Tramvajska posla (radijska minijatura) Piše: Jadranka Čavić

Filed under: afirmator,broj 09 - decembar 2012,pozorište |

 

 L I K O V I:

 Majka

Dete

Prva starija žena, Mica

Druga starija žena, Ljubica

Muškarac koji puši(pušio)

Devojka

Mladić

Prehlađeni čovek

Žena sa lepezom

Vozač  iz auta

Prvi Rom

Drugi Rom

Kontrolor

Vozač tramvaja

 

 

Početna stanica tramvaja. Žamor. Nerazgovetni ljudski glasovi.U neposrednoj blizini se čuju automobili u prolazu, trubljenje i  zvuk kočenja. Zvuk sirene kola  hitne pomoći se brzo približava i isto tako brzo udaljava. Žamor malo jenjava i čuje se bat ljudskih koraka koji dolaze do stance gde se zaustavljaju. Duboki uzdah. Kašalj koji se odužio. Neko zvižduće: ,,Žena je varljiva,, Zvuk auta koji prolazi pored stanice velikom brzinom.

 Majka, razgovetno i glasno govori: ,,Šta sam ti rekla kada smo izlazili iz kuće? ŠTA sam ti rekla?! Da ne ideš na ulicu! Koliko već puta?“

Muškarac koji puši pali šibicu, a posle kraće pauze i uz izdisaj kaže:,,Bilo bi bolje da ga…“ (glas se gubi)

Prva starija žena: ,,Nije lako sa decom! Danas žene imaju puno toga. Posao, kuća…,“

Druga starija žena: ,,Eee,da! Emancipacija! Sve same…“

Prva starija žena: ,, Eto,moja ćerka! Živi primer.“

Neko šmrca, a potom se i iskašlje.

Muškarac koji puši: ,,Gospođo! Pa zgrabite ga za ruku! Šta mu objašnjavate?!“

Druga starija žena: ,,Da, da! Imaš pravo! Jedu mnogo slatkiše! Zato nemaju mira. Treba to da se istroši negde. Logično!“

Prva starija žena: ,,Ali, stalno ih drže u kući. Kuća, obdanište, televizija. Moja, pa i tvoja deca, sećaš se, stalno su se igrala, ali napolju! Izigraju se, brate, pa u kući bude mir.“

Druga starija žena: ,,Vidi! Moja prijateljica… (glas se preklapa sa sirenom automobila)… Sećaš se šta sam ti pričala? Nije me primetila. Duuugo je nisam videla.“

Koraci i smeh devojke i mladića.

Devojka: ,,Šta bi ti radio sa ovakvim klincem?“

Mladić: ,,Mmm… Ne bih se ženio. Za početak! Ha, ha…“

Autoritativan ženski glas, uz prateće zvuke mahanja lepezom: ,,Ma,molim vas! I meni dođe da skočim sa trotoara. Ova vrućina… Sve se poremetilo! I vreme! Samo je našim političarima lepo. Eto, taj tramvaj! Kada dođe, AKO dođe, držaće nas ovde još pola sata, a onda će da nas istumba, kao da nas mrzi.“

Sirena auta koja se uporno i vrlo glasno odziva.

Vozač iz auta: ,,Hej! Mogao sam da te udarim! Pazi, bre,čoveče! Mučiš me već

pola kilometra!“

Zvuk koraka koji se približavaju stanici. Auto koji prolazi i iz koga trešti tehno muzika. Novi koraci se bliže, pa se zaustavljaju.

Prehlađeni čovek, promuklo i sebi u bradu: ,,Usred leta…, a ja prehlađen.“

Dete: ,,Mamaaa! Što je ovaj čika ovako crn?“

Majka: ,,Smiri se malo! Što vičeš toliko?“

Dete: ,,Ali, mamaaa… Što je crrrn? Je l’  tako dugo bio na moru? A?“

Dete: ,,Ej! Mamaaa… Je l’  on iz Afrike? Tamo gde su žirafe?“

Majka: ,,Verovatno. I ne pokazuj prstom! To nije lepo!“

Dete: ,,Blago njemu!!! Žirafe, lavovi, slonovi, mmm… la-vo-vi,… la-vo-viiii…“

Devojka: ,,Slušaj klinca! Sladak je!“

Mladić: ,,Ha,ha! ( imitira dečaka) Lavovi… lavovi…“

Zvučan poljubac i smeh devojke i mladića.

