Seksualnost: Mimikrija – priča o ženskom orgazmu

Filed under: afirmator,broj 13 - april 2013,seksualnost,Specijali |

rPiše: Mirjana Vlahović

Sažetak

         Učenje o seksu je jedan dug životni proces u kome društvo ograničava ali i diktira poželjna  iskustva ženske seksualnosti. Ženska seksualnost se negira i podređuje muškoj, kao oblik kontrole ženskog zadovoljstva od strane muškarca-partnera.  Iako se o ženskom orgazmu mnogo polemisalo,  sve doXX veka, to je prostor u kome su glavnu reč vodili muškarci, od Nikolasa Venetija, Sigmunda Frojda, Tomasa Lakera, Magnusa Hiršfilda, pa do Gregoria Maranana i Vilhelma Rajha. Stoga i nije začuđujuće da je Renaldo Kolumbo, još jedan muškarac u nizu, „otkrio“ specifičnost ženskih polnih organa i klitoris tek 1591. godine. Postojanje stereotipa o seksualnim ulogama koje se odnose na to da muškarci više znaju o seksu, da imaju izraženiju seksualnu energiju pa stoga I veću potrebu za seksom, a da su žene pasivne, objekti seksualnog čina I više zainteresovane za ljubav, takođe dodatno produbljuju muško-ženske relacije.

     Polazeći od ženskog imaginarnog, Lis Irigaraj smatra da je žena višepolna i da svuda pomalo uživa. “Zadovoljstvo vaginalnog milovanja ne treba da se zameni zadovoljstvom klitoralnog milovanja” (Irigaraj Lis, Taj pol koji nije jedan, Rider Teorije identiteta, Fakultet političkih nauka, Beograd, 2011:12) jer oba su sastavni delovi ženskog uživanja. Pored toga Irigaraj nabraja čitav niz zadovoljstava kao “milovanje grudi, dodir vulve, među otvor usnica, popuštanje-nadolaženje pritiska na zadnji zid vagine, doticanje grlića materice” koja su ili nepoznata ili se smatraju nepriznatim od strane muškaraca jer “drugi pol biva neizbežna dopuna jedinom polu” (2011:12).

 Ključne reči: ženska seksualnost, ženski orgazam, stereotipi o seksualnim ulogama, klitoris, vagina,

          Seksualnost predstavlja praksu i ponašanje koje obuhvata telo, organe i zadovoljstvo, uključujući i orgazam. “Naše tajno seksualno biće je kritički dio nas samih. Ono je u osnovi mapa pejzaža naših nepriznatih želja, neistraženih emotivnih sukoba  i neispitanih pretpostavki o nama samima i našim tijelima. To je vodić koji nam može pokazati put do mnogo većeg zadovoljenja našeg seksualnog života „ ( Publikacija Seksualnost, Anima – Centar za žensko i mirovno obrazovanje, Biro Konto Herceg Novi 2006:16). Stoga orgazam predstavlja vrhunac seksualnog zadovoljstva u fizičkom i emocionalnom smislu, bilo da se radi o seksualnom odnosu ili data osoba masturbira.

     Kod žena „orgazam se može prepoznati kroz takozvanu orgazmičku platformu ili pulsaciju, koja se sastoji od ritmičkih kontrakcija (grčenja) prije svega vagine, ali i materice i anusa“ (Perović Ivanović, Aida, Prručnik za seksualno i reproduktivno zdravlje, Sigurna ženska kuća, Biro Konto Herceg Novi 2008:68). A „Samo združeni otkucaji polnog organa i srca mogu da izazovu ekstazu“ (Anais Nin, Venerina delta, Laguna, Beograd 2009 :16)

     womanTakođe, orgazam može da se doživi i nežnom stimulacijom klitorisa i predela oko njega ili pritiskom na grlić materice bilo masturbacijom bilo polnim odnosom sa partnerom/kom.

     Istorijski gledano, uživanje žene u seksualnom odnosu i doživljavanje orgazma nije bilo društveno prihvaćeno sve do 20. veka. Prema hrišćanskoj tradiciji, seksualni odnosi su predviđeni isključivo u braku u cilju reprodukcije. Ženi je poveravana pasivna uloga, bez pokazivanja strasti. Ženama se pripisivao „prvobitni greh” a u slučaju neverstva bivale su svirepo mučene i kažnjavane. Srednji vek je od žena zahtevao ‘čednost’, