Vesna Kovačević-Sokolović: PESME
***
Na beli kamen
narednog nekog leta Gospodnjeg
kleknuću
stisnutih ivica usana
zbog oblaka suza u meni.
Mrakom i zlatom hodiću,
stepenicama buđenja
blaženstvom ispunjena.
***
Misionar slobode
sa sećanjem na istinu
koja ne miriše
na zlataste igre
perli staklenih
s crtežom o zabrani
pogleda ka vrhu,
čezne da bude prevaziđen
na putu od strune glasa
koji blagosilja
i glasa što kune,
na putu
između crkve
i male kafanice,
moli za oproštaj
mirom što govori
da jesmo svoji
koliko smo tuđi
ljudima
a poznati Bogu.
***
Kakvi to zajutriše-
pozni ili rani mrazevi rosnih dana
u suzi bez piska,što posle opela
vez molitve sa nebom zbori.
Ostali su bolovi veka
na ognjištu spaljenom,
i humka u boriku.
Nikada više uspona u sjajne visine.
nikada više sretanje
kraj ognjišta raspramsalog.
***
Male radosti su Božiji zvončići
u svetu kojim hodimo.
To su topline u uspomeni,
i neiskazani tragovi
neizbrisivi u sećanju.
To su utehe,
to su osmišljeni zraci
ljudskog dobra
oko nas
koje nam zagreje srce,
i olakšava bitisanje.
***
Zvonik u daljini maglovitog sećanja,
i žubor rodne reke,
i šum rodne planine,
odzvanjaju svakim korakom
kroz život nepoznatih staza,
u zebnji nad
novim danom,
koji se leno prikrada,
i kome se predajemo,
koji nam uliva nove nade
protkane doživljenim
strahovima, srećama
i nesrećama,
i vodi nas
tako zbunjene i umorne,
do nekog novog,
umirujućeg zvuka
ili traga,
ostavljenog u vremenu.
***
Ruža bez mirisa
oponaša lepotu,
kao što svaki moj dan
oponaša život.
Tuga zaludnosti guši neprestano
i neda mi mira.
Da mi je jutrom ustati i
radosno gatiti rosu,
pa da mi svako svitanje ne gasi nadu,
da će se opet životu
radovati srce,
i da će se opet tragom poezije hoditi.
***
Susretom srodnih duša
Poteku reke legendom, .
a svki brzak je znana priča,
koju su nekada
bliska viđenja sročila.
Srodne su duše kiše jesenje,
otkosi mirisni,
mesečeve mene,
beskraji stiha.
To su retka i srećna tihovanja
i tuge zajedničke.
I sve je prepoznatljivo,
i sve je blisko,
i pogled i bol,
i san i misao.
Related Posts via Categories