Istresanje nosa.

Prehlađeni čovek, kroz nos: ,,Konačno dolazi!“

Zvuk tramvaja, kloparanje točkova koji se bliže i prepoznatljivo zvonce.

Žena sa lepezom: ,,Ne radujte se unapred! Sada ćemo da se pečemo unutra.“

Koraci. Par putnika vuče noge po trotoaru. Neki zastajkuju.

Žena sa lepezom: ,,Pa, pazite! Za malo tašnu da mi otkinete! Ući ćete! Bez brige! Aaaa…“

Prehlađeni čovek: ,,Gospođo! Nema sumnje da sve znate, ali meni nije dobro i nisam raspoložen! Ne vidim ništa! Nos mi je kao babura… Za tašnu se izvinjavam.“

Vrata tramvaja se otvaraju.

Vozač tramvaja: ,,Polazimo za PETNAJS minuta!“

Putnici se penju u tramvaj.

Muškarac koji je pušio:,,Pardon!“

Majka: ,,Samo malo, molim vas. Zbog deteta!“

Dete: ,,Samo malo, samo malo, samo malo… A gde je onaj čika?“

Prva starija žena: ,,Polako, polako!“

Druga starija žena, uz smeh: ,,Ni ne mogu drugačije! Ostarilo seeee…“

Unutrašnjost tramvaja. Buka sa ulice je prigušenija.
Prva starija žena:
,,Ljubice! Evo ti tu mesto.“

Druga starija žena: ,,Baš dobro! Imamo mi da se navozimo, mada… Možda bi ova gospođa htela…?“

Žena sa lepezom: ,,Hvala lepo! NIJE potrebno!… E, sada… Još da se smiluje da krene. Ode on ponovo!!! Tako je to kod nas!“

Šuškanje novina i poneki uzdah. Jasan, brz zvuk lepeze u kretanju.

Žena sa lepezom, sa visoka i glasno: ,,Mladiću, mogli biste malo da se odmaknete!… Ako uopšte razumete šta govorim!“

Devojka, šapatom: ,,Kome se to obraća?“

Mladić: ,,Ma, onom dečku… sa lavovima.“ (smeh)

Muškarac koji je pušio, nervozno: ,,Ona će da zvoca do kraja. Nadam se – ne MOG kraja!“

Prehlađeni čovek, devojci: ,,Mlada damo, sada vidite u šta nikada ne treba da se pretvorite. Zapamtite to! A i ti, dečko!“

Smeh devojke i mladića. Bat više nogu preko metalnih stepenika. Par zvukova iz nezaklopljene harmonike.

Prvi Rom: ,,Stoj tu! Ne radimo više.“

Drugi Rom: ,, Važi! Vrućina, brale! Krepadosmo!“

Žena sa lepezom: ,,Pa, da! Tamo, odakle dolazi… Pitanje je – da li i znaju šta je to gradski prevoz.“

Prva starija žena: ,,Neeemojte tako…“

Prvi Rom: ,,Koji je ovoj?“

Drugi Rom: ,,Ti kažem da vrućina udara u glavu…“

Druga starija žena: ,,Pusti Mico! Danas ti je najbolje da ćutiš!“

Žena sa lepezom obraćajući se prehlađenom čoveku: ,,Molim?!“

Devojka, potiho: ,,Šta je toj ženi?“

Mladić: ,,Vidiš koji je to tip!… Podseća me na onu geografičarku iz Prve gimnazije.“

Devojka: ,,Ali, dečko je stranac! Nema smisla! Nadam se da ne razume. Stvarno!“

Žena sa lepezom, suvereno: ,,Šta MI sve primamo na školovanje?! Od ONIH vremena nam ostalo, valjda… Budi bog s nama! Još ćemo i ljudoždere da hranimo!?“

Prvi Rom: ,,Je l’  gospoja! Je l’  ti to nešto na naš račun?“

Tajac u tramvaju.

Prehlađeni muškarac: ,,Baš ne delujete kao neko ko ima razumevanja za tuđe potrebe.“

Žena sa lepezom: ,,A mi se poznajemo?!“

Prehlađeni muškarac: ,,Savršeno, rekao bih!“

Muškarac koji je pušio: ,,Dobro je, momci! Znate…“(kašljuca)

Prvi Rom: ,,Aaaa…  To li je… Što ne reče!“

Drugi Rom: ,,Ja ti rekoh! Vrućina, bre!!!“

Utom dolazi vozač tramvaja.

