Višnja Belić – tri erotske priče

Filed under: afirmator,broj 49-april 2016,edicija "relacije",poezija i proza,proza |

11402826_117033185299600_4389362212828231073_nPegavi

Bio je malo, pegavo govno.

Upravo sam posle dve godine mučenja izašla iz veze sa Zelenim i trebalo mi je druženje bez obaveza. Nisam mogla da podnesem više taj čudan spoj arogancije i frustracije, lude hrabrosti i straha od ljudi, impotencije, insekata. Tražila sam nekoga ko zna šta hoće, ili ima ma kakvu ideju o tome. Ili čak nisam tražila nikoga, nije mi bilo bitno. Zato sam izlazila na to kao cool mesto, gde su se skupljali glumci, rokeri, učitelji joge i ostali sektaši u kariranim košuljama.

Pegavi nije imao posao, bio je student, par godina mlađi od mene. Da bi se lakše shvatilo kako sam se uvalila u nevolju s njim, moram da počnem priču ispočetka.

U toj cool šupi kao obezbeđenje je radio Perica, glavati tabletoman i psihopata. Iz nekog razloga, tvrdio je da mu se sviđam i svake večeri je obigravao oko mene, častio me pićem, pričao gluposti o gavranu koga gaji u kavezu, o labudovima na Dunavu i pokušavao da me smuva na najgluplje moguće načine. Pegavi se družio sa mojom drugaricom Sanjom. Smatrala sam ga duhovotim i nisam kapirala da se i on mota okolo sa razlogom. Mislim, i ranije, dok sam još bila sa Zelenim, on je uvek bio nekako ljubazan i galantan. Sada se našao u blizini kada je Perica krenuo sa dve čaše ka meni.

– Višnja, spašću te – rekao je i poljubio me, uvalivši mi jezičinu.

Prihvatila sam i videla kako se Perica vraća ka šanku. Nastavila sam da se ljubim sa Pegavim, a onda smo počeli da se smejemo ko ludi. Ostatak večeri je bio zabavan, Pegavi je bio duhovit i nekako sam se opustila. Povremeno bismo se poljubili i bio je pristojan, nekako brižan. Pričao je o Jungu, introvertnim i ekstravertnim karakterima.

– Hoćeš kod mene? – pitao je kada se cool rupa već zatvarala a Perica slao uznemirujuće preteće poglede.

Ukapirala sam da smo se smuvali i pitala se da li je pametno da spavam s njim već prvog dana. Bilo je rano da razmišljam o tome šta želim od Pegavog, i pristala sam. Mislim, pristanak je bio to što sam pošla kada me je povukao za ruku.

Imao je kuću u blizini cool mesta i uvukli smo se u prizemlje, da nas ne čuju njegovi koji su spavali negde u kući.

Smeškao se sve vreme, i nekako je odavao momka od poverenja. Hteo je da nam sipa neko piće, ali sam rekla da neću da pijem i legla sam na krevet.

– Jebi me.

Prebledeo je. Skinuo je pantalone i ostao u boksericama. Zavukao mi je ruku pod majicu i počeo da me mazi. Čekala sam da me skine, a onda mu zavukla ruku u u bokserice. Bio je još uvek mekan i počela sam da mu drkam. Polako je postajao sve tvrđi, a to sam obožavala, to kada mi se kurac stvrdne u rukama. Htela sam gore, ali mi je pokazao da legnem na leđa. Podigla sam noge i prislonio mi ga je na picu.

Stavi najpre prst, pomislila sam, ali ništa nisam rekla i on je uzalud hteo da uđe, jer nisam bila dovoljno vlažna. Onda je počeo ponovo da me mazi po sisama i ljubi po stomaku, i taman kada sam pomislila da gubimo ritam, otkrio je da sam mokra i ubacio mi ga je.

– Izađi – rekla sam – pa uđi ponovo.

Konačno je bio u meni kako treba i uspalila sam se. Pritisnuo me je na krevetu i njihao se gore-dole zabijajući mi ga. Bio je mali, ali dosta tvrd i prijao mi je.

