Teško podnosimo nenormalnu skupoću. To je dokaz da smo još uvek – normalni.
Svršismo izbore. Kako nam sve ide kilavo, daj bože da državna roda ne donese nedonošče.
Stiže posleizborni boljitak, ipak! Malo šipak!
Nova vlada donosi pojeftinjenje – dinara.
Pred izbore je obećao da će ga dobro (za)pamtiti! Posle izbora, srećom – izgubio pamćenje.
Šta je zakon, ne zna jadna raja. Zato joj privatni poslodavci zavrću… – slavinu za platu.
Narod voli da kliče i da se slika: čas sa stranačkim liderima, čas uz kontejnere.
Najbolje ideje se rađaju iz g(l)adnih načela.
Nikom pisana reč nije dobra donela. Nepismeni mudraci vode političku reč – samo usmeno.
Dok se žene bave politikom bežeći od kuće, muškarci vladaju – u kafani. Blago deci!
Odlazim revnosno na Zavod za zapošljavanje. Zavodi me jedna mlada službenica – divnim očima.
Društvo nam je vrlo humano: kad god štrajkujem glađu za ostvarenje građanskih prava, dobijem tvrdu stolicu – u zatvoru.
Već od 2015. imaćemo uravnoteženi budžet. Ako nas dotle ne nabudže – neuravnoteženi.
Teško podnosimo nenormalnu skupoću. To je dokaz da smo još uvek – normalni.
Ala će penzioneri uskoro fino pocrneti! Za povećanje prvomajske penzije moći će da kupe – 200 gr crne kafe.
Ćutanje je zlato, posebno kad mu se izgubi trag – u stranoj banci.
Život prosvetarski je uvek dovoljno dobar da ne bi mogao biti – i gori. Nepismenjački.
Kako da dignem glavu iz blata kad oko mene razjapili čeljusti sve sami krokodili!? Sa pedigreom imuniteta.
Čim sam izdao knjigu satire, oduzeše mi pasoš. U cilju državne bezbednosti.
Dao sam obe ruke za otadžbinu. Sad glumim torzo pred studentima vajarstva. Hvala domovini, našla mi posao!
Prođoše izbori, zanemiše satiričari. Prvo moraju ispipati u mraku dokle sme da dosegne ruka (ne)demokratske slobode mišljenja.
Đura Šefer Sremac
Related Posts via Categories
