Vesna Kovačević Sokolović: PESME
SMIRAJ
Smiraj srca donosi
konačni spokoj u glasu,
prepunom zvončića
spremnih na radost,
i konačni mir duše,
zbog dugo čekanog osmeha plavog neba,
koje u najvećem zanosu
moje pesme boji nežnošću.
PROLAZNOST
Slučajnost ne postoji
Na toj stazi, čega se plašiš?
Prošlosti i sumnje?
Proricanja budućeg?
Kada prođu pakleni sati
zatvori ljubav prema lepoti,
u svoje srce.
Ona će ti obasjavati lice
i neće te napuštati.
Ostani veran tom zagrljaju,
u kom je svaka muka podnošljiva,
i u kom je svaka nada ostvarljiva.
Ne plaši se nikada ranjivosti,
jer naše ranjivosti nas čine jačim.
RAZGOVOR
Razgovor
u kojem se razotkrivalo
pitanje o smislu svega,
pitanje o želji,
iskazivalo je
omeđeni napor tragaoca
i čuđenje putnika
koji osmišljeno postoje
samo ako žele,
da nikada ne prestanu da žele.
BLAGODARNA
U talasima bola,
od kada si otišao davnog proleća, oče moj,
ja osećam da koliko sećanjem se susrećemo,
tolikom suzom kroz vreme koračam,
zagledana u one čase
u kojima sam dušu prepoznavala
osluškujući tvoju.
Uspomenom se sada hranim i branim,
blagodarna u neprebolu.
SMISAO
Ni vreme ne pripada našem sazvežđu,
ni svemiru, ni nemiru u nama.
Različitosti nisu razdaljina i smetnja za ples.
Smetnja za reči.
Ništa nije onakvo kakvim se čini.
Da li čuješ svoje srce?
Osluškuješ li ga?
Koja je to najkraća istorija njegove Istine?
Koja najkraća ispovest puta kroz Ljubav,
čija moć menja predskazanu sudbinu?
ISKRA
Život – to putujuće pozorište
s jučerašnjim svetkovinama,
praćenih nostalgijom jesenje pesme,
stvarao je neprestano neponovljivi doživljaj sveta,
pripremajući me za rastanak sa konačnim strahovanjem o izvesnom.
Zatalasani, izmešani glasovi,
strahovanja i neodlučnosti
i neizbežni susret sa samim sobom,
iz kojeg se pokrenulo nadahnuće,
što rađa iskru,
iz koje je počeo da plamti
onaj predeo u mojoj duši
koji mi kazuje,
ko i šta ja zapravo jesam.
RASTANAK
Heroji ulice pevaju baladu o staroj porti.
Rastaju se bez suza i velikih reči
oni koji su peščanim časovnicima merili otkucaje srca
i koji se, evo, otiskuju zbunjeni i bez straha
u proticanje nepoznatog vremena,
koje će meriti
bat njihovih koraka,
sve izdaje,
sve gubitke
i sva iskušenja.
A ja, znajući značaj mere,
uskladih hod ritmu balade,
uz koju smo se rastali.
POTRAGA
Posvećena sam sadašnjosti,
tkalji budućih uspomena.
Ne vladam zakonitostima smisla,
samo na početak svega stavljam Ljubav.
Tako sam ogledalo onog užitka koji poseduje Bol
u potrazi za ponavljanjem susreta.
Prepuštena sam, tako,
ravnodušnosti i malodušnosti,
mirnih traganja
za neshvatljivim notama,
komponovanih ritmovima Tuge.
ŽELJA DA NAĐEM
Razmišljam o kapi vina
koja ostaje zauvek na rubu uspomene.
U senci cveta se ogledao san bez sopstvenog odraza.
Stizalo je lenjo, letnje popodne.
Stavila sam šešir, pleten od sećanja, na glavu,
i tamnim naočarima sakrila oči.
Zatim, izašla u svet
i nastavila da tražim.
PESMA
Kasno je za sve,
ali za snove nije,
za očekivanu pesmu,
kojom se osetim živom.
Kretali su neki vozovi
s trećeg perona početkom leta,
i čekali pesmu o sebi.
I promicanje vremena
i grozničava potraga
za mirom u nečijim očima,
čekali su pesmu o sebi.
Kasno je za sve,
ali ne i za sreću
iz ispisanih rima
koja će ostati tajna
koju sadrže u sebi sva čekanja.
Related Posts via Categories
