Vesna Kovačević Sokolović: PESME

Filed under: 2019,afirmator,arhiva,Broj 85 - april 2019,poezija i proza |

 

Pišem tebi koji si daleko

 

Pišem tebi koji si daleko.

Izdvajam te,

ćutim.

Putokazom nevidljivim vođena

dođoh ti licem bledim

od neponovljivih traganja,

da predahnem dušom

i da usnim

zaboravljena od sebe.

 

 

Nepozvana, nečujna sećanja

 

Nepozvana, nečujna sećanja

u noći punoj žudnji

za ustalasalim predelima

zagubljenim u izmaglici zaborava.

Svaki damar ište životnu snagu,

iskustveno spoznajući svoje nemoći.

I budi me zora izmaglicom

i odbleskom sunčeva zraka,

kao bolno ćutanje

u iščekivanju budućeg veka

kupanog suzom.

 

 

Ovovremenost

 

Nesaglediva orkestracija

odlomaka u govoru

o prevaziđenim potragama,

vere,požude,

života u smrti,

puta bez povratka,

imenuje eru

nagle i nage

protivuprirodne,

protivurečne,

bezumne i stidne

golotinje ljudske,

bez mira sa Bogom

i bez mira u sebi.

 

 

Mir u dobroti

 

Mir u dobroti nečujnog prisustva,

hranio je moju uobrazilju,

o plemenitom, dragom smislu

reči, ćutnje i dela.

Upletene u nežnost

neizgovorene reči,

sadržane u pogledu,

iskrile su

davno usnule nade

o ljubavi i o pesmi,

koju sklad iznedri

i koju uspomena hrani,

svojom patnjom

i svojom blagošću.

 

 

Neminovnost

 

I sloboda ima svoju nužnost

satkanu od zastava bitki

sa sobom,

pa raširenih krila

u nerazrešivoj potrazi,

stvara odraz

neminovnosti voljenja

zatečene pred

sopstvenim nepregledom.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.