– Šta mi radiš?

– Molim? – zbunio se.

– Je l’ me jebeš?

– Da!

– Kaži mi to!

– Jebem te!

– Opet mi kaži!

– Jebem te!

– Jebi me, jebi me!

Svršio je po mojim sisama, brže nego što sam htela. Nije bilo nešto, u principu. Ali, posle smo ležali goli, pričali i tako zaspali. Probudili smo se, već je bilo skoro podne i ispratio me je do kuće, poljubio na rastanku. U vezi sam, pomislila sam, i nije mi bilo svejedno.

 

Zaboravila sam da uzmem broj telefona, a nisam htela da ga tražim od Sanje, da me ne bi zapitkivala. Pegavi se posle par dana pojavio na mojim vratima.

– Bio sam u prolazu – rekao je i nasmejao se.

– Uđi.

– Ne, ne, nisam se najavio, ne bih da smetam. Hoćeš kod mene večeras?

– Pa hoću, da. A možemo i do grada.

– Važi.

To je bila prva scena. U drugoj sceni, kod njega smo, on je opet na meni, opet ležimo i pričamo do jutra, ne odlazimo nikuda, spavamo goli, mazimo se. Treća scena: Čujemo se telefonom i ja dolazim – ovog puta je otpozadi. Spavam mu na grudima, odlazim kući. Samo nas dvoje, slažemo se, dobro mi je, ali uvek isto.

U međuvremnu sam otišla do Zelenog. On se izgleda oporavio od raskida, pita me da li sam našla nekoga.

– Muvam se sa Pegavim – kažem, izbegavajući da mu ispričam sve.

– Sa tim pičkopaćenikom!

– Za razliku od tebe, duhovit je, nikoga ne vređa, džentlmen je.

– To je pizda koja hvata na sažaljenje.

– Otkud znaš?

– Zajebaće te. Ne može neko onako nizak, ćelav u dvadesetim, sa naočarima i sigurno malom kitom da bude čovek.

– Ti, fašisto! Zato sam i raskinuila s tobom.

– Je li bejbi – pitao me je i uhvatio me za dupe – da je on onako pegav i po kiti?

Popizdela sam i otišla. Zeleni je bio otrovan. Jedva sam čekala da vidim Pegavog, bio je drugačiji od malograđanskih kretena koje sam čitavog života jurila. Pozvala sam ga telefonom.

– Hajdemo u pozorište, večeras je „Čikago“ na Terazijama.

– U pozorište? – začudio se. – Ma, ‘ajde dođi do mene.

Nije rekao ni da neće, pa sam se bolje obukla. Htela sam i da vidim da li možemo u Grčku zajedno, ispitni rokovi su nam bili pri kraju, i oboje smo dobro gurali na fakultetu.

– Ovaj, Višnja… – počeo je čim sam ušla. – Nemoj pogrešno da me shvatiš. Lepo mi je s tobom, želim da se viđamo, ali ne bih… znaš već…

– Šta? Reci.

– Pa ne bih vezu sa tobom.

– Ne? A šta je ovo?

– Pa to se ne može tek tako odrediti. Ali ne bih da se obavezujem i tome slično. Možemo da se viđamo kao i do sada, kao neka kres varijanta.

Slošilo mi se.

– Majmunčino! – vikala sam. – Pičketino jedna! – počela sam da plačem. Smrad znači zato nije hteo da izlazi sa mnom, da nas ne bi videli zajedno u cool rupčagi.

– Ma daj, šta ti je?

– Hoćeš da te nateram da se zaljubiš u mene? Je l’ to hoćeš? To ću i da uradim, a onda ću da te ostavim kao psa!

Počeo je da se smeje.

– Da se zaljubim u tebe? Upravo si sve pokvarila.

Istrčala sam, uplakana. Osetila sam se bedno do srži. Pomislila sam na Zelenog, kod te budale sam uvek mogla da odem i otrpim njegove uvrede, tipa – bio sam u pravu, ti si glupa fuksa i slično. To sam mogla. Ali nisam mogla da podnesem to što bi me odmah okrenuo i jebao. Onda bi rekao, kao i svaki put: „Jebo sam te.“ Bilo mi je muka od svih kretena.

