Vesna Kovačević – Sokolović: PESME

Filed under: 2020,afirmator,arhiva,Broj 99 - jun 2020,poezija i proza |

OSEĆANjA

Sećanja na vitkost

i nežnost breze,

u misli oprezno poniru

u želje za iskazanim

i neiskazanim treptajima

sunčevih zraka,

koje odgoneći tamu iskonsku,

strahove i zebnje

preobličuju

u svetlošću obojena osećanja

spokoja,stida i radosne tuge.

KA CILjU

Pronalaziti cilj

po sluhu ,po ehu po pupoljku ranom,

ne znači zatvaranje dlanova

nad istim,

već je to kao spoznaja

u mraku galerija

dok poredimo kolekcionare

rođene za jasnost

čija su pitanja i odgovori

i naša traganja,

izmaglicom igre iz detinjstva određena

i talasima toplog naručja pripremljena

da budemo uvek ona iskra

i ona nota srca

koja nedoglede u blisko boje

i potrage za blagim sobom

omogućuju.

POZDRAV(LjAM)

Pozdravljam,

širokim osmehom bez glume

i zatvorenosti,

mekoću novog i nadu

koju kao od zlata jabuku

tetošim,

prizivajući kraj nespokoju

i putniku vetru

darivajući stih,

pa kao vezana za misao o spasu vasione,

pozdravljam sazvežđa

prema kojima se ravnaju

moja luča i luna moje duše,

pozdravljam milost

i prolaznost stvari

lakomisleno hitajući

ka svojoj Itaki.

SMIRAJI

Tiha,smerna tihovanja,

duboke besede svetlosti,

daleka prećutanost

u ravnodušnosti noći,

ritual dočeka gosta zakasnelog,

sve to u oprostu,

u pramilosti,

u kraju misli,

u mom pisanju,

u muci izgovorenog

oplemenjuje bojama jeseni

sazvučja mlečnog puta

i puta ka Vitlejemu.

ZABORAV

Nezaborav u zaboravljenom

oživljava slike patnji

i slike radosti

u treptajima ili u danima sećanja

vraćajući duši bol buduće rane

ili nostalgičnu svetlost sreće,

pa tonući u spas zaborava

kojeg zauvek prati mir

u kom je bitisanje drago

i osnaženo novim blagostima

setne duše.

UTOČIŠTE

Božur i molitva

otplovili u mirisu borovine,

sanjanom ognjištu

spokojnih duša,

u kojima svetli iskonsko lice,

i sa kojima se svaki teret

strpljenjem naoruža,

muzikom čistote i tišine nahrani

i suzom pokajnicom nahrani.

MEDITACIJE

Nebo i novo biće

sjedinjeni u punoći lepote

zbivaju se liričnim

meditacijama uzbune u sebi,

mistično i stvarno

opipavajući osmeh Mona Lize,

pa u predstavama novih oblika,

nepoznatog svojstva

kroz auru,

otvaraju put ka besmrtnosti.

PUTOKAZ

Život, koji je mizika pratila

sazvežđem Oriona pisanih nota,

prepoznatljivog izazova

i izazvanog odgovora,

sa nizom pitanja

neodređenih umnim ciljem,

već putevima srca osmišljavanim,

i toplinom poznatog lika

naivnog i čistog,

taj moj život

nebeskom i ovozemaljskom svetlošću

i svetošću obasjan,

unutrašnjim pogledom ozvezdan.

neprestanom osudom

i neprestanim praštanjem

plovi stazom zahvalnosti ,

dobrote i ljubavi.

TAJNE

Usnula u dubinu tajni,

neopravdavam samoću dodira

i ohrabrena znalačkim sluhom

za misli drugoga bića,

odmotavam sopstvene dubine,

svetlosti i tmine,

neiskazane mene,

i odlazim,

neprestano odlazeći

ka ljubavima

sa kojima se osmišljavam,

uspavljujem setno

i budim s nadom

u praskozorja.

POSMATRAČ

Posmatrač koji hodi ka svetlosti,

dalekim

dubokim verovanjem,

odmerava misli i pogledu hod,

okružen ovozemaljskim

plačem u ogledalu,

vetrom u kosi,

muzikom iz starog vremena

u sećanju,

za sve nudi izbor,

na prolećni dan,

na osmeh, na san kojim živim.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.