Bicikl Velje Subotića

Filed under: afirmator,broj 0 - mart 2012,satira |

Lepa je Sombor varoš. Mirna, ravničarski pitoma. Nad glavama trepere bođoši, k’o mladi/stari momci pred pogledom mladih devojaka. A lipa miriše, k’o i svake godine, s kraja juna meseca. Kafane oživele, k’o da nisu ratne godine. I to one, najgore. Društvo u kafani pije, pa pripoveda kako je u Somboru nekad bilo.

Za stolom, kraj plombiranog bođoša,Velja Subotić, somborski pesnik (autor pesme „Fijakerist“) i glumac, zabavlja društvo imitirajući obožavanog gospodina s lulom. Onoga u kog su se svi odreda kleli decenijama. Sada mu se smeju a kroz smeh vrca tuga i strah.

Ode gospodin na drugi svet, ostavi šest kćeri udavača i dve poćerke, da se snalaze kako znaju i umeju. Jedna po jedna, da ne zakasne, da je druga ne pretekne, zgrabi svoje. Mislim, ono što su htele da je njeno. Poče otimačina. Prva se skloni pod skute stare dame. Ova je prigrli Druga zaigra šah sa istom. Izbaciše neželjene figure. Treća, eh treća, miljenica, okrvavi ruke…i… ne bih ja više o njima.

Znamo svi, vrag odneo šalu. Stigla demokratija, čuvaj šta imaš. Ono što je preteklo. Vlasnik si samo onoga u glavi i duši a ni to ne tvrdi da je tvoje. I za šta i kome može poslužiti.

„Ukrali mi bicikl mangupi, i to zaključanog! Benzina nema a peške ne mogu. Gde će im obraz?“progovori stari Somborac, te sede za sto.

Ne zna siroti čovek da je krađa postala viteška osobina. Kada se kuća osipa i imanje deli sve je i svačije i ničije. A obraz, seća li se neko šta to bi? Ostao na međi.

„Zato su i ukrali što si zaključav’o! Moj je u podrumu a podrum vazda otključan“, reče Velja držeći se onoga da je najsigurnija ona kuća koju ne zaključavaš.

Reče i zaboravi.

Jutro je. Uđe u podrum, bicikl nestao.

U kafani isto društvo. Veselije nego juče. Saznali. Ubeđuju ga da ide u policiju i prijavi. Da se policija time bavi trebalo bi novo odeljenje.

Velja, umesto u policiju, ode niz glavni sokak, pa u „Somborske novine“ da preda oglas:

„Molim onoga ko mi je uzeo bicikl da dođe po pumpu, podrum je i dalje otključan.“

Objaviše.

Milo onom od juče što i Velja osta bez bicikla. Ništa ljude ne zbliži k’o zajednička nevolja.

„Ti to ozbiljno poruči?“

„Ozbiljno, nego šta. Šta će mu bicikl bez pumpe?“

„Smeju ti se svi u varoši zbog oglasa. Misliš ga uhvatiti na delu?“

„Ne, što bih ga hvatao?!“

Sutradan, ulazi u podrum, kad tamo, stvarno, nema pumpe.

Ali, bicikl je tu. Vratio ga!

U kafani veselje. Uzbuđenje. Veljin bicikl postade tema dana, narednih nedelja. Niko ne zna ko je to uradio.

Ali, saznalo se, kao što se sve sazna, da je bicikl, iz čistog štosa, uzeo pa vratio, Džokej. Nekad ugledni Somborac, potom klošar po svom opredeljenju. Mnogi bi živeli k’o Džokej, al’nemaju hrabrosti.

Eto, ako nešto spasi ovaj narod to je duh koji nadživi najgora vremena.

Šta bi od pumpe, ne zapamtih.

Ja sam još uvek u dilemi da li kuću treba zaključavati ili ne.

Snežana Pisarić Milić

2 Responses to Bicikl Velje Subotića

  1. Hvala na izuzetnoj prici.
    Za obojicu u njoj spomenutih me vezu lepe uspomene.

    Pozdrav od jednog somborca iz Australije

    Petar Stojkov
    15. јуна 2012. at 07:09
    Одговори

  2. Pozdrav Somborcu u Australiji od Snezane i Velje Subotica.
    Da nije mozda Pesmarica kod Velje Subotica Vasa?

    Snezana Pisaric Milic
    4. октобра 2012. at 10:15
    Одговори

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.