Vesna Kovačević Sokolović: PESME
Pramudrost
Venac mudrosti
u pogledu punom poruke,
isijava mir
dozvan proživljenom sudbinom,
tkačem neumitnim,
i velikodušno se daje
bez ustezanja
i bez opreza
izrastajući tako
do pramudrosti
Hitala sam u nepoznato
Hitala sam u nepoznato
snagom vetra,
mrseći sudbinske konce,
i odlazeći u nepovrat vremena,
koje i takvo
beše pesma
i nenanizina niska,
šarenih perli.
U slobodi traganja za
nedosanjanim vidom,
nekih vidika,
koje je samo moja mašta sagledavala,
i sakupljala ih u nemire,
bejah tužni putnik,
tužne sudbine.
Jorgovanska zajutrina
Jorgovanska zajutrina,
budi mirisom uspomene.
A,gdje su aveti prošlosti pronašle gnezdo?
Iz mog srca tinjajući se budi kasna zvezda.
Noć. Čeka se jutro.
Čekanjem se gnezde slovo po slovo,
moje nikad napisane pjesme.
Kakvi to zajutriše
Kakvi to zajutriše –
pozni ili rani mrazevi rosnih dana
u suzi bez piska,što posle opela
vez molitve sa nebom zbori.
Ostali su bolovi veka
na ognjištu spaljenom,
i humka u boriku.
Nikada više uspona u sjajne visine.
nikada više sretanje
kraj ognjišta raspramsalog.
Sledim svoju misao
Sledim svoju misao
o daljini jednog predela,
koji u davnom sećanju,
osmehuje krajičke usana
i vedri mi pogled.
To je slika duboko urezanog
odrastanja sa lepotom,
šuma planine i žubora vode,
koji i danas
daju snagu,
nezaboravnom i potmulom srećom,
i odzvanjaju mojim hodom
u potrazi za sigurnošću
utkanoj u lepoti postojanja.
Related Posts via Categories
