Vesna Kovačević Sokolović: PESME

Filed under: 2019,afirmator,arhiva,Broj 86 - maj 2019,poezija i proza |

Pramudrost

Venac mudrosti

u pogledu punom poruke,

isijava mir

dozvan proživljenom sudbinom,

tkačem neumitnim,

i velikodušno se daje

bez ustezanja

i bez opreza

izrastajući tako

do pramudrosti

 

Hitala sam u nepoznato

Hitala sam u nepoznato

snagom vetra,

mrseći sudbinske konce,

i odlazeći u nepovrat vremena,

koje i takvo

beše pesma

i nenanizina niska,

šarenih perli.

U slobodi traganja za

nedosanjanim vidom,

nekih vidika,

koje je samo moja mašta sagledavala,

i sakupljala ih u nemire,

bejah tužni putnik,

tužne sudbine.

 

Jorgovanska zajutrina

Jorgovanska zajutrina,

budi mirisom uspomene.

A,gdje su aveti prošlosti pronašle gnezdo?

Iz mog srca tinjajući se budi kasna zvezda.

Noć. Čeka se jutro.

Čekanjem se gnezde slovo po slovo,

moje nikad napisane pjesme.

 

Kakvi to zajutriše

Kakvi to zajutriše –

pozni ili rani mrazevi rosnih dana

u suzi bez piska,što posle opela

vez molitve sa nebom zbori.

Ostali su bolovi veka

na ognjištu spaljenom,

i humka u boriku.

Nikada više uspona u sjajne visine.

nikada više sretanje

kraj ognjišta raspramsalog.

Sledim svoju misao

Sledim svoju misao

o daljini jednog predela,

koji u  davnom sećanju,

osmehuje krajičke usana

i vedri mi pogled.

To je slika duboko urezanog

odrastanja sa lepotom,

šuma planine i žubora vode,

koji i danas

daju snagu,

nezaboravnom i potmulom srećom,

i odzvanjaju mojim hodom

u potrazi za sigurnošću

utkanoj u lepoti postojanja.

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.