TRAGIČNI UŽAS GUBITNIŠTVA

Filed under: afirmator,broj 11 - februar 2013,pozorište |

 

hladnjaca-za-sladoled-2

HLADNJAČA ZA SLADOLED – prema prvonagradjenom tekstu na Godišnjem Konkursu Pozorišta, autorke Ružice Vasić, režija Primož Bebler – PRAIZVEDBA u Knjaževsko Srpskom Teatru, Kragujevac – prva repriza, ponedeljak 18.februar 2013.

 

Kad vam se dogodi da odete u neku bolnicu i čekate u nekom redu, pred nekom ambulantom – tek tada vidite koliko ljudi je bolesno i pitate se, s pravom – IMA LI NEKO ZDRAV NA OVOM SVETU! Kad malo pročačkate po arhivama bilo kog grada u Srbiji i kad se tako domognete neke celovitije slike vremena – poslednjih dvadesetak godina, u kome smo prošli ratove, bedu, sankcije, zastrašujuću inflaciju, diktaturu, iluzije nacionalističke, retrogradne osvete, nezaposlenost, smrti najbližih…tek tada shvatite dubinu ponora u kome svi mi živimo, iako u svakodnevici izgleda da život teče svojim tokom. Mlada autorka Ružica Vasić dobro poznaje svoj grad Kragujevac i seća se – od svoje 16 godine, od davnih devedesetih – svih lomova i raspada, koji su pogodili njenu generaciju, baš kad je trebalo da steknu najvažnija znana o životu, društvu, ljubavi, prijateljstvu, moralu i preživljavanju. Uspela je da napravi jedan tragični scenski zapis o raspadu porodice i društva, pojedinca i morala, kao i hroniku rastakanja celovite suštine gradskog života i svodjenje svih iskustava na onu surovu i divlju osnovu, koja ostavlja neizbrisiv tragični pečat na stanovnisštvo, život i celoviti krakter i duh sredine. Mlada spisateljica uspela je da u kratkim scenama, sasvim podobnim za odličan savrememni film istine, kakvi se sve više i snimaju, sada već i kod nas – sa vrlo zanimljivim i, nadasve ISKRENIM i istinitim sklopom, pre svega pet karaktera mladih u odrastanju, napravi zaista duboku i tragičnu sliku užasa gubitništva – sliku koja nas je sve obeležila i iz koje se ne vidi izlaza, ni posle toliko godina.

SPASA NAM NEMA-PROPASTI NEĆEMO!

Svet koji vidimo na sceni, u predstavi reditelja Primoža Beblera i ansambla kragujevačkog pozorišta, svet je Novog Crnog Talasa i preplavljuje nas osećanjima iskrene tuge i bola nad nezaboravnim porazima. Sa suptilnim osećajem za složeno tkanje sećanja – sastavljeno od dokumenata i ličnih emocija prikazanih likova, ali i samih glumaca, reditelj Bebler je uspeo da ostvari neraskidivu vezu scene i gledališta – publika je plovila kroz gorke godine srama i poniženja, i ponovo proživela svoja lična, bolna iskustva, koja se već na razne načine potiskuju, a da nisu razrešeni uzroci njihovog postojanja. Izvrsno scensko rešenje, da se mnogobrojne scene u raznim ambijentima, zapravo izvedu u jedinstvenom dekoru, sa jedva nekim dodatkom rekvizite ili objekta, pa da to još bude jezgrovita skica i podsetnik na osnovni mitski prostor Kragujevca – stratište Šumarice, sa bezbrojnim grobovima nevinih žrtava fašističke osvete iz Drugog Svetskog rata i da se uglavnom radnja odvija na godišnjim pomenima – tradicionalnim priredbama VELIKI ŠKOLSKI ČAS, umnogome je dalo kompleksnu metaforičnost ukupnog dogadjanja, kao i svake pojedinačne scene. Dekor – rad slikara i scenografa Milovoja Štulovića, sastoji se od samo nekoliko likovnih objekata – dve skice, dva posebna SPOMENIKA sa Šumarica, jednog krsta – pojedinačnog nadgrobnog spomernika, jedne klupe iz istog Spomen-parka i jedne neutralne platforme, na sredini scene. Ali – u ovom dekoru, SVE scene su funkcionisale bez zastoja, a ima ih zaista mnogo – skoro koliko bi i u filmu bilo sekvenci, a što je najvažnije – likvni okvir definiše vremenski protok i kntekst zbivanja – ne samo poslednjih 20 godina, o kojima se priča, nego povezuje i tragiučnu istoriju kobnog 21.oktobra 1941, godine sa najnovijim dogadjanjima. Likovna rešenja spomenika su rečita i visoko estetska, moderna u materrijalu, što sa ukupnim prostorom scene od palstične gradjevinske, PVC folije, na koju se projektuju dokumenti vremena, čini jedan pakleni, ispražnjeni ambijent, u kome, kao u nekoj sali za obdukcije, ili samoj mrtvačnici – lebdi duh svih mračnih vremena i opominje…opominje…opominje…Ako ima koga!?

