SVE ŠTO (NI)SMO HTELI DA ZNAMO O LJUBAVI: Kratak ogled o ljubavi u filmu „Revolutionary road“ Sama Mendesa

Filed under: broj 02 - maj 2012,film |

 

Nemoguće je smestiti se u drugog, odomaćiti se u njemu, ma koliko on gostoprimljiv bio.

Branka Arsić, Ljubav

 

Posle nekoliko kratkih totala grada režiser nas bajkovito (u)vodi do sprata zgrade čiji su prozori prekriveni crvenim zastorima. Ispod tih crvenih zastora probija se osvetljenje, pa stičemo utisak da bi tako trebao da izgleda topos ljubavi. U stvari, to je kao i uvek soba iz koje viri proklijali predmet želje, čije zadovoljenje je načinilo čudovišta od ljubavnika. Zatim sledi jedan dug kadar, to je prvi od nekoliko dužih kadrova u filmu: dvoje mladih ljudi se „ugledaju“.

Ovako počinje „Revolutionary road“ (2009) britansko – američka drama Sama Mendesa (koji se proslavio filmom „American Beauty“). To je ljubavna drama koja u dobroj meri odgovara na sve što smo ikada hteli da znamo o ljubavi. Poruka filma baziranog na noveli Richarda Yatesa bila bi: u ljubavi nema metajezika. (Metajezik na području ljubavi bio bi svaki distancirani ili objektivni stav kojim bi zaljubljeni subjekt govorio o svom osećaju ljubavi.) Jer, ne mogu biti zaljubljena i istovremeno biti izvan ljubavi.

Dugi kadrovi u filmu „Revolutionary road“ označavaju prelaz iz jedne u drugu fazu ljubavnog odnosa. Prvi duži kadar posvećen je pogledu između April i Franka. Radnja filma započinje pogledom. Pogled je uvek početak ljubavi, ljubavnici se prepoznaju u pogledu, oni se (o)gledaju jedno u drugom. Pogled bi bio prapočetak ljubavi, prvi test pred kojim (budući) ljubavnici stoje. Osim ovog prvog uvodnog kadra posvećenog pogledu kao početku, takav je i kadar kada April Wheeler okrenuta leđima, na sredini sobe, sredini prozora i sredini filmskog platna počinje da krvari „iz sredine sebe“.

IGRE ZAVOĐENJA

Pogled (od)vodi u drugu fazu – zavođenje. Zavođenje između Franka i April počinje sa prvom njihov razmenjenom rečenicom, zavođenje počinje razgovorom. Flert koji kulminira kada April pita Franka: „Pa šta te zanima (u životu)“ a on joj odgovara: „Dušo, kada bih to znao bio bih dosadan i tebi i sebi“. Govor postaje nerazumljiv, u simbolima, i takav će ostati skoro do kraja filma, samo će se u jednom momentu on promeniti. To je ono mirno jutro kada April ispraća Franka na posao. Jutro posle žestoke svađe, kada su prethodnu noć ugostili stanodavku Helen Givings, njenog supruga i njihovog šizofrenog sina; kada Frankov bes eskalira i kada April konačno pravi rez tj. donosi odluku; a kada je odluka donesena tu više ne (pre)ostaje – ništa, osim onog grčkog govora, nemog i osetljivog govara osetljivih, kojim u Grčkoj govore samo žene koje idu po vodu i koje pale vatre, u kućama obavijenim zidinama […] tim govorom govore oni sa kojima se ne govori[1].

Takav je govor April tog jutra dok sprema doručak, postavlja sto i doručkuje sa Frenkom. Njen govor  je umiren i umeren, prekriven smislom, celovit, povezan i jasan. Ona se interesuje za njegov posao i unapređenje, sluša ga, ali taj govor potvrda je da oni više „ne razgovaraju“. U takvom govoru zaudara pomirenost sa životom, u stvari odsutnost borbe odnosno odsutnost tog života. To je „rana“ (a Derida nas upozorava da je najnečitljivije mesto u tekstu rana) koja postaje „zatvorena za Drugog“, a koja će naposletku usisati čitavu April. Ta rana će na kraju postati prazno mesto, tj. neiščitano.

