Vesna Kovačević Sokolović: PESME

Filed under: 2019,afirmator,arhiva,Broj 88 - jul 2019,poezija i proza |

MOJ GRAD

 

Sećanje na grad

u umu zamagljeno

gde lepote umetnosti,

istine i pravde

zanjihane jezde,

gde prijateljstvo osta

i uvi se u šutnju,

i gde oboženje

približavavši se,

blesak harmonije

u pamćenje ureza.

To sećanje jeste

duhovna visina

moje zvezde vodilje,

moga konačišta,

i moga utočišta.

 

 

Tkanje reči

 

Tkanje reči,

kao postojana,tiha molitva,

za sve što biva

i šta će biti,

veze svoj vez u srcu

željom,

da se snaži

u lepoti

ljubavi i nade.

 

 

Počivalište blagorodnosti

 

Počivalište blagorodnosti

smislenim iluzijama

snova i sanja,

očekuje čudo

mislenog bića.

I otkriva nam one svetove

otrgnute od svakidašnjice

u kojima se pronalaze

duševne sreće.

koje se u radosti trenutnog

utehom brane.

 

 

Kao tračak svetla

 

Kao tračak svetla,
i tračak nade se budi
za bolje sutra,
i snažnije opiranje besmisla.

Beskrajne serpentine slova
odnose bol staroj rani,
i obnovljena sećanja
zatiru nemušti damar patnje.
Odvode vidici
novim putevima,
novoj misli,
i novom stihu,
novoj ljubavi,
za sve što je bilo,
i za sve što je sada.

 

 

Koliki to zaborav trebam

 

Koliki to zaborav trebam,

pa da i dokolicu oživim,

kao dan pun želja,

i da potisnem bolna sećanja,

i da slavim tren odmora,

duše posustale.

Koliki je odek prošlog,

da bih ga mogla prošaputati,

i da bih mogla

slobodnim korakom kročiti

u nepoznato,

i zapevati svemu,

okolo sebe,

i zaplakati svemu u sebi,

željna predaha.

 

Vesna Kovačević Sokolović

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.