 

Kurva

11707749_124085964594322_5299866475716320959_nStopirala sam na izlazu iz grada. Mogla sam i autobusom, ali mi bilo stalo do tih 500 dinara koje bih dala za kartu. Bio je petak i u Beogradu su svirali neki engleski pankeri, od onih koji se skupljaju samo kada treba da se tezgari u nekoj istočnoevropskoj zemlji. Nisam želela da ih čujem, ali Zeleni je voleo njih, a ja sam tada volela Zelenog.

Bilo je neko vlažno vreme, kiša tek što je prestala da pada. Zaustavio se beli sitroen.

– Ideš za Beograd? – upitao je tip u kasnim tridesetim, ili možda ipak u četrdesetim godinama.

– Radim ovde – rekla sam, iznenadivši sebe samu, a da ni sama nisam znala zašto.

– Aha – zbunio se. – Mislio sam da stopiraš, pa sam stao – pravdao se.

– Ma ne, osim ako nećeš to… – nastavila sam.

Malo je odćutao.

– Pa… pošto je drkanje? – jedva je prevalio preko usta, pocrvenevši.

– 10 evra.

– A je l’ može u kolima, dok vozim?

– Kako ti kažeš.

Ušla sam u auto. Da li da mu tražim pare odmah, ili posle?

Držao je volan sa obe ruke. Bio je užasno stegnut. Kakav li je tek sa „pravim“ devojkama, ako je ovako uplašen sa kurvom, pomislila sam.

– Kako se zoveš? – pitao je.

– Višnja.

– Da li ti je to pravo ime?

– Jeste.

Bilo je očigledno da mu je neprijatno. Prebacila sam ruku preko njegovog ramena.

– A kako se ti zoveš?

Zbunio se.

– Miki – konačno je rekao.

– Što si ti meni nekako poznat, Miki – dodala sam. Izgledalo je da mu je prijalo, malo se opustio. Bilo je vreme oko zalaska sunca i još se sve dobro videlo. Dodao je gas i bili smo na autoputu. Ničim nije nagoveštavao da želi da počnem dogovoreno, ali je bio u iščekivanju. Nagla sam se i prešla mu rukom preko muda i kurca. Spustio se malo na sedištu, ali nije gledao u mene. Otkopčala sam mu panatalone. Malo se pridigao da ih svučem na dole. Zavukla sam ruku u njegove gaće, a on je ispustio jedno: „mmmm“.

Digao mu se. Nije bio nešto velik, ali bio je tvrd. Počela sam da mu drkam. Povlačila sam kožicu na glaviću gore-dole, i sama se napalivši. Glasno sam se nasmejala. Pogledao me je, a kita mu je malo smekšala.

– Je li sve u redu?

Pitala sam se da li bi se profi kurva napalila dok drka nekom tipu koji vozi?

– To ti meni kaži, srce – prepustila sam se trenutku i ulozi drolje.

Sagla sam se i dotakla glavić jezikom. Nije bio baš čist, osećala se mokraća, ali sam ga ipak uzela u usta.

– Izvini… – odgurnuo mi je glavu.

– U čemu je problem? Savest? – pitala sam sarkastično.

– Ma ne, nego nemam baš para, pa ako je to u ceni…

– Ne brini, dušo – rekla sam. Prvi put je pušenje gratis.

– Ok onda, nisam znao.

Nisam znao, ponavljala sam u sebi dok sam ga stavljala u usta. Miris mokraće je polako nestajao dok sam ga gutala. Osećala sam kako raste. Nije bilo loše, svaka promena brzine, svaka krivina autoputa mi se pomerala u ustima. Svršio je pre naplatne rampe, videli su to iz nekog autobusa i pokazivali rukom na nas.

Nagla sam se na sedište i obrisala usne.

– Je l’ bilo dobro – pitala sam ga.

– Uhh – samo je dunuo.