Zavođenje gledamo na još jednom mestu filma „Revolutionary Road“ kada Frank zavodi svoju daktilografkinju. Uočljiva je razlika između obostranog zavođenja kakvo se odigrava na početku filma između Frenka i April, i jednosmernog zavođenja daktilografkinje. Ona ne pristaje na obostranu igru zavođenja, ona je pasivna u odnosu na Franka, ona mu se prepušta, dok se April upušta. Između April i Franka postoji emotivni reciprocitet i dinamika koju najbolje ilustruje nekoliko scena seksa između njih dvoje.

SEKS I POŽUDA

Seks je – ma koliko to moglo zvučati paradoksalno – najbolji test za proveru ljubavi. Naravno da se u gotovo svakom seksu može pojaviti moment metajezika (kad znam da znam da imam seksualni odnos, onaj aha-efekt “pa mi to radimo!”), no ako u njemu nema ljubavi, efekat metajezika je u principu veći. On se smanjuje kod velikih privlačnosti, no i u njima trenutak orgazma predstavlja glavni cilj. U ljubavi je drukčije, ili da izvedemo neizbežnu konsekvencu iz Frojdove teorije, barem postoji iluzija da orgazam nije bitan. Kao i u Tekstu, bitna je “večna sadašnjost”, zadovoljstvo u tekstu, a ne ono što je bilo ili će tek doći.

Seks između April i Franka prepun je požude, ali koja u sebi nosi i neizdrživ prodor ka spajanju – to je ona scena u kuhinji Wheelerovih. Tako je i seks između April i Franka samo još jednom potvrdio ono što se već dalo primetiti pogledom između njih i ono što se još ranije konstatovalo uspešnom igrom zavođenja. Ta matrica samo je potvrđena seksom. Prvi znaci njihove krize najpre su se odrazili na seks. Kako je Frank postajao sve neodlučniji, kako se sve više udaljavao od njihovog zajedničkog plana da se presele u Pariz, tako se April sve više udaljavala od njih, njihovog odnosa. Najpre su počeli da spavaju u zasebnim krevetima, a onda i u zasebnim sobama. „Jer u ljubavi postoji samo mi; mi je jednina. Mi je središte središta, mi je izvornost odnosa; pogađam da pravo mesto izvornosti nije ni drugi ni ja, već samo naš odnos. Izvornost odnosa je ono što treba osvojiti.“[2]

Seks je samo još jedan vid komunikacije između ljubavnika –  čak je April u nekoliko navrata Franku eksplicitno rekla da ga ne voli. Ona je, u stvari, počinjala da ga mrzi, jer se udaljavao od nje, time što je postajao više on nego oni. Verujući da ga poznaje (još jedna iluzija ljubavi, jer odnosi se menjaju) verujući u stvari da poznaje njegove želje i nastojeći da spoji njihove puteve April je (u)pala u ljubav: žudnja za celinom i lov na nju.

Preostale dve scene seksa u filmu problematizuju prevaru iz ugla najpre muškarca, kada Frank vara April imajući seks sa daktilografkinjom, taj seks nije prikazan u filmu, što dovoljno govori o njegovom značaju, tj. značaju koji mu Frank pridaje. Sa druge strane, prevara koju pravi April sa njihovim zajedničkim prijateljem Shapom je prevara kojom ona nadomešta nedostatak ljubavi, pokušavajući da uguši svoju histeriju, naravno uzaludno.

Bart je u svojim Fragmenitma ljubavnog govora ubeđen da je dobro izgrađena ljubavna priča, sa početkom i krajem i zapletom u sredini način na koji društvo nudi ljubavniku da se pomiri na izvestan način sa jezikom velikog Drugog, tako što će izatkati sopstvenu pripovest, u kojoj i on igra ulogu. Bart oseća da nesrećni ljubavnik (u filmu „Revolutionary Road“ nesrećni ljubavnici su i Frank i April) čak nije u stanju da ima koristi od ovog mirenja i on nije, što je paradoksalno, u ljubavnoj priči, on je u nečemu drugom što mnogo podseća na ludilo, jer ne kaže se slučajno da je neko lud od ljubavi, i priča je prosto nemoguća sa tačke gledišta ljubavnika.

 

DRAGOSLAVA BARZUT

 

 

 

 

 



[1] Branka Arsić, Rečnik,Beograd, Dental, 1995, str. 43.

[2] Branka Arsić, Rečnik,Beograd, Dental, 1995, str. 49.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.