Vesna Kovačević Sokolović: PESME
Pišem tebi koji si daleko
Pišem tebi koji si daleko.
Izdvajam te,
ćutim.
Putokazom nevidljivim vođena
dođoh ti licem bledim
od neponovljivih traganja,
da predahnem dušom
i da usnim
zaboravljena od sebe.
Nepozvana, nečujna sećanja
Nepozvana, nečujna sećanja
u noći punoj žudnji
za ustalasalim predelima
zagubljenim u izmaglici zaborava.
Svaki damar ište životnu snagu,
iskustveno spoznajući svoje nemoći.
I budi me zora izmaglicom
i odbleskom sunčeva zraka,
kao bolno ćutanje
u iščekivanju budućeg veka
kupanog suzom.
Ovovremenost
Nesaglediva orkestracija
odlomaka u govoru
o prevaziđenim potragama,
vere,požude,
života u smrti,
puta bez povratka,
imenuje eru
nagle i nage
protivuprirodne,
protivurečne,
bezumne i stidne
golotinje ljudske,
bez mira sa Bogom
i bez mira u sebi.
Mir u dobroti
Mir u dobroti nečujnog prisustva,
hranio je moju uobrazilju,
o plemenitom, dragom smislu
reči, ćutnje i dela.
Upletene u nežnost
neizgovorene reči,
sadržane u pogledu,
iskrile su
davno usnule nade
o ljubavi i o pesmi,
koju sklad iznedri
i koju uspomena hrani,
svojom patnjom
i svojom blagošću.
Neminovnost
I sloboda ima svoju nužnost
satkanu od zastava bitki
sa sobom,
pa raširenih krila
u nerazrešivoj potrazi,
stvara odraz
neminovnosti voljenja
zatečene pred
sopstvenim nepregledom.
Related Posts via Categories
