Seksualnost: Plati pa klati

Filed under: afirmator,broj 10 - januar 2013,seksualnost |
Photo:MILAN BALINDA

Photo: MILAN BALINDA

Piše: Milan Balinda

Bilo da je osoba koja se prostituiše žena ili muškarac, korisnik koji plaća za seksualne usluge je muškarac, u proseku oženjeni belac iz srednje klase.

Prostitucija je, za razliku od situacije u većini razvijenih demokratskih zemalja, zabranjena u Sjedinjenim Državama. To bi bilo u 49 od 50 država. Legalna je u Nevadi ali ni tamo u gradovima kao što su Las Vegas i Rino, već samo u javnim kućama izvan urbanih centara.

Procenjuje se da su nekih jedan do dva odsto američkih žena radile ili rade kao prostitutke. Jedan od razloga zašto nije poznat tačniji broj leži u problemu kako definisati prostituciju.

Odnos broja ženskih i muških prostitutki varira od grada do grada. U većim gradovima 20 posto prostitutki su muškarci. U nekim gradovima jedna trećina „ženskih droca“ su transseksualci.

Bilo da je osoba koja se prostituiše žena ili muškarac, korisnik koji plaća za seksualne usluge je muškarac, u proseku oženjeni belac iz srednje klase. Prosečni kupac seksa je čovek u srednjim godinama u ne baš novom „fordu“ koji je spreman da plati par desetina dolara za jedan sat u nekom motelu i nešto više za ekstra seksualne varijacije. Ispitivanja pokazuju da su 70 odsto odraslog muškog stanovništva bili s prostitutkom najmanje jednom u svom životu.

Foto: Milan Balinda

Foto: Milan Balinda

Policija ne tretira prostituciju kao opasan kriminalni akt kojem treba dati prioritet, ali su hapšenja prostitutki ipak regularna svakodnevnica. S vremena na vreme se organizuju „hajke“, a ponekad policija takođe namešta zamke. Te „nameštaljke“ uglavnom se snimaju video kamerama i kasnije prikazuju na raznoraznim televizijskim programima. Tipična scena događa se u nekoj motelskoj sobi dok hapse platišu koji nije imao pojma da je zgodna droca prerušena policajka. Obično, policajka u „uniformi“ kurve skakuće srećna ispred kamere dok nekoliko njenih kolega stavljaju lisice na ruke nekom čiči koji je možda samo hteo da proveri da li „viagra“ funkcioniše.

Ima ih koji se pitaju da li je trošenje policijskog budžeta na takvu vrstu operacija zaista odgovarajuće. Cena „lova“ na prostitutke je značajna. Svako hapšenje i sudski troškovi u proseku košta građane preko tri hiljade dolara.

Nađeno je da hapšenja uključuju 75 odsto ženskih prostitutki, 15 odsto muških, a deset posto su klijenti. Nekih 85 odsto uhapšenih prostitutki operišu po ulicama a ostale rade iz ilegalnih javnih kuća, sauna, salona za masaže ili eskort servisa. Crnkinje, Latinoamerikanke, Azijatkinje sačinjavaju 55 odsto od uhapšenih prostitutki mada čine samo 30 do 40 odsto od broja seksualnih radnica. Nekih 85 odsto od onih koje su osuđene na zatvorsku kaznu nisu belkinje. Oko 45 odsto žena u zatvoru su tamo zbog prostitucije a 70 odsto od svih žena po zatvorima i na robiji prvobitno su bile uhapšene zbog prostituisanja.

Gde ima prostitucije ima i ilegalnih droga. Studije pokazuju da su nekih 90 odsto koriste droge kao heroin, krek i kokain.

Američko Ministarstvo za zdravlje objavilo je da je samo pet odsto polnih bolesti povezano s prostitucijom. Ako se to poredi s prenosom polnih boleština među mladima, koja je nekih 30 do 35 odsto, prostitucija i nije tako važan zdravstveni problem.

Foto: Milan Balinda

Foto: Milan Balinda

Zastupnici stava da bi prostitucija trebala da se legalizuje podvlače loše stanje uslova rada seksualnih radnika. Nedostatak zdravstvene kontrole i osiguranja, penzijskog fonda, godišnjeg odmora. Takođe upozoravaju da je violencija veliki problem. Za 60 odsto zlostavljanja prostitutki odgovorni su klijenti. Krivac za 20 odsto je policija, a ostalih 20 je posledica kućnih prepirki.

Glasovi za regulisanu prostituciju ističu da je prostitucija „kriminal bez žrtava“. Seksualni ugovor između prostitutke i klijenta je dogovor između dve odrasle osobe koje imaju pravo na seksualni akt. U svoj prilog dodaju iskustva iz javnih kuća u Nevadi gde se ne trguje s drogama i ne prenose seksualne bolesti. Najčuveniji burdelj u Nevadi je poznati Mustang ranč koji se nalazi blizu Las Vegasa.

Amerika, zbog mešavine svojih puritanskih pogleda i izvesnih religioznih normi, nije spremna da legalizuje Mustang rančeve izvan pustinje Nevade.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.