TUŽNO, ALI SA OSMEHOM

Kao i u prethodnoj predstavi koju je režirao u Šapcu prošle godine, reditelj Primož Bebler posvetio je najviše pažnje radu sa mladim glumcima i od njih uspeo da dobije pravu glumačku poeziju. Bogatatsvo izraza, iskrenost, odanost svakom detalju, složen i kreativan pristup sceni, liku, tekstu, igri, kontaktu sa partnetrom, svest o sadržaju i kritički, ali i veoma emotivan odnos prema stvarnosti..sve su to ovi  mladi glumci doneli, lako jednostavno, brzo i moderno – bez nepotrebne patetike, ali sa dubokim osećanmjem za tragediju. Stil igre je sasvim realistički, a ipak uspostavljen je neki specifičan duh poetsko-tragičnog modernizma u načinu kako se – sasvim Šekspirovski, smenjuju bol i smeh, gorčina i radost, nada i tragedija – i to u svim ascenama, brzo i razumljivo. Ta ubedljivost i ISKRENOST, glavni je komunuikacijskio most publike sa ovom predstavom. Na čelu glumačke liste – po lakoći i težini stilskih rešenja i veštini da se udje u lik i situaciju, na estetski najvišem nivou, bila je svakako Jovana Todorović, u liku najnesrećnije, Katarine koja dodirne dno pakla droge i prostitucije, a ipak ostane na nogama. Trtagične dubine poraza i borbu za opstanak, donela je ova nlada glumica sa filmskim, pročišćenim, modernim osećanjem za stil i eleganciju. Bravo! Miloš Krstović, kao prišipetlja Žgebe, briljirao je u vrcavim dijalozima – izgradio je karakter koji dobro poznajemo, sa ulice tu oko nas..ali izgradio ga je MAJSTORSKI! Skokovi iz tragičnog u duhovito i lascivno, iskrena naivnost i surova samospoznaja, sve je to u njegovoj igri bilo prepoznatljivo i privlačno, a beskrajno tužno, iako sa mnogo smeha! Odlično! U istom generacijskoim krugu još su bili Sanja Matejić Todorović, Nikola Milojević i Nenad Vulević. Sve troje su bili spretni, moderni, osećajni i svesni životnih okolnosti i scenske veštine istovremeno, a iskrena udubljenost u sopstveno iskustvo, dovelo ih je do publike u punom formatu. Čestitam!

Bard kragujevačkog pozorišta, Mirko Babić odigrao je tragičnog Profesora, od predavača do uličnog prodavca toalet papira – sa autentičnim tragičnim i filozofskim nabojem. Njegova strašna žalost i gorke suze nemoćnog čoveka, koji sve vidi i nema mogućnosti da išta promeni i filozofski pristup i istoriji i sadašnjkosti, kao i mirenneje sa životom kakav jeste – u porazu i u pobedi – sasvim je jasna slika važne i, možda temeljne linije našeg, ovdašnjeg, društvenog karaktera, Balkanskog. Ovu istinsku i celovitu sliku poraženog čoveka koji će PREŽIVETI, doneo je Babić sa dostojnom pažnjom i uverljvošću. Miodrag Pejković Našao je odlična glumačka sredstva za lik pokvarenog uličara i perverznog profitera na tudjoj nesreći, narkodilera, okrutnog makroa i lopova, koji se groteskno preobrati u tihog  božjeg ugodnika – vernika, tako da je stvoriuo sliku o tokovima društvene svesti u našim gradovima koja nas čini još jadnijima u oglkedalu morala i isitine. Aleksandar Milojević je odigrao lik Kolporetra, zapravo u TV varijanti spikera, čitača priloga iz novina onog vremena. Na sceni je dopunio svoju zanimljivu i informativnu ulogu.

Muzika kmompozitora Dragoslava Tanaskovića, i u prelazima i ilustracijama, a naročito u završnom SONGU o ptici Kraguju i njegovom nestanku sa kragujevačkog neba, koje je morao da ustupi grabljivicama, delovala je rokerski potresno i iskreno uzbudljivo. Muzički svet koji je stvoren  na sceni u ovoj predstavi, vratio nas je lako i ubedlnjivo, sa punom emocijom, u vreme za koje se ne zna da li je ikad i završeno – u kajanju i žalost raspadbnute domovine i rata protiv celog sveta – vešto i entuzijastično. Kostimi Jelene Janjatović bili su slikoviti i ubedljivi, kao i autentična glumačka koreografija završnog songa.

HLADNJAČA…je potrebna i istinita predstava, u kojoj se grad Kragujevac ponovo pronalazi i proćišćava, kao u autentičnoj ANTIČKOJ TRAGEDIJI…i ne samo grad Kragujevac! Bravo, čestitam, SVAKA ČAST!

Goran Cvetković, Radio Beograd 2- utorak, 19.februar 2013.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.