dva izborna kursa na drugom semestru na “Singidunumu“, ali srediće se.

    U periodu od 2007. do 2008. radio sam jednodnevne fizičke poslove u Beogradu, ali sam 2009. godine definitivno odlučio da budem pisac i da objavim svoj roman “Njujorška štala“ jer su ga mnogi srpski pisci pohvalili. Zovem se Vladimir. U Despotovcu sam bio poznat kao Krsta. Na odseku za Literaturu i komunikacije svi mi se obraćaju sa Vladimir. Ja sam zbunjen. Ono što je sigurno, to je da mora da se ima za hranu, za cigare, za kafu i šećer. Sve drugo je čisto sranje. Doviđenja.

One Response to Vladimir Krstović – Autoanaliza za devojku majmun

  1. umrla od smeha :)))
    fenomenalno :))

    jeskaodjubavi
    17. априла 2014. at 21:25
    Одговори

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.