Ostavio me je kod Autokomande i uzeo mi broj telefona. Još me je i častio 300 din.

 

***

 

Sa Zelenim sam se našla na Adi.

– Ko svira? – pitala sam ga, naginjući mu se do uha, jer je buka bila ogromna.

– Bazkoksi. Legende! – bio je impresioniran. Smrdeo je na pivo i pljeskavice.

Poljubila sam ga, a onda se setila da nisam oprala zube. Jebiga. No, Zeleni je već toliko popio da ni miris Mikijeve sperme nije osetio. Sam je jednom rekao da kad se ljubiš sa ribom koja je nekome pušila kitu, to je isto kao kada bi i sam pušio tom tipu. Ili tako nešto. Nisam mogla da se oduprem smešnoj sceni u kojoj je Zeleni sa Mikijevom kitom u ustima.

Stajali smo u travi i cugali preskupo pivo sa šanka nekog restorana. Dolazili su neki ljudi, odlazili, raspitivali se gde može da se kupi džoint, komentarisali svirku. Zeleni je bio stari beogradski panker i poznavao je celu tzv. andergraund scenu. Ali, brzo smo ostali bez para i on se već nervirao. Debeli engleski pankeri su prašili sa bine i ja sam počela da se navikavam na sve to, a onda sam se sledila. Jebeni Miki sa autoputa je stajao pored Zelenog i nešto mu pričao na uvo!

Zeleni se okrenuo.

– Dušo, ovaj debil te je pomešao sa nekim, misli da si kurva. Pitao me kad završavam s tobom, da te pozove sutra ako si zauzeta – mrmljao je, pijan kao letva.

Ništa nisam rekla. A Zeleni se okrenuo Mikiju:

– To je moja drolja – rekao je mu je. Ako hoćeš da jebeš, ostavi 50 evra odmah kod mene, a 50 joj daj kada završiš.

– Šta?! – skočila sam.

– Molim te, dušo, jedan kres, za pivo – nagnuo se Zeleni ka meni. – Nadoknadiću ti, obećavam.

Miki mu je tutnuo pare u ruku i okrenuo se.

– Gde radiš? – pitao je sa nekim ludačkim sjajem u očima.

– Tu, na reci – rekla sam i pošla u mrak.

Ništa mi nije bilo jasno.

 

Jutro

Tog jutra zvonio mi je fiksni telefon.

– Višnja? – rekao je glas iz slušalice.

– Da, ja sam.

– Ovaj… ovde je Danijel. Danijel, Milica mi je dala tvoj broj telefona.

– Aha, sad znam ko si. Otkud ti?

– Pa, ovaj… moram da predam neki sastav na fakultetu o američkom modernom slikarstvu, pa mi je trebala literatura, a Milica mi kaže da si apsolvent na istoriji umetnosti, pa sam mislio da te pitam da mi pomogneš.

Kad smo se našli u kafeu na trgu Republike, uljudno je saslušao moje kratko predavanje o boravku Dalija u Njujorku, ali je promenio temu kada sam htela da nastavim.

– Zašto se ne bismo našli kod mene večeras? Imam nameru da spremim sjajnu večeru. A imam i odlično vino s Pelješca.

Milica, izdajnik. Verovatno mu je rekla mu koliko sam bila oduševljena hrvatskom obalom i boravkom na Hvaru. No, to je značilo i da sam bez razloga vukla Jansenovu „Istoriju umetnosti“ preko pola grada.

– A zašto me nisi odmah pozvao kod sebe ako si hteo da me jebeš? – pitala sam.

Nije bio zbunjen, samo je razvukao usne u osmeh, potvrđujući nameru. Bio je prilično zgodan, par godina mlađi od mene, nekako nekonvencionalan i odavao utisak liberalne osobe. U razgovoru vrlo ubedljiv, odlučan a odmeren i pristojan.

– Je l’ to znači da dolaziš?

Imao je stan blizu Dunava, u suterenu zgrade. Kada sam ušla, atmosfera je već mirisala na seks – zatamnjena svetla, spuštene roletne, tiha muzika. Popili smo kafu, a onda je pitao:

– Hoćemo li vino pre ili posle?

