Vesna Kovačević Sokolović: PESME

Filed under: 2019,afirmator,arhiva,Broj 93 - decembar 2019,poezija |

OČUVANjE DUŠE

Prozor sa

odrazom akvarela

u sebi,

bio je uteha,blaženstvo

i šapat putokazima

na kojima sam

u treptajima svanuća

i beskrajima dna noći

snevala svoje košmare

borbi

dobra i zla

svetla i tame

i nespokojno

brodila putevima duše

koju očuvah.

MOJ GRAD

Sećanje na grad

u umu zamagljeno

gde lepote umetnosti,

istine i pravde

zanjihane jezde,

gde prijateljstvo osta

i uvi se u šutnju,

i gde oboženje

približavavši se,

blesak harmonije

u pamćenje ureza.

To sećanje jeste

duhovna visina

moje zvezde vodilje,

moga konačišta,

i moga utočišta.

ZAPIS

Putopisac se,

tražeći pribežište,

stopi sa promenama pejzaža

i pred čednim putovođom

bosiljkom mirisnim

sa prvim sumrakom,

načini zapis u ikonopisu.

PLAMIČAK VERE

Zašto se prosanjana zbilja

uobličava  u nestvarnu

bujicu misli,

pa se srce sklupčava,

pa treperi

prepoznatljivim znakom

svakidašnjeg jada,

i plamti u njemu

neprestano

kao u kandilu

nesavladivi plamičak

vere.

BEKSTVO

Zemno i vremensko

sputavaju nas,

pa bežimi od sopstvene  slobode,

i tako

u neravnoteži

kao na nekontrolisanoj klackalici

bivstvujemo,

nesvesni da je u trenutku

početak večnosti,

a da je nužnost naša

imati tačku sopstvene ravnoteže

da bi joj se uvek mogli vraćati

ne odlazeći od nje istovremeno nikad.

Vesna Kovačević Sokolović

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.