Seksualnost: Perverzije iza rešetaka

Filed under: afirmator,broj 10 - januar 2013,seksualnost |

Abu-GraibPiše: Milan Balinda

Fotografije iz Abu Graiba, ozloglašenog zatvora u Iraku gde su američki vojnici zlostavljali osumnjičene teroriste, šokirale su čitav svet. Samim Amerikancima bilo je vrlo neprijatno da gledaju kako jedna pripadnica američkih vojnih snaga drži na psećem kaišu zatvorenika koji leži na podu, prstom pokazuje na muški polni organ drugoga, smeje se pri svemu tome, očigledno uživajući u ulozi koju su joj dodelili. Slike golih zatvorenika, nagomilanih jedan na drugog čineći piramidu od ljudskih tela, poslale su čitavom svetu, pa i samim Amerikancima, poruku o necivilizovanoj vojsci koja se predstavljala kao osloboditelj Iračana od brutalnog diktatora Sadama Huseina. Amerikanci su se stideli i čudili kako je to moglo da se dogodi. Fotografije su bile nesumnjiv dokaz o brutalnostima.

Abu Graib nije ništa više od slabašne senke američkih zatvora i robijašnica. Amerikanci se prave da ne znaju za zlodela koje se svakodnevno čine zatvorenicima u njihovoj sopstvenoj zemlji. Većina veruju da su torture u američkim kaznenim institucijama sasvim “prirodna stvar”, da kriminalci moraju da pate plaćajući za svoje grehe. Osim toga, slike iz američkih zatvora koje bi vredele hiljadu reći, i kada bi postojale, najverovatnije ne bi bile objavljene na vodećim medijima.

Neke od tih fotografija mogle bi da pokažu kako se novim zatvorenicima u jednom zatvoru u državi Virdžinija nabijaju kapuljače na glave uz obrazloženje da stražari hoće da ih spreče da pljuju na njih. Zatim bi moglo da se vidi kako biju, psuju i kako često teraju zatvorenike da puze četvoronoške.

U nekoliko američkih država, Pensilvanija je među njima, zatvorenici su redovno postrojeni goli pred očima cele robijašnice. U jednom zatvoru u Arizoni  muški zatvorenici su prinuđeni da nose ženske gaćice roze boje.

Obelodanjeno je da su stražari u nekoliko robijašnica u Teksasu dozvoljavali da lideri zatvorskih bandi prodaju i kupuju druge zatvorenike kao seksualne robove.

Silovanje, drogiranje, tuče i ubistva, svakodnevne su pojave u zatvorima širom Sjedinjenih Država. Na temu silovanja u zatvorima prave se vicevi i na najgledanijim humorističkim emisijama, u popularnim televizijskim dramama, pa čak i na nekim reklama.

Prodrle su priče o jednom zatvoreniku u Teksasu koga su svakodnevno silovali drugi robijaši i na čiju žalbu zatvorske vlasti nisu reagovale. Zatvorske bande su ga prodavale kao seksualnog roba od jednog do drugog paviljona robijašnice. Zatvorenik Roderik Džonson, kako se zove taj nesrećnik, tužio je teksaške zatvorske vlasti.

Takođe je poznat slučaj mladog zatvorenika, po imenu Džefri, koga su silovali na redaljku čim je stigao u zatvor. Nije se žalio zatvorskim vlastima, ne samo zato što ga je bilo sramota, već i zbog robijaške subkulture gde one koji se žale stražarima ostali robijaši osuđuju na smrtnu kaznu. Džefrija su, zbog toga što njegov kriminalni akt za koji je bio osuđen nije bio nasilan, prebacili u zatvor s minimalnim nadzorom. Tamo ga je opet silovala jedna zatvorska banda. Nakon što je od direktno odbio naredbu stražara da se vrati u ćeliju, onu istu gde je bio silovan, Džefrija su premestili u nešto stroži zatvor. Tamo su ga opet silovali.

Slučaj zgodnog plavokosog mladića po imenu Teri takođe spada u poznatije zatvorske priče strave. Silovali su ga u lokalnom zatvoru gde je bio u pritvoru. Sutradan sudija nije hteo da čuje žalbu Terijevog advokata. Terije osuđen za posedovanje opojnih droga i poslat na robiju. Tamo su ga već čekale zatvorske bande da ga uguraju u “pokrivena kola” i siluju. “Pokrivena kola” čine tri dvospratna kreveta koje se rasporede da sa zidom prave jedan četvorougaonik a zatim se sve pokrije čaršavima da stražari ne bi mogli da vide šta se to tamo događa. Noćima su Terija silovali bez prestanka.

