Vesna Kovačević-Sokolović: PESME

Filed under: 2018,afirmator,arhiva,Broj 81 – decembar 2018,poezija |

 

SUNCE

Muzika bez nota

i tona,

prisutnost odsutnog,

neiskrenost istinitosti utehe,

stvarnost i senka,

potrebna sujeta sveobuhvatna,

nemir i spokoj,

nezaborav u utešnoj reči

strah u hrabrosti,

i ja

zavedeno osvetljena suncem

kojim se sve pokreće

i pod čijom se svetlošću

večnost prolaznosti zbiva.

 

ISTINA

 

Da li si stvarnost,nezaborav,neskriveno

u čoveku i u svetu,

ili težnja duha,

san i ideal muke,

da li si spašavana vekovima

oduvek ista,

neodvojiva od ništog i čestitog.

Opirući se zakonu tame

za tebe su živeli sužnji,

umirući višestruko

sa snom na čelu.

 

NEKAD I SAD

 

Nekad i sad su zamke

plahovite prolaznosti,

koja se otima i klizi kroz prste,

umorne od dodira praznine.

Nekad,koje traži svoje mesto

u sadašnjem otkucaju bila,

koje se otima viteški,

slaveći trenutak u kojem jeste.

Nezaobilazno se oni prepliću

kao neminovni sudbonosni susreti,

pletući zamku dolazećem,

jer iz tih susreta se rađa

budući neki treptaj

želeći svoju nužnost.

 

PUTNIK

 

Svedoči putnik

o prostranstvu

željan puta i cilja,

željan promene,

svedoči o gospodarici

svih staza i puteva,

predstavljenoj potragom neprestanom,

kojoj je odgovor i pitanje na zagonetku

početak najavljenog osećanja

neizvesnosti otisnuća,

i nepojmljivosti sveopšteg traganja

za onim što

mora da se desi.

 

ČOVEKOVA MERA

 

Da li reči tragaju za odgovorom

ili traže distancu

zbog mogućnosti pogrešnih svedočenja.

Gospodareći rečju,

gospodareći podelom u sebi ,

izbeći neželjeno

ubeđenje predhodnika i naslednika,

koje krivicu i greh

vezuju vernošću instiktu

u drhtaju odgovora,

i tako Puškinovskim vekom

sabiram sva vremena

neizmerne radosti i tuge,

po meri svevekovne mere čovekove.

 

ODGOVOR

Reč mi je tražila odgovor

ili  distancu

zbog mogućnosti svedočenja

o gospodarenju podelom u sebi,

izbegavajući neželjeno

iz ubeđenja predhodnika i naslednika,

iz krivice greha

vezivane vernošću

življenja

Puškinovim stihu,

sabirala sam neizmerne

tuge i radosti

vođena po meri

svevremene,

nepodeljene

i moćne

obožene

mere čoveka.

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.