Vesna Kovačević Sokolović: PESME

Filed under: 2019,afirmator,arhiva,Broj 92 - novembar 2019,poezija |

 

DO PJESME

 

Od mene ima mjesečev prah

do neba,

i svako ko čuje dubina zvuk

i ko ih treba,

umjesto riječi nek ima smiraj,

umjesto usne cvijet.

Od moje tuge daljina ima

ljepotu smrti što puči,

a kada pogledom prodire

misao što muči,

utrti trag davno danog

podmuklo spava.

I dira neznan rime labuđe pjesme,

otkose grešne i pitkost česme.

Od mene ima čitav život do pjesme.

 

OVOVREMENOST

 

Nesaglediva orkestracija

odlomaka u govoru

o prevaziđenim potragama,

vere, požude,

života u smrti,

puta bez povratka,

imenuje eru

nagle i nage

protivuprirodne,

protivurečne,

bezumne i stidne

golotinje ljudske,

bez mira sa Bogom

i bez mira u sebi.

 

NEMINOVNOST

 

I sloboda ima svoju nužnost

satkanu od zastava bitki

sa sobom,

pa raširenih krila

u nerazrešivoj potrazi,

stvara odraz

neminovnosti voljenja

zatečene pred

sopstvenim nepregledom.

 

PRAMUDROST

 

Venac mudrosti

u pogledu punom poruke,

isijava mir

dozvan proživljenom sudbinom,

tkačem neumitnim,

i velikodušno se daje

bez ustezanja

i bez opreza

izrastajući tako

do pramudrosti

 

OSTVAREN SAN

 

Pogledom u sazvežđe

zazvoni  duša,

a zatečena misao se otkriva

drhtajem struna

u nerazmrsivom klupku

redosleda reči i osećanja

i nemilicom nemuštom

vezan za sudbinu zvezda

ostvaruje se san

sakrivan od sebe.

 

Vesna Kovačević Sokolović

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.