Vesna Kovačevič Sokolović: Pesme

Filed under: 2019,afirmator,arhiva,Broj 90 - septembar 2019,poezija |

 

Dok u tišini čitam psalme

 

Dok u tišini čitam psalme,

osećam prisustvo

mojih dragih,

otišlih Bogu;

i uteha silna ispuni mi dušu.

Postojanje

nastavlja svoj smisao

tek u naručju blaženom,

i mi nemi pred tim,

i oboženi,

hodimo ovozemaljskim putem

vere,  nade i pokajanja.

 

 

Nisu pod nebeskim svodom

 

Nisu pod nebeskim svodom

otkucaji vremena,već u srcu svakom

koje od istine živi,

i koje se poji

samo onim sokovima

koje ljubav daje.

I trajanje takvo milo je čoveku

zatečenom

u spletu trenutaka i prolaznosti.

 

 

Plovidbe misli

 

Plovidbe misli

niz znane predele i trenutke,

odjekom suze zatalasaju

na poznatoj reci očaj,

pa ga stišaju.

Ponekad se otrgnu iz zaborava

dani puni želja,

i oni puni teskobe.

Ponekad bole do besmisla

ti dani,za koje se živelo

i zbog kojih se

gasio plamen budućih htenja

i nestajao u prozračnosti trajanja.

 

 

Promeniti sebe zidanicom sunca

 

Promeniti sebe zidanicom sunca

uronulom u nadu o boljem.

Promeniti misao pokusajem

bola da je utre.

Naviknuti srce na pad i stremljenje sreći,

a dusi umiriti neprestana tkanja bila,

i uroniti u sebe,

u nepoznato i nesaznato,

pa smoči vratiti sjaj

umornom oku,

u radosti bivstvovanja,

i u želji za snom

neprolaznim,

večnim.

 

 

Ruža bez mirisa

 

Ruža bez mirisa

oponaša lepotu,

kao što svaki moj dan

oponaša život.

Tuga zaludnosti guši neprestano

i neda mi mira.

Da mi je jutrom ustati i

radosno gatiti rosu,

pa da mi svako svitanje ne gasi nadu,

da će se opet životu

radovati srce,

i da će se opet tragom poezije hoditi.

 

 

Vesna Kovačevič Sokolović

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.