Seksualnost: Nevinost bez zaštite

Filed under: afirmator,broj 10 - januar 2013,seksualnost |

crtez2Piše: Milan Balinda

Amerika je protiv seksa. Puritanska psihologija postaje vodeća filozofija u delu Sjedinjenih Država. Crkva i konzervativci hoće da se mladež ponaša anđeoski. Seks pre i van braka je prljav, pokvaren i bogohulan. Poruke koje se šalju deci i mladeži osmišljene su da uplaše. Devojčicama se objašnjava da su nesposobne da vode brigu o svojoj seksualnosti i zbog toga moraju da budu naučene. Srednjoškolci u masama potpisuju zavete da do braka neće seksualno opštiti. Devojčice se zaklinju da će ostati nevine. Sve je to počelo još osamdesetih godina prošlog veka, ali dolaskom Džordža V. Buša u Belu kuću akcija puritanstva se bila pojačala.

            Raznorazne socijalne i religiozne grupe promovišu „zavete nevinosti“. Jedna od tih grupa, koje deluju na nacionalnom nivou, nosi ime „Istinska ljubav čeka“, druga „Stvar srebrnog prstena“. Aktivisti zaveta nevinosti zalažu se da se po školama jedino preporučuje seksualno uzdržavanje kao seksualno obrazovanje. Po njima samo uzdržavanjem može da se izbegnu neželjena trudnoća i polne zaraze. Samo tako, po njima, može da se izbegne „nemoralno i rizično“ ponašanje mladeži. Dakle – nema seksa bre braka. Protivnici te filozofije, a ni njih nije malo, tvrde da je sve to „izvanredna glupost“. Da zavetovanje nevinosti ne funkcioniše. Da je opasno za mladež jer ih ostavlja nepripremljene za seksualne aktivnosti. Kažu da „ono što nije imalo uspeha u Rajskom vrtu, neće uspeti ni u Teksasu“.

            Najnovija studija prestižnog Harvard univerziteta tvrdi da zaveti nevinosti ne donose rezultate. Brojke pokazuju da oni koji se zavetuju imaju manje od 50 posto šansi da ostanu nevini duže vreme. Harvardska studija, koja je objavljena ovog meseca, pronašla je da 53 odsto adolescenata koji se zavetuju promene svoju odluku u manje od godinu dana. Sve skupa, 88 odsto onih koji su potpisali da će ostati nevini do braka, prekrše zakletvu. Studija takođe pokazuje da su seksualne bolesti u toj grupi mladih u istoj meri rasprostranjene kao i u ostalom delu populacije tog uzrasta. Device, odnosno one koje nisu imale vaginalni koitus, pokazuje studija, upražnjavaju oralni i analni seks. Među muškarcima koji su potpisali zakletvu, analni seks se četiri puta više upražnjava nego što to rade dečaci koji se nisu zavetovali.

            Nekoliko indikatora pokazuju da su oni koji se zavetuju u većoj opasnosti da se zaraze polnom bolešću. Među „zavetovanima“ samo 14 odsto proveravaju da li imaju neku polnu bolest. U opštoj populaciji ta brojka iznosi 28 odsto. Kako kod „zavetovani“ većina ima seksualne odnose, a kako se neke seksualne bolesti prenose preko kože, oni su većoj opasnosti da im se polne bolesti komplikuju i da ih prenesu na drugu osobu. Kako „zavetovane“ devojčice misle da neće imati vaginalni koitus, a onda im se u trenucima strasti ipak to dogodi, one se izlažu većoj opasnosti jer ne upotrebljavaju kondom. Oni koji se zakunu da će održati čednost, razviju svest da „ništa ne može da im se dogodi“.

            Psihološka istraživanja potvrđuju da devojke koje prekrše zakletvu osećaju krivicu manje vrednosti. Gube samopoštovanje. Dalje, psiholozi tvrde da oni koji nemaju nikakvo seksualno iskustvo imaju povećanu mogućnost da i u braku neadekvatno seksualno funkcionišu. Mnogi razvodi, komentarišu neki, posledica su činjenice što ni žena ni muškarac nisu bili u stanju da razlikuju „erogene zone od lakta“. Istraživanja pokazuju da zaveti nevinosti daju bolje rezultate među devojčicama između 15 i 16 godina starosti. U tom dobu, seksualne aktivnosti mogu da se odlože od 12 do 18 meseci. Među decom između 12 i 14 godina zakletve uopšte ne funkcionišu. A devojke preko 17 godina starosti „ne mogu više da odlažu“.

            Pobornici zakletvi negiraju socijalna i medicinska istraživanja tvrdeći da je opadanje broja abortusa i polnih zaraza u zemlji nesumnjiv dokaz da uzdržavanje funkcioniše. Protivnici ne negiraju te brojeve, ali tvrde da je to posledica boljeg seksualnog obrazovanja. Pre svega upotreba kondoma. Protivnici okrivljuju pobornike da koriste „pseudo-nauku“, promovišu hipokriziju, cinizam i laž. Oni koji se zalažu za uzdržavanje pre braka često se pozivaju na bibliju. Citiraju Pavlovu poslanicu Soluncima u kojoj stoji: „Jer je ovo volja Božija, vaše osvećenje, da se klonite bluda, da svaki od vas zna steći svoju ženu u svetosti i časti“. Jedna od njihovih parola kaže da „kad si privržena Bogu, ne trebaš dečka“. Protivnici ih, mada ne javno, jer to nije akt dobrog ukusa u Americi, nazivaju verskim fanaticima.

