Vesna Kovačević-Sokolović: PESME

Filed under: 2018,afirmator,arhiva,Broj 80 – novembar 2018,poezija |

 

OVOVREMENOST

 

Nesaglediva orkestracija

 

odlomaka u govoru

 

o prevaziđenim potragama,

 

vere,požude,

 

života u smrti,

 

puta bez povratka,

 

imenuje eru

 

nagle i nage

 

protivuprirodne,

 

protivurečne,

 

bezumne i stidne

 

golotinje ljudske,

 

bez mira sa Bogom

 

i bez mira u sebi.

 

 

NEMINOVNOST

 

I sloboda ima svoju nužnost

 

satkanu od zastava bitki

 

sa sobom,

 

pa raširenih krila

 

u nerazrešivoj potrazi,

 

stvara odraz

 

neminovnosti voljenja

 

zatečene pred

 

sopstvenim nepregledom.

 

 

ZAPIS

 

Putopisac se,

 

tražeći pribežište,

 

stopi sa promenama pejzaža

 

i pred čednim putovođom

 

bosiljkom mirisnim

 

sa prvim sumrakom,

 

načini zapis u ikonopisu.

 

 

PUTOKAZ

 

Život,koji je mizika pratila

 

sazvežđem Oriona pisanih nota,

 

prepoznatljivog izazova

 

i izazvanog odgovora,

 

sa nizom pitanja

 

neodređenih umnim ciljem,

 

već putevima srca osmišljavanim,

 

i toplinom poznatog lika

 

naivnog i čistog,

 

taj moj život

 

nebeskom  i ovozemaljskom svetlošću

 

i svetošću obasjan,

 

unutrašnjim pogledom ozvezdan.

 

neprestanom osudom

 

i neprestanim praštanjem

 

plovi stazom zahvalnosti ,

 

dobrote i ljubavi.

 

 

PRED SLIKOM

 

Najveći požari

 

u čoveku se rađaju u tišini

 

vidom posmatrača,

 

gde beličaste sene prolaznosti

 

prenose poruke

 

nepojmljivih spoznaja

 

u neprepoznatljivim obrisima

 

onih uzdaha koji prate

 

razmišljanja o novim

 

slikama iznedrenim iz iskustva,

 

moći srca i nemoći misli,

 

punoćom zrelog ploda duše,

 

oivičene bolovima svakodnevnice,

 

bitišu nužnošću

 

lutanja stazom sudbine.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.