STERIJINO POZORJE -GOSPOĐA MINISTARKA – BURLESKA O KARAKTERIMA

Filed under: afirmator,broj 14 - maj 2013,pozorišna kritika |

image0111-460x345

GOSPODJA MINISTARKA – komedija Branislava Nušića u režiji Olivera Frljića – SATIRIČKO KAZALIŠTE KEREKPUH, Zagreb – 58.STERTIJINO POZORJE, SNP – Scena Pera Dobrinovic – Novi Sad, ponedeljak, 27.maj 2013.

Ne pamtim veću gužvu u pozorištu zbog neke predstave! Gledalište je bilo ispunjeno do poslednjeg mesta, a sedelo se i stajalo na svakom slobodnom santimetru stepeništa i prilaza širokim redovima stolica. Da mi nije vrlo požrtvovano, ustupila svoju kartu velika novosadska glumica Gordana Djurdjević, koja me zove Profesore, jer sam joj jedan dan davne 77-78. godine predavao glumu u Srednjoj Baletskoj školi – i ja bih prestajao ovu dosta dugačku predstavu, inače delo mog omiljenog reditelja – Olivera Frljića. Priznajem – očekivanja su bila velika, ali – nažalost, predstava o zgodama i nezgodama Živke  Ministarke i njenog balkanskog okruženja u pred-predratnom Beogradu, nije zapravo, imala šta novo da ponudi publici Sterijinog Pozorja. Naravno – kuriozitet je sam po sebi, što se Nušićeva Gospodja Ministarka uopšte. danas i igra u Zagrebu, kao što je bio kuriozitet što se – uz izvanrednu dikciju glumaca, koji igraju na perfektnom srpskom jeziku – odličan lektorski rad glumca Bogdana Diklića…što se u Zagrebu, ironično, predstava igra uz titl na savremni, čisti hrvatski jezik, što verovatno, izaziva dodatne kalambure. U Novom Sadu je predstava igrana bez tog titla, što smatram greškom producenta – izostao je taj dodatni vid sarkastičnog osavremenjivanja sa satiričnom žaokom. Ne znam – da je bilo tog titla koji ponešto govori o našim današnjim glupostima, zatucanostima i birokratskoj pomami samodovoljnosti i isključivosti – valjda bi se i u tekstu i scenskoj igri, moglo naći više takvih istih asocijacija. Ovako – ostala je vrlo artificijelna igra glumaca, koji su igrali na karakter, umesto na kontekst društvene komedije, ili neke oštrije SATIRE.

Gospodja Ministarka je loše skrojen komad i duboko je zariven u svoje vreme. Tu se Nušić direktno obraćao konkretnim vlastima i konkretnim ljudima, koji su se svi lako prepoznavali, a što je interesantnije – prepoznavali su ih i svi u gledalištu. Komad je igran i u Zagrebu pred Drugi svetski rat i to sa velikim uspehom, ako je verovati vrlo autoritativnom kritičaru i piscu Ranku Marinkoviću. I verovatno postoji i danas pravi ključ za ovu komediju naravi i komediju društvene kritike, ali – priznajem, od desetak raznih izvodjenja – od Kopra do Niša, preko Sombora, Banja Luke i Beograda – ja nisam, za poslednjih više od deset odina, video NIJEDNU uspešnu Ministarku.  Nažalost, Mijačevu režiju nisam gledao, a za nju sam čuo da je imala scenskog smisla i efekta. Zapravo – Gospodja Miniustarka je kao i mnoga druga Nušićeva dela – skoro sva izuzev POKOJNIKA – dakle i Ožalošćena Porodica i Sumnjivo lice – predstavlja vrlo labavu dramturšku konstrukciju, a što se tiče prave društvene kritike – nemojte je tražiti kod Nušića – on svim svojim junacima, koliko god on i bili negativni – OPRAŠTA sve grehe – pomalo se s njima poigra, napravi nekoliko viceva verbalnog humora, podseti nas na čaršijske priče i pusti nas da se smejemo sami sebi u prepoznatim licima. Neki amalgam komedije karaktera, društvene komedije i komedije naravi – sve to samelje Nušić u svojim mlinovima komike i pusti zanimljive glumce da se nadju u tom domaćem i domaćinskom i ćiftinskom svetu-od-iza-ćoška svake beogradske, ili neke palanačke ulice u Srbiji.

v76311

MUKE PO NUŠIĆU

Ja lično sećam se igre Ljubinke Bobić u njenoj poslednjoj fazi, igre u kojoj je stvorila, sa Mirkom Bulovićem kao legendarnim Ninkovićem – kult ove predstave, kao što je to kasnije uradio Zoran Radmnilović sa Kraljem Ibijem i još kasnije sa Radovanom III. Išlo se u Narodno Pozoište na SASTANAK sa Nušićem u izdanju Ljubinke Bobić. Izgleda da je i glavna glumica zagrebačke, Frljićeve Ministarke – Elizabeta Kukić, nekako uspela da vidi nezaboravnu Ljubinku Bobić i potpala je pod nezadrživi utisak te neobične glumice, izvan svih kategortija. Jer – u igri ove sadašnje, zagrebačke Živke Ministarke, ostalo je jako mnogo one davne beogradske. I, nekako je i ispalo tako, da uloga ove Ministarke bude, kao neki trajni omaž igri Ljubinke Bobić. Veoma vešto i sasvim prisutno, izabranim bogatim sredstvima, zvezda Kerempuha Elizabeta Kukić, prometala se kroz sve peripetije dogadjaja kojima je, ni kriva ni duđna, bila izložena ova nesudjena domaćica, koja postane opasna krotiteljka svakodnevnih dešavanja i vrlo bezobrazna, potpuno izvan gradjanskog rezona – preurediteljka svakodnevnog života porodice i celog sveta – bar za taj kratki period dok joj je muž na ministraskom položaju.

Slepstik komedija i duh jednog kvazi vodviljskog izvodjenja komada sa pevanjem poznatih pesmica ruralno-prigradskog mentaliteta neke tipizirane Srbije, nekog davnog doba – to nije pomoglo Nušiću da se razvije do kraja pred publikom Sterijinog Pozorja koja je bila puna iščekivanja i pokušala da aplauzima i smehom, prati ovu prilično razvučenu predstavu, pa je glumce nagradila ovacijama na kraju, iako je u toku same predstave, mnoštvo spremljenih gegova prolazilo bez adekvatne reakcije. Valjda su gledaoci bili oduševljeni samom činjenicom što se taj i takav Nušić, uopšte igra u Zagrebu – i to je bilo, izgleda, dovoljno! Kao, što je verovatno, bilo dovoljno i Selektoru ovogodišnjeg Pozorja Igoru Bojoviću i kao što je verovatno, dovoljno i zagrebačkoj publici koja, kažu i dan danas, na kartu više, gleda ovu laku komediju vica i karaktera. No, ispalo je da se Ministarka pokazala još jednom, kao malo tvrdji orah i za Olivera Frljića, koji je prilično natukao svoije rediteljske zube, pokušavajući da pregrize ovu vrlo, vrlo koštunjavu voćku, ali – bez pravog uspeha. Nažalost!

GORAN CVETKOVIĆ

Preuzeto sa

Radio Beograd 2 – utorak, 28.maj 2013.godine

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


6 + = sedam

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>