Vitomir Teofilović: „ĆUTI I PLIVAJ“ NINUSA NESTOROVIĆA

Filed under: 2015,afirmator,broj-35-februar-2015,satira |

Dodela nagrade Ninusu Nestorovicu za najbolju knjigu aforizama 2014Najbolja knjiga aforizama 2014.

Već prvi aforizam ove knjige: „Narod sada ne treba da se buni zbog učinjenih propusta koji su doveli do poplava. Neka ćuti i pliva!“ – ukazuje na specifičnost Ninusovog talenta, na njegovo osobeno mesto u našoj satiri, u timu najjače aforističarske lige na svetu. „Narod ne treba da se buni“ je ustaljeni idiom, demagoška fraza svih režima čiji je jedini modus opstanka na vlasti da za sve probleme okrivi narod, nedostojan slavne tradicije i svojih velikih predaka. Ta optužba je univerzalna, bolje reći kosmička – neefikasnoj vlasti je malo da optužbu uputi na pravo mesto, na nebudan narod i njegovu inerciju duha, nedoličnu savremenom ritmu života, već mu pripisuje i krivicu za prirodne nepogode. I one su došle „zbog učinjenih propusta“ – evo još jedne demagoške poštapalice koju Ninus ugrađuje u svoj aforizam, efektno ga poentirajući narodnim idiomom ćuti i plivaj (dalje), poštapalicom koja u narodnoj psihi ublažava tugu zbog večno čemernog života, sa prećutnom utešnom poentom svih jadnika na rubu opstanka: „Dobro je što smo ostali živi!“

Već iz kroki analize uvodnog aforizma zbirke naslućujemo Ninusovu poetiku – idiome i sintagme jezika političke retorike demontira i podvrgava satiričnoj vivisekciji. Drugim rečima, Ninus kritikuje pojave pomoću njihovih maskiranih pukotina u smislu i značenju, lažnom slikom njihovih sadržaja i vrednosti. Primenjuje istočnjačke borilačke veštine – koristi energiju protivnika kao svoju. To je najefikasniji način destrukcije besmisla – pokazati mu ružnoću i zlobu iznutra. Efikasnost ovog metoda uviđamo već iz narednog aforizma: „Da bismo ustanovili kako je došlo do naše nesreće, ne treba da otvaramo crne, već glasačke kutije!“ Uvodna rečenica je ustaljena birokratska pseudo-analitička fraza, koju Ninus demontira ironičnom spregom dveju kutija: onom koja obelodanjuje uzrok tehničke katastrofe i onu koja ukazuje na primarni uzrok društvenih problema – na glavnog krojača naše sudbine.

Evo kako se kod nas jedno značajno egzistencijalno pitanje razrešava narodnim idiomom umesto državnim programom: „Koliko ljudi ima bez krova nad glavom? Samo nebo zna!“

Vlast zna da narodu ne cvetaju ruže, ali umesto da prione na obradu bašte, ona suspenduje nedoličnu stvarnost na neodređeno vreme: „Stvarnost nam je loša. Dok se ne popravi, prekinućemo svaki kontakt sa njom!“ Na upozorenje da ne možemo dugo ići jednim drumom dok stvarnost ide drugim, vlast ima spremno rešenje: „Pa šta ako je istina otišla na jednu, a mi na drugu stranu? Jednog dana srešćemo se opet!“ No, možda bi vlada bolje vladala da ima nekog da joj reči sprovodi u delo: „Džabe smo korupciju osudili na propast kad nema ko da izvrši kaznu!“

Ninusovu poetiku možemo najkraće slikovito predstaviti kao ples iščašenih idioma i sintagmi, kao bal vampira na koncertu anahronih mitologema i fantazama koje je moderan svet odavno smestio u muzej. No, utešno je što „Naša rđa ima zlatan sjaj.“

Ninus Nestorović je već od svojih prvih satiričnih aforizama i knjiga „Izgužvane misli“, „Sizife, Srbine!“, „Neraskidiva veza“ i „Vojna tajna“ žestok kritičar naših mitova i mistifikacija. Toliko je omiljen u među korifejima naše satire da je ovenčan nizom priznanja iako neprestano čini nacionalno svetogrđe – umanjuje slavnu junačku istoriju najboljeg, najmudrijeg, najpoštenijeg, najlepšeg; ukratko: nebeskog naroda. No, bitno je da naš satiričar zna da je naš status lidera na Balkanu tek maleni delić naše svetske posebnosti, puka adresa. Deviza mogli bismo da hranimo pola Evrope je već decenijama javna tajna. Što to naše neviđeno bogatstvo večito čami u hipotetičkom potencijalu umesto da pređe u aktual krivi su naši neprijatelji širom sveta i njihovi pomagači u našim redovima, koji udruženim snagama koče naš razvoj. No, zamoriće se i doći će naše bolje sutra: “Imaćemo uskoro toliko para da nećemo znati šta ćemo s njima! Čeka se samo hiperinflacija…“

Zna Ninus ko je glavni proizvođač te mitomanije i njene pratilje mistifikacije i ko je najveći profiter od prodaje narodu magle u šarenim paketićima laže, ali je svestan da su vlast i narod spojeni sudovi, najsažetije definisani maksimom Žozefa de Mestra da svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje, da se i narod nešto pita, a da je još veća tuga njegova i mana ako se ništa ne pita. Evo kako tu tužnu spregu cinično uopštava naš satiričar: „Siguran sam da nas naša država ne vara. Nema s kim!“

Koji je mogući ishod ove pseudo-jednačine: „Ako preživi vlada, neće narod. Nešto od ta dva ćemo morati da žrtvujemo!“ Znamo na kojoj je strani Ninus, a verujemo da će tako i biti. Budimo optimisti: „Ovde samo život nije moguć. Sve ostalo je moguće!“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.