Stvarnosna p(r)oza Mono i manjane

Filed under: afirmator,broj 08 - novembar 2012,društvo,poezija i proza |

Na ovogodišnjem Sajmu knjiga mogli ste da vidite na štandu Mono i Manjane sav cinizam kapitalizma: mladića ili devojku koji za sajamskim štandom dvanaest sati dnevno, bez predaha ponavljaju marketinšku mantru ovog izdavača retkih i neobičnih knjiga: tri knjige za 499 dinara! Sudeći po ovogodišnjem primeru Mono i manjane, uskoro možemo očekivati novu marketinšku floskulu: deset lista i guza blista!

Literatura se menja sa promenom vrste rada. Srbija je napeta zemlja, pa nijedna promena ne ide lako, a ponajmanje kada je reč o literaturi. Situacija sa literaturom dodatno erodira kada se marketinški diskurs bukvalno primeni na knjigu, kada se knjiga de-sakralizuje. Kao da knjiga danas (kad je malo šta, ako je išta, ostalo sveto) uopšte i treba da ima ikakav oreol zaštićene krave. Situacija je vođena do pucanja. Posmatramo kako se pametni i knjiški čovek koji sedi u kafani i kuži svet, transformiše u konzumenta literature. Ili još drastičnije, budimo surovi (jer promene su surove): posmatramo kako knjiški čovek napušta kafanu i odlazi da radi za štandom Mono i manjane gde može nanovo da kuži svet i pritom zaradi dnevnicu od 1500 dinara. Nije li baš takav san usnio za kafanskim stolom. Pa gde ima te miline, ne trošiš jer ni da se olakšaš pošteno nemaš kad, i pride hiljadu i po dindži. Nije to samo 1500 dinara, to je najmanje 1500 dinara kako ti govori menadžer kuće. Ali, i dalje je to knjiški čovek, samo se malo promenio, preobukao, skužio da se svet zasniva na interesu. Prepoznajemo ga u glasu operatera za fast food ili teleshop koji pokušava da ti uvali supersonični jastuk… Prepoznajemo ga u liku čoveka koji vam nudi svoje akvarele i grafike u Knez Mihajlovoj ili u devojci koja radi noćnu-vikend smenu u diskoteci, a onda vam tog istog jutra, samo nekoliko sati kasnije, prodaje lisnato testo u pekari. Prepoznajemo ih kao svršene studente i studentkinje književnosti čiji su horizonti očekivanja od budućnosti svedeni na egzotiku jer je preživljavanje odavno zamenilo svaku njihovu, drugu, naklonost.

Napetosti nije pošteđena ni Mono i Manjana. Ovaj izdavač retkih i neobičnih knjiga se danas nalazi na prelasku sa preduzetničkog na menadžerski nivo. To je onaj trenutak kada preduzeće ili izraste u kompaniju ili potone. Odavno je jasno da knjiga funkcioniše kao roba, i to ne kao bilo koja, već kao inflatorna roba. Roba koja na tržištu ima mnogo veću ponudu od potražnje. Samo na srpskom tržištu se godišnje pojavi par hiljada novih naslova beletristike, a kada se na to dodaju prevodi, ponovljena izdanja, razne praktične i stručne knjige, priručnici, roto izdanja i slično, jasno je da samo oni izdavači koji je u potpunosti tretiraju kao robu, zaista i uspevaju da je prodaju i ostvare zaradu. Čini se da je to Mono i Manjani sve do sada lepo polazilo za rukom. Ove godine Mono i Manjana menja svoju dugogodišnju praksu pokrivanja manje popularnih naslova hitovima i bestselerima, a zamenila je jeftinim marketinškim trikovima razarajućih impulsa. Produktivnost Mono i Manjane porasla je preko 50 odsto u odnosu na prošlu godinu, ali onaj koji ima korist od toga uglavnom je samo gazda. Mada nije izvesno da će koristi uopšte biti s obzirom na visinu dnevnica koju sam propisuje. Plate većine radnika ne miču se. Trenutno stanje na tržištu rada – uvek loše, zato menadžer Mono i manjane i nema mnogo podsticaja da počne da plaća sajamske knjiške ljude više kada još uvek postoji 762.576 Srba u potrazi za poslom. Knjiškom moljcu je svejedno da li će Mono i Manjana profitirati ili ne, svejedno mu je da li dobija 1500 dinara ili najmanje 1500 dinara. Knjiški čovek uči od svog gazde: samo je jedna (gola) istina – zarada, istovremeno sveta i profana.

Ono što vladajuće čini moćnim je neznanje potlačenih, govorila je još Ema Goldman na početku 20. veka kada je stroj kapitalizma zapario svom silinom. Ceo jedan vek posle Eme Goldman ekonomsti sa Univerziteta Hajdelberg u novoj studiji (jun, 2012) zaključuju to isto. Oni odgovaraju na pitanje: Kada su kompanije najupešnije u eksploataciji radnika? Kada njihovi mlađi zaposleni ne shvataju koliko njihovi menadžeri profitiraju od njihovog rada. I to je posao koji menadžer Mono i Manjane radi: ždere svoje knjiške zaposlene ljude. Istraživači ove studije kažu da se eksploatacija dešava u 90 odsto slučajeva, bez obzira da li mlađi zaposleni razumeju kako njihovi menadžeri profitiraju od njihovog rada. Ovi ekonomski eksperti predlažu veću transparentnost u ovom slučajevima kao jedino rešenje. Samo veća transparentnost može ograničiti obim eksploatacije, ne samo zato što će radnici imati veće šanse da se odupru eksploataciji, već i zbog toga što će menadžeri biti manje spremni da deluju na način koji bi bio društveno neprihvatljiv, navode oni u zaključku studije.

Uprkos tome što je ljudski faktor zanemaren, faktor knjiškog moljca nije zanemarljiv! Piter Bruk u svojoj autobiografskoj prozi „Niti vremena“ posebno ističe jedan događaj na osnovu kojeg je, kako sam priznaje, shvatio, doduše kasno, da se uspeh meri satisfakcijom ljudi koji u poslu učestvuju. Naime, ovaj slavni reditelj poznat je i po tome što je dugo i do tančina spremao svoje pozorišne komade. Radeći na jednoj od svojih predstava odlučio je, u poslednjem trenutku, gotovo pred samu premijeru, da izbaci jednu scenu. Ta njegova odluka istovremeno je povlačila i ukidanje jednog epizodnog lika. Predstava je i bez te uloge bila mlako prihvaćena ali ga je to manje pogodilo nego tuga glumice koju je uočio kada je na premijeru predstave stiglo cveće za nju. Marketing je često drskost i glupost; A pitanje na koje bi marketinški stručnjaci trebalo sebi, ako ne drugima, da odgovore jeste: šta gubimo kada dobijamo?

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.