Veca (odlomak iz drame) Piše: Dejan Andrejić

Filed under: afirmator,broj 07 - oktobar 2012,pozorište |

Scena 6.

Kukuruzište, u daljini plot i drvo. Predveče. Veca se probija kroz kukuruz.

Veca: Jao što grebe ovaj kukuruz. Eh da je tu naša biologičarka, sad bi zablistala: ( imitira ) Domaći kukuruz ( latinski naziv), poreklom je iz Amerike, služi …

Brat Raka: Stoooj!!!

Veca ( prepade se) Stao sam!!!

Brat Raka: Gde si bio?

Veca: Sad je to malo teže objasniti, vidite …

Brat Raka: Čiji si ti?

Veca: Pa mamin i tatin, možda više tatin, on me manje bije …

Brat Raka: Mali, ne zavitlavaj se, sad ćeš da popiješ metak! Odgovaraj kratko i jasno: Čiji si?

Veca: Pa, sad više ne znam, uplašili ste me!

Brat Raka: Jesi li naš?

Veca: A čiji naš?

Brat Raka: Bre, brale, naš- Srbin!

Veca: A to- Srbin sam, to je bar lako!

Brat Raka: E, dobro je, dođi, brale, da se poljubimo- al’ triput!  ( ljube se ) A šta ti radiš ovde u ovom mraku. Nije ovo mesto za dete. ’Ajde ti lepo na drugu stranu, pa kući.’Ajde!

Veca: Dobro, dobro, idem, ionako sam se umorio od ovog lutanja kroz srpsku istoriju. Zdravo! (Krene na drugu stranu i naleti na druga Todora)

Drug Todor: Stoooj!

Veca: ( uplašen ) Stao sam!

Drug Todor: Gde si bio?

Veca: ( za sebe)Ovaj isto ko onaj malopre.( Todoru) Bio sam tamo!

Drug Todor: A šta si radio tamo?

Veca: Pričao sa jednim kao što si ti.

Drug Todor: A o čemu ste pričali?

Veca: Pa, o tome čiji sam.

Drug Todor: I, čiji si?

Veca: Pa, ja sam rekao da sam tatin i mamin, više tatin, ali njemu se to nije svidelo.

Drug Todor: Znaš šta, druže, danas možeš biti samo naš ili njihov- trećeg nema!

Veca: A, koji su sad pa to drugi naši?

Drug Todor: ( važno) Pa, zna se, druže- partizani!

Veca: Stvarno, pa i ja navijam za „ Partizan“!

Drug Todor: E, pa, druže, dođi da se poljubimo!

Krenu u susret, ali Todor primeti Raku i promaši Vecu i uperi pušku na Raku.

Drug Todor: Druže Rako, baci pušku!

Brat Raka: Brale, ti baci, ti si mlađi!

Drug Todor: Nismo mi više braća!

Brat Raka: Kako nismo, otac nam je Stevan, a majka Koviljka!

Drug Todor: Ti dobro znaš o čemu pričam. Rako,baci pušku!

Brat Raka: E, baš neću! Baci ti!

Veca: Ovaj, drugari i braćo, a šta kažete na to da spustite puške zajedno?

Ovi ga poslušaju i posedaju u krug.

Veca: Je li, a vi ste stvarno braća? Rođena?

Brat Raka: Ma jeste, nego se on nešto duri! Braća smo rođena, tukao sam ga ko vola dok je bio manji. A sad me kao ne prepoznaje.

Drug Todor: Ti dobro znaš, druže Rako, da mi sa vama ne možemo više zajedno od kad ste zastranili.

Brat Raka: Šta, mi zastranili? A, ko brije brkove,a? Ličite na žene, a one vaše ženske nose pantalone. Sve ste izokrenuli. Seka- perse!

Krenu da se potuku. Veca ih razdvaja.

Veca: Stanite malo, pa vi ste oni- partizani i četnici. Oni što su bili za kralja i oni što su bili za onog drugog kralja …

Drug Todor: Kog drugog kralja?

Veca: Pa, onog drugog… Tita. Tako kaže moj deda, da je taj živeo kao pravi kralj.

Drug Todor: A, ja kažem da je tvoj deda pravi magarac! ( kao da drži govor)  Drug Tito zalaže se da ne bude više ni jednog gospodina niti kralja …

Brat Raka: Osim njega!

Ponovo krenu da se gušaju. Veca ih razdvaja.

Veca: Stanite malo. Moj ćale kaže da ti komunisti i nisu imali lošu ideju, nego da su ih posle prevarili mangupi.

Drug Todor: ( okreće se Raki, podrugljivo) Ha, jel’vidiš i mali je komunista! Ipak smo pobedili! Živela komunistička partije na čelu sa drugom Tiiitooom!!!

Brat Raka je pokunjen. Veca mu prilazi i grli ga.

Veca: Ej, nemoj ništa da brineš! Što moja keva pravi gibanicu, onu četničku, prste da poližeš.

Brat Raka: ( živne) Jel’sa sirom i jajima?

Veca: I sa kašikom kajmaka.

Bata Raka: I domaćim korama?

Veca: Original, pečene na plotni.

Brat Raka: ( okreće se Todoru, pobedonosno) E, ako ništa drugo, mali se hrani zdravom hranom. Makrobiotički!!!Dođi, brale, da se poljubimo- al’triput. ( Grli Vecu ).

Drug Todor: Pa, kako vi to i partizani i četnici?

Veca: Pa to danas više nema veze, ne gleda se to više.

Brat Raka: A, Nemci?

Veca: Šta, Nemci?

Drug Todor: Kako stojite sa njima?

Veca: Pa, nekad pobedimo mi, a nekad i oni.

Brat Raka: Zar još ratujemo sa njima?

U tom trenutku odjekne pucanj. Ova trojica se ukoče. Na scenu stupaju Peter, nemački oficir, i Helga, njegova sekretarica.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.