Vid Vukasović: Vrh

Filed under: 2020,afirmator,arhiva,Broj 97 - april 2020,poezija i proza |

Najzad je stigao do vrha i trijumfalno seo gledajući crne oblake kako, protkani munjama, lete ka horizontu. Rano jutros rekao je ostalima: „Idem sam, a vi možete da ostanete u planinskom domu.“ Odvraćali su ga zbog najavljenog nevremena, ali on je ostao pri svome, jedva se uzdržavajući da im otvoreno ne kaže da su kukavice.

Zatvorivši oči, povukao je iz čuturice dug gutljaj zamišljajući svoje kukavičke drugove. Nije ni čuo munju kad ga je pogodila. Planinsku stazu na kojoj je ležao obuhvatila je čudna tišina. Počeo je da pada krupan grad. Začulo se zavijanje vuka.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.