Vesna Kovačević – Sokolović: PESME
OGLEDALO
Izgubljeni smisao prostranstva
i svetiteljski doživljeno i preživljenjo
traženje sebe,
kroz veru,red,kroz varku,
u godišnjem dobu što blista,
dobija putanju čarolije što zrači,
u strepnji spasenja,
prorokovanu
iz ogledala Tarkovskog.
MOLITVA
Molitva kao početak
svega dobrog,
kao njegovo ishodište,
sa kojom u traganju za spokojem
jedrimo zvezdanom rukom vođeni,
tražeći svoj put,
noseći milost u srcu,
u reči i pogledu,
pa uzvisujemo svoje biće
u ona prostranstva blagodatna i večna,
koja nam darivaju
traženi mir.
SVETLOST
Tama je svetlost.
Hrabra je svetlost lica i reči.
Snagu ima svetlost bezimene,ukorenjene patnje
u čovekovoj oboženoj duši,
u nemiru potištenosti i tišini poslušnosti,
obasjanoj zrakom heruvimske pesme,
poemama svetosti rečenim moćnom rečju,
razgovorom pogledima
usmerenim ka smislu nečega
gde jesmo bili onakvom dobrotom prepoznati
kakvu smo tvorili,
i onakvim voljenjem nahranjeni
za kakvo smo se izborili.
Ta svetlost iz koje sve se rađa
i u kojoj ništa ne nestaje.
Ta svetlost je ljubav,
sve od iskona što traje.
MILOSRĐE
Ozariće nas radost bližnjeg
a srca će naša zasvetleti
pred veličanstvom krotkosti,
pred ljudskim umilenjem,
koje razdeljenost unutrašnju
preobražava u sklad,
molinom pogleda
što dariva
odanošću patnju bližnjeg,
koja jeste i naša lična,
otvarajući tako sve Dardanele
i sve Bosfore,
ka svim nepreglednim morima
ka nedokučivom okeanu dobrote.
POTRAGA ZA HARMONIJOM
Reči, pismo,priča,
snažni znakovi traženja
sebe kroz druge,
kao grafika ,
kao ulje na platnu,
kao mozaik,
kao neraskidiva linija,
pažljivo birana pesma,
kao zidanica mosta
između novih zakona,
bez međa i osuda,
reči kao vatromet u ponoć,
donose jutra starom muzeju planete,
kojom odzvanja koncert hora
ljudske odluke
bivstvovanja u harmoniji svetova.
ISTINA
Da li si stvarnost,nezaborav,neskriveno
u čoveku i u svetu,
ili težnja duha,
san i ideal muke,
da li si spašavana vekovima
oduvek ista,
neodvojiva od ništog i čestitog.
Opirući se zakonu tame
za tebe su živeli sužnji,
umirući višestruko
sa snom na čelu.
NEKAD I SAD
Nekad i sad su zamke
plahovite prolaznosti,
koja se otima i klizi kroz prste,
umorne od dodira praznine.
Nekad,koje traži svoje mesto
u sadašnjem otkucaju bila,
koje se otima viteški,
slaveći trenutak u kojem jeste.
Nezaobilazno se oni prepliću
kao neminovni sudbonosni susreti,
pletući zamku dolazećem,
jer iz tih susreta se rađa
budući neki treptaj
želeći svoju nužnost.
PUTNIK
Svedoči putnik
o prostranstvu
željan puta i cilja,
željan promene,
svedoči o gospodarici
svih staza i puteva,
predstavljenoj potragom neprestanom,
kojoj je odgovor i pitanje na zagonetku
početak najavljenog osećanja
neizvesnosti otisnuća,
i nepojmljivosti sveopšteg traganja
za onim što
mora da se desi.
ODGOVOR
Reč mi je tražila odgovor
ili distancu
zbog mogućnosti svedočenja
o gospodarenju podelom u sebi,
izbegavajući neželjeno
iz ubeđenja predhodnika i naslednika,
iz krivice greha
vezivane vernošću
življenja
Puškinovim stihu,
sabirala sam neizmerne
tuge i radosti
vođena po meri
svevremene,
nepodeljene
i moćne
obožene
mere čoveka.
Related Posts via Categories