Eh… Nisam baš imala nameru da se skinem odmah na vratima, iako sam to volela da radim kada se viđam s nekim duže. Volela sam da iznenadim momka tako što bih došla u letnjem mantilu i odmah sa vrata ga zbacila sa sebe.

– Ma pusti vino – rekla sam.

– Hoćeš džiont, da se opustimo? – pitao je.

Nisam odgovorila, već sam ga uhvatila za kitu. Bio je u fazi dizanja. Zavukla sam mu ruku u pantalone i stegla ga preko bokserica. Danijel mi je otkopčao farmerke, već sam bila vlažna.

– Stani, odmah se vraćam – rekao je.

Mislila sam da je otišao po prezervativ, ali sam videla da se zaustavio u vratima. Onda se okrenuo, kita mu je već visila ka podu.

– Izvini, izgleda da danas nema ništa od seksa.

Svršio je na tepih?

– Mogu da ti ga podignem, veruj mi – rekla sam.

– Neću – odgovorio je deprimirano.

Uljudno me je ispratio na taksi i zagrlio na rastanku.

 

***

 

Nije ga bilo par nedelja. Bio mi je simpatičan i htela sam da ga pozovem, ali sam se plašila. Muškarci u tim godinama – samo mi je falilo da ga istraumiram i nosim na savesti za ceo život sa tim njegovom svršavanjem po podu.

Ipak, javio se.

– Višnja? Nisi ljuta na mene?

– Naravno da nisam. Zovi me da se vidimo.

Nasmejao se, čini se da mu je prijao odgovor.

– Hoćeš u šetnju večeras?

– Ne, hajdemo kod tebe.

– Bolje u šetnju najpre.

– Ok.

Zašto li me odbija, pitala sam se. Valjda nije nevin, u tim godinama? Pametan momak, vrlo zgodan, bilo bi čudo da jeste. Mada, ko će ga znati.

Veče je bilo vedro i ljudi su promicali Kalemegdanom. Kada smo se našli, nije bilo ppmena o prošlom viđanju. Meni stvarno nije bilo bitno, nisam znala da li je Danijel imao neku potrebu da dalje dokazuje svoju muškost. Ne znam, imala sam prijatelje koji su bili u vezi dve godine, a nisu spavali, i to  mi je bilo ok, imali su svoju priču. Prošetali smo do opservatorije, zatim se popeli na neke zidove. Uhvatio me za guzu. Malo dalje su bili još neki parovi i svako se bavio sobom.

Odgovorila sam. Nešto u njemu je činilo da sva uspalim čim me dodirne. Mogla sam da ga slušam satima kako priča, ali samo sam čekala da nešto preduzme, u stvari. Nagla sam se i guzom uspuzala preko njegove kite.

– Nemoj da me pališ ako nećeš… – rekla sam.

Zavukao mi je ruku ispod majice i uhvatio me za bradavice. Nagnječio ih je polako, a zatim samo vrhovima prstiju počeo da ih lagano uvrće.

– Možeš da ih sisaš, grickaš, šta god želiš…

Izvukla sam mu trvdu kitu iz gaća.

– Nemoj, svršiću.

– Svrši, svrši – rekla sam i izdrkala mu.

 

***

 

Viđali smo se još par puta, isto bez seksa, a onda su moji rekli da ove godine neće ići u Jarmenovce, selo na Rudniku u kome je živela moja baka. Jarmenovci su osamdesetih godina bili odabrani za neki eksperiment Ujedinjenih nacija, sa još svega tri sela u svetu. U ona tri sela je eksperiment uspeo, a kod nas se urušio devedesetih, kao i sve drugo. Pozvala sam Danijela i pitala ga da li želi da sa mnom i mojom drugaricom Matildom nekoliko dana provede u selu. Baka je živela u novoj kući, a mi bismo bili u staroj – i pristao je.

– A mene zoveš da vam držim sveću? – pitala je Matilda.

– Ma, ne, nismo u tom fazonu – slagala sam, ali i nisam, jer bez obzira na par petinga, nismo imali seks.