Vozač: ,,Krećemo, narode!“

Tramvaj uz cimanje i oglašavanje zvonom kreće.

Muškarac koji je pušio: ,,Majstore! Polegasmo!“

Devojka: ,,Izvinite!“

Prehlađeni čovek: ,,Ništa to nije.“

Žena sa lepezom: ,,Moglo bi to malo nežnije?“

Muškarac koji je pušio, zajedljivo: ,,Za nežnost ste, gospođo, pogrešili prevozno sredstvo!“

Smeh.

Žena sa lepezom, usiljeno: ,,Hm! Duhovito!…Moglo bi to malo lakše? Sa tom vožnjom?… Ma, rekla sam vam da se odmaknete!!! “

Škripa točkova. Zvonce tramvaja oglašava stanicu.

Žena sa lepezom: ,,Eto, sad! Ispade mi lepeza!“

Tramvaj staje uz škripu kočnica. Otvaraju se vrata. Užurbani koraci na metalnim stepenicima.Isti onaj prigušeni zvuk harmonike.

Prvi Rom, užurbano: ,,Ispadamo, narode!“

Drugi Rom: ,,Ajde! Da nećeš još da se zdraviš?“

Kontrolor: ,,Šta bi?! Žurite? Ako, ako… Tako treba!…“

Smeh putnika.

Kontrolor: ,,Karte na pregled, moliiim!“

Šuškanje. Otvaranje tašni. Uzdisanje.

Prehlađeni čovek: ,,Izvolite!“

Kontrolor: ,,Hvala!“

Muškarac koji je pušio: ,,Samo malo… Evo!“

Kontrolor: ,,Hvala! Dalje… Omladino! Imamo li povlastice?“

Mladić: ,,Naaaravno!“

Kontrolor: ,,Gospođo! Vašu kartu?… Gospođo? Vama kažem!… Nešto nije u redu?“

Tišina.

Žena sa lepezom, veoma zbunjeno: ,,Znate… Mmm… Možete malo ovamo?… Nećete mi verovati!… Šta mi se desilo…“

Kontrolor: ,,Daaa?“

Žena sa lepezom, polušapatom: ,,Znate, ovaj… OVAJ… Pa,vidite ko?!… Ovaj – odakle li je – pojeo mi je  kartu! Istrgao mi je katrtu iz ruke i progutao! POJEO!“

Kontrolor, cinično: ,,Gospođo?!?!“

Žena sa lepezom, zadihano i usplahireno: ,,Da! Pa, eto – pitajte!… (glasnije dodaje) Pa, da! Šta tu ima? Ovaj CRNAC mi je pojeo kartu!“

Prvo se oglasi tihi kikot, a onda gromoglasan smeh svih u blizini. Prehlađeni čovek se zagrcnu od smeha i kašlja.

Žena sa lepezom, očajno: ,,SVI su to videli! Kažite da ste videli!“

Muškarac koji je pušio, tobože zgranuto: ,,Ma, tramvajska posla, gospođo!“

Prehlađeni muškarac:,, Ma, majmunska posla, gospođo!“

Devojka: ,,Skoro da mi je drago!“

Mladić: ,,Ovo je ekstra kul!!! Kome bi to palo na pamet – da je tako sredi!?“

Muškarac koji je pušio, polušapatom: ,,STVARNO joj je to uradio! (smeje se) Ko će ovo da mi poveruje?!“

Prehlađeni muškarac: ,,Da nije on, ja bih! (smeh) …da sam zdrav.“

Prva starija žena, zbunjeno: ,,Šta se to dešava? Šta ta gospođa priča?“

Druga starija žena: ,,Nisi ti sve slušala… Bilo je šta da se čuje! Da!“

Žena sa lepezom: ,,Pa, pa… Ovo je da čovek ne poveruje! Ovaj svet je poludeo!“

Otvaraju se vrata od vozača.

Vozač, vrlo glasno: ,,’Oćemo li, kolega? Il’  je ‘apsi, il’ je pušćaj! Ovo mi je kraj smene. Aman!!! I mi ostali treba nešto da jedemo, da ga…“

Smeh putnika.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.