            Federalna vlada, u doba Džordža V. Buša, finansirala je programe „samo uzdržavanje“ u javnim školama sa godišnjom cifrom od 178 miliona dolara. Oni kojima je mrsko kad vide da se vlada meša u privatne živote građana kažu da ako neko hoće da se uzdržava u svojim seksualnim aktivnostima, da je to sasvim uredu; ukoliko neko hoće da se njihova deca uzdržavaju, i to je sasvim uredu; odobravaju kad neko odluči da nagovara komšiju da se uzdržava, ali se ogorčeno protive da državne pare idu na „idiotske i po zdravlje opasne programe“. Kada je vođena akcija protiv opojnih droga, u vreme predsednika Regana, parolom „samo reci ne!“, mnogi su tvrdili, a posle se ispostavilo da su bili u pravu, da to ne funkcioniše.

            Inače, školski program „samo uzdržavanje“ tvrdnjom da kondomi ne sprečavaju zarazu virusom SIDE, protivi se naučnim ispitivanjima. Naime, tvrdnju da virus prolazi kroz pore kondoma negiraju stručnjaci koji kažu da je testiranje na 15.000 slučajeva pokazalo da kondomi štite od zaraze. Deca koja u školi načuju da kondomi nisu sigurni, imaju veću šansu da ne upotrebljavaju kondome nikada. Protivnici zakletvi podržavaju kompletnije seksualno obrazovanje u školama. One koji se zalažu za „zavet nevinosti“ nazivaju hipokritima kojima nije važno fizičko i psihičko zdravlje mladeži, već samo njihova religiozno-konzervativna platforma.

 Seksualni kodeksi

Većina religioznih i etičkih sistema tokom istorije propisuju seksualne odnose u društvu. Postoje i postojali su i mnogi zakoni šta je seksualno dozvoljeno, a šta, definitivno, nije. Najveće svetske religije imaju seksualne kodekse. Hrišćanstvo, muslimani, Jevreji i budisti, detaljno propisuju seksualnu praksu. U hrišćanstvu seksualni odnos je dozvoljen samo u braku i to sa ciljem razmnožavanja. Monasi i monahinje, kao i katolički popovi, ne smeju da stupe u bračnu vezu, dakle, ni da imaju seksualne odnose. Muslimani mogu da upražnjavaju seks samo u braku, a brak se od njih zahteva. Jevrejski rabini takođe moraju biti oženjeni. Budisti vide seksualno uzdržavanje kao jedini put da se postigne nirvana (oslobođenje patnji). Neke su sekte sasvim isključivale seksualni odnos, ali one nisu bile dugog veka. Nisu se množile.

Seksualna revolucija

Krajem šesdesetih i tokom sedamdesetih godina predbračna nevinost prestala je da bude tabu u većini Zapadnih društava. Nastupilo je doba „slobodne ljubavi“. Sprovodila se seksualna revolucija. To je vreme promenilo „učmalu situaciju“ u mnogim društvima. Zaostavština te seksualne revolucije i dan danas se oseća u hrišćanskom delu sveta. Istovremeno, stanovnici Crne Afrike nisu u svojoj istoriji, koliko nam je poznato, imali stroge seksualne kodekse, pa im uopšte nije bila potrebna ta vrsta revolucije.

 Tehničko devičanstvo

Antropolozi i socijalni istoričari tvrde da u mnogim kulturama, kao što je bila Viktorijanska u Britaniji i današnja ruralna Američka, insistiraju na seksualnom uzdržavanju pre braka, u stvarnosti su imale i imaju aktivan seksualni život pre braka. To se naziva „tehničko devičanstvo“. Mlada stupa nevina u brak, ali ta čednost se ograničava samo na vaginu.

Zavetni biznis

Ne postoji pokret koji američki biznis spremno ne dočeka. Mnoge devojčice svoj potpis da će ostati nevine do braka ukrase dijamantskim prstenom na domalom prstu. Osim prstena nude se i broševi, naušnice i drugi ukrasni predmeti koji bi potvrđivali da je devojka odlučila da ostane čedna. Par stvarčica nude se i dečacima, mada se oni više opiru bilo kojoj obavezi, pa i nošenju devičanskog prstena. Neki pak, po tvrđenju očevidaca, koriste to prstenje da bi se udvarali devojkama.

One Response to Seksualnost: Nevinost bez zaštite

  1. Svako se jebe ko moze. Zasto i ne bi kad je potreba. Pitanje broja je uvek upitna stvar

    Filozof
    16. јануара 2013. at 10:38
    Одговори

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.