Čim smo stigli, Danijel je zauzeo gard prema njoj.

– Je l’ igraš preferans? – pitao je.

– Ne – odgovorila je zbunjeno.

– Ne znam kakvu zabavu osim preferansa možemo imati nas troje – rekao joj je.

Prvih par dana smo uglavnom odmarali. Danijel je odlazio u nabavku, pričao sa seljacima, kupio šljivovicu. Spavali smo u odvojenim sobama i bio je vrlo uzdržan, nekako na distanci. Onda je Matildu neko pozvao telefonom i ona je morala da se vrati u Beograd.

Čim smo je ispratili, Danijel je živnuo.

– Idemo na Rudnik, na bazen.

Ostatak dana smo proveli u šetnjama i kupanju. Vratili smo se i ja sam namestila krevet. Nisam znala šta ima na umu.

Došao je u krevet i počeo da me mazi po leđima. Momentalno sam se uspalila. Ubacila sam mu jezičinu u usta, a zatim ga uhvatila za kurac. Prešla sam dlanom preko glavića. Zajčao je. Zatim sam ga uzela ustima, celog.

– Aah – viknuo je. – Kako to radiš!?

– Ide u grlo, skroz…

Imao je veliki kurac, debeo baš koliko sam volela. Legla sam na leđa i pozvala ga. Pokušao je uđe, ali nije uspeo, nisam bila dovoljno mokra. Onda mi je stavio prst, a ja sam počela da diram klitoris. Ovlažila sam se i on je pokušao ponovo. Promašivao je, nikako da ga stavi. Uzela sam ga u ruku i uvela. Gurnuo je i ušao.

– Kakav kurac! – dreknula sam, što ga je raspalilo.

Okrenuo me je i uhvatio za kukove, ali opet nije mogao da pogodi moju pičkicu. Opet sam ga uhvatila odozdo i uvela. Tucao me je, jako, a onda se izvio i svršio mi po leđima.

– Naivan i nevin – rekla sam i poljubila ga u obraz. Malo se postideo.

 

***

 

– Otvori prozor – rekao je. – Hoću da kukaš, da ceo Rudnik čuje kako te jebem!

Baka je bila ispred kuće sa komšinicama, a ja sam se namerno drala kao da me deru.

– Tako, tako… Jebi me jako!!!

Jahala sam ga, nabijala se na njegovu tvrdu kurčinu iz sve snage i do besvesti. Pušila sam mu ga, on je meni lizao picu, prosto je jeo. Uzastopno me je jebao po četiri-pet puta, puneći me spremom. Potpuno sam bila luda od jebanja. Sanjala sam njegov kurac, ne znam kako nisam zatrudnela, možda zato što sam mu ga dizala isključivo pušenjem i čišćenjem ostataka sperme od prethodnih jebanja. Kondome čak nismo ni imali, a i da jesmo, sumnjam da bi umeo da ih stavi.

 

***

 

Danijel se promenio. Postao je grublji, izgubio one manire koje je imao.

– Gde ljudi pljuju, reka teče – čula sam kako priča nekom seljaku ispred prodavnice ispijajući pivo.

Vratili smo se u Beograd.

– Hoćeš da nastavimo da se viđamo? – pitala sam.

– Ne seri – odbrusio mi je.

– Zašto mi tako kažeš?

– Dolazićeš da se jebemo kad te pozovem.

– Pa dobro, ali ne moraš da budeš tako grub!

– Ne seri.

I eto me. Idem da ga iznenadim. Na sebi imam samo mantil i cipele na štiklama. Ni ličnu kartu, ni novčanik. Idem da se jebem sa Danijelom. On me pojebe dva-tri puta, pa zapali cigaretu i ćuti. Sve sam pokušala, ali ne pokreće se ukoliko nije reč o seksu. Ni reči više o Daliju i američkim slikarima.

.

* Višnja Belić (1984), piše erotsku prozu i poeziju.  Fejsbuk: https://www.facebook.com/profile.php?id=100009787568685

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.