SRBIJA – TRINAESTO PRASE
Od vremenā tića Jugovića
plemenitih kosovskih ratnika
nema više takvijeh plemića –
osta samo izdajnika slika!
Svaki vođa istoriju stvara
svoju ličnu, a bezličnu mahom,
za beznađe plodno ima dara:
nećeš s mirom, može gladi strahom!
Galopir’o točak istorije
preko trnja, gloginja i drača,
važno beše da se barjak vije,
a život je – oštrica od mača.
Na repu smo događaja bili
Sloboda nam beše život, zna se!
No, nesrećom često se tešili
(ev)ropsko smo – trinaesto prase.
* * *
Poturamo glave bez ušiju
nit čujemo nit vidimo išta,
važno nam je da se tajne kriju,
cena skupa – opstanak ognjišta!
O, Stradijo, nemajko sinova,
na repu smo svinjarskoga sveta,
puste laži su evropskih snova
groblje večno nezasito cveta!
Uzdajmo se sam’ u kljuse svoje,
ono nam je spašavalo glavu!
O, Evropo, carstvo tvoje kroje
proždrljivci, đavolu u slavu!
Đura Šefer Sremac
Related Posts via Categories