Silovanje mlađih muških zatvorenika nije nova pojava u američkom zatvorskom sistemu. Poznata je priča koja potiče iz 1973. godine kada je izvesni student koji je uhapšen nakon političkih protesta protiv bombardovanja Kambodže pred Belom Kućom u Vašingtonu odbio da plati 10 dolara da bi izašao iz pritvora pa je proveo noć u ćeliji. Tamo su ga odmah napali grupa pritvorenika. Silovali su ga, tukli i prisiljavali da im sisa penise. Silovan je čitav dan i čitavu noć i ni jedan stražar mu nije pritrčao u pomoć.

Mada nisu deo večernjih udarnih vesti na američkoj televiziji, priče o silovanju zatvorenika su mnogobrojne. Nije retka pojava da nekog zatvorenika odvuku u “pokrivena kola”, prebiju ga, izbiju mu sve zube i onda ga prisiljavaju da vrši felacio bandi zatvorenika dok ga istovremeno sodomizuju, a krv mu šiklja iz anusa. Mnogi silovani odluče da izvrše samoubistvo.

Silovanja u zatvorima nije specijalitet američkih robijašnica. Šta je karakteristično u Americi je da silovanja imaju rasnu karakteristiku. Silovanje, naročito na redaljku, skoro isključivo vrše crnci nad belcima. Više od 90 posto silovatelja su crnci. Vrlo je retko da neki belac siluje zatvorenika crne rase. Crnci ponekad siluju drugog crnca, ali su to retki slučajevi. Takođe, Latinoamerikanci ponekad siluju Latinoamerikance, ili crnce, ali mnogo češće belce.

U američkim zatvorima belac je u nepovoljnijem položaju. Belaca ima u manjem broju i mnogo su slabije organizovani. Latinoamerikanci i crnci ne dozvoljavaju da pripadnici njihove rase budu silovani. Jedini belci koji su dosta bezbedniji u robijašnicama širom Amerike su oni koji su članovi belih rasističkih zatvorskih organizacija. Belac na robiji, ako nije neonacista, uglavnom je prepušten da se brine sam o sebi.

Kad je neki zatvorenik vlasnik drugoga, a to je obično crnac vlasnik belca, onda taj rob može da bude prodat na aukciji ili dat u najam. Mladi zatvorenici mogu da se prodaju od po ceni od 30 do 40 dolara u mnogim paviljonima američkih robijašnica. Vlasnik seksualnog roba takođe može da mu naredi kako da se oblači, ponaša i govori.

Kultura seksualne torture nije strana ni zatvorskoj straži. Pretresanje golih zatvorenika i način na koji im se ispituju usta, anus, muški polni organ, testisi i vagine, propraćeno je verbalnim vulgarnostima i seksualno ofanzivnim ponašanjem. Sve je to deo dnevne rutine po zatvorima širom Amerike. Takođe su mnogobrojni slučajevi silovanje ženskih zatvorenika.

Svake godine zatvorski autoriteti prebijaju, osakaćuju, pa čak i ubijaju mnogobrojne zatvorenike. Poznati su podaci da su u zatvoru Korkoran, u državi Kalifornija, stražari između 1989. i 1994. godine podsticali tuču među zatvorenicima da bi mogli da se klade ko će da pobedi. Nakon klađenja stražari bi odlučili da prekinu tuču upotrebljavajući pendreke, gasove i vatreno oružje. U tom istom vremenskom periodu stražari su teško povredili 43 zatvorenika i ubili najmanje osam od njih.

Kako je moguće da se Amerikanci sablažnjavaju nakon što su videli fotografije iz Abu Graiba, a ostaju hladnokrvni pred pričama o danonoćnom nasilju koji se odigrava pred njihovim nosevima, u njihovoj sopstvenoj zemlji? Jedan američki sociolog objašnjava reakciju svojih sugrađana:

“Mi Amerikanci, verujem, patimo od nečega što se zove sindrom kuvane žabe. Ako stavite žabu u vrelu vodu ona će odmah da skoči iz lonca. Međutim, ako stavite žabu u mlaku vodu ona će da ugine kuvajući se ukoliko se temperatura vode postepeno uvećava. Žaba ne reaguje na postepene već na fatalne promene. Nacije, naročito kad su opijene slavom, postaju prezadovoljne i arogantne, nesposobne da reaguju na postepene već samo da drastične promene koje se događaju u društvu.”

Promene u industrijskom kompleksu američkog zatvorskog sistema događale su se uglavnom postepeno. Bez sumnje, malo po malo, Amerika sa samo pet posto svetskog stanovništva ima 25% od celokupnog broja svetskih zatvorenika.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.