SF LEGENDE: H. DŽ. VELS

Filed under: 2013,afirmator,broj 20 - novembar 2013,sf / horor |

H_G_Wells_pre_1922Herbert Džordž Vels direktni je nastavljač vizionarskog pristupa žanru naučne fantastike, kakav je gajio Žil Vern. Ova dva velikana krasi, takođe, uspeh i kod kritike i kod čitalaca, obimno, mahom filmovano delo, te ugrađivanje SF obrazaca, koje su, praktično, samo definisali, u okvir avanturističkog žanra. Poslednji navedeni pristup Vels će izmeniti u romanu utopije „The Shape off Things to Come“. To, doduše, nije bilo jedino što je Vels menjao. Činjenica da je pored nevernosti stavovima bio takav i prema ženama, ne čini ga manjim književnikom, ali nagoveštava mogućnost da se kod njega nije radilo toliko o redefinisanju stava, koliko o odsustvu morala van pera.

Vels je 1901. godine, podstaknut pomodnom histerijom oko dokazano neuravnoteženog Ničea, napisao „Iščekivanje“. Na šta je zapravo čekao? Na razvoj eugenike, „nauke“ o čišćenju, ili takozvanog Domestosa za rase. Vels je van papira bio druga strana istog novčića ideoloških zabluda. Levičar po ubeđenju, još kao mladi autor zastranjuje u komunizam, što rezultira njegovim kasnijim viđenjem sa glavama aždaje: Lenjinom, Trockim i Staljinom. Za razliku od Hitlera, sušte manifestacije sopstvene vantelesne projekcije, izazvane pomahnitalom anksioznošću, Vels je u Staljinu odbio da uvidi krvnika, time se stavljajući potpuno u službu ega. Da je postupio drugačije, Vels bi pod stare dane započeo uvek bolan proces samoosvešćivanja.

Evidentno je da se čitanjem njegovih dela čeprka i po korenima psihoanalize. Vels je bio moderan čovek i pored zabluda, od kojih je jedna od većih – pronalaženje sebe u delima čoveka koji je negiranjem Boga ingeniozno, ali ispostaviće se i naivno, pokušao da spasi sopstveni narod, a i sebe pred predstavom o sebi. Svog heroja je upoznao u trenutku reaktiviranja njegove teške bolesti. Frojd je bio starac, koji je ceo svoj životni rad odigrao po diktatu tanga između uma i srca. Vels je bio starac, koji se razočarao u ljude, predavši se razmišljanju o ubrzanom kraju ljudske vrste. Frojd je sklopio oči pred vatrom rata, trudeći se, do samog kraja, da pomogne ljudima. Kao takav, za Frojda je moguće pretpostaviti da je izašao pred Boga i, izvadivši cigaru, upitao: OSTRVO-DOKTORA-MOROA H.Dz.Vels

– Imate li vatre?

– Nije za tebe – odgovori mu Bog.

– Ipak sam u paklu, znači. Mislio sam da ću se reinkarnirati.

– I jesi. U večno.

H. Dž. Vels je, sa druge strane, ostao sa druge strane, u paklu svojih zabluda. Videvši strahote rata, još uvek nije uspevao da shvati jedno, a to je mogućnost različitosti. Od vere u super-čoveka, pao je u negiranje čoveka, samim tim negiravši i sebe. Iza sebe je ostavio kvantitativno toliko da se može nazvati i Balzakom SF žanra… Ali, „Nadljudska komedija“, kojoj je težio, mu se posle svega klovnovski iscerila.

Kao stari filozof koji je svećom tražio Čoveka, Vels je poverovao u svog „Nevidljivog čoveka“. „Rat svetova“, se ohladio, neki tamo Mengele se igrao motivima iz „Ostrva doktora Moroa“, ali isto je radio i Staljin, pokušavajući da stvori vojsku od ukrštanja majmuna i čoveka. Vels je voleo Darvina…

Kao što rekoh, bio je toliko moderan za svoje vreme, da je bio suviše pomodan za večnost. Ipak, i pored sopstvenih zabluda, Vels je razvio utopiju, pruživši SF žanru nakon Vernovog temelja i glavni potporni stub. Stil mu je bio jasan, ni gotski, ni jonski, manje korintski, više sopstveni. Staljin je umro 1953. godine, godine tenkova na ulicama Istočne Nemačke, Titovog preuzimanja potpune kontrole nad zemljom koja će postati nevidljiva, okultizma u ritualu krunisanja britanske kraljice…

PRVI-LJUDI-NA-MESECU-H-DZ-VELS_slika_O_8833829Vels je u svoj „Vremeplov“, seo sedam godina ranije. Pretpostavio je mnoge stvari, ali ne i ono što danas znamo o njegovim herojima. Tačno je, ovo je prečesto planeta majmuna, ali je i puna ljudi koji bište i druge, a ne samo sebe. Staljin je bio zlotvor, jer mu je dušu popiškio tvor, jer su se drugi znojili na njegovo „Rad, rad i samo rad“. A vreme koje plovi, donelo je i donosi voštane zlotvore za muzej Madam Tiso. Vosak gori, topi se u vremenu. U onom večnom, Vels je našao deo viška koji mu je pokvario „vremeplov“. Pacovčica, koja je izgrizla žice, zvala se „zabluda“. Verujem da bi je izbacio iz sopstvene svesti i popravio „vremeplov“, da je mogao da se vrati kroz vreme.

Koliko god nas tome učili, nije poželjno ići unatraške da bi se stiglo napred. Paradoks zablude je taj koji koči.

Miloš Živanović

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.