Три песме Анђеле Шишић

21. марта 2020. | Filed under: afirmator | Posted by:

Септембар

Ако останеш данас,

Ја ћу ти опростити

Што ниси био јуче

И што нећеш бити сутра

Наша распарчана срца

Можда на трен

Буду довољна за нашу кратку вечност,

Можда данас буде довоњно

Да ти покажем све улице

Којима лутам

И град, који је блед

Посивео од суза,

Звезде које ноћу бројим,

Прозоре на којима чекам

Остаје златна прашина

И дрхтај за тобом,

Мирис кише и септембра

Који ме мења,

И ја постајем

Бол и плач.

                                                                   Слобода

Испуцало тло

Преплашено дрхти под корацима

Свуда су ограде,

Терају нас да се ограничавамо

Сами од себе,

Рефлектована светлост

Проналази своје просторе

У нашим картонским собама

Ми слепимо

Гледајући како подови пију

Себично, све напукло време за себе.

Ови редови су хладни

Такав је живот,

То је оно што непрекидно понављају.

Ми губимо широко и дуго

Заборављамо облике

Треперимо, да ли је то слобода?

Гледајући како трагамо,

Сваки пут наново

Ми превршавамо меру,

Да ли је то слобода?

Цвет

Истргнут

Из обзорја дана

Цвет

Рефлекс тога што јесмо

Мрак

Роса на моме длану

Прах

Који лебди у сени

Крв

низ твоје увеле прсте

Месец

Светлост је све што желим,

Истргнут

Из обзорја дана

Био си

Расечени мирисни цвет.



Биографија:
Анђела Шишић, из Књажевца, рођена 27.07.2002.године у Нишу. Завршила основну школу ,, Вук Караџић ” у Књажевцу.  Похађа Књажевачку гимназију. Од раног детињства се бави писањем, нарочито писањем поезије, за које је била и награђивана. Учествовала у конкурсима матичне бибилиотеке ,, Његош ”, као и у конкурсима из региона. Писање види као начин за изражавање себе и својих емоција али и као начин  да прикаже свој доживљај света, реалности и људи око себе, што јој и представља највећу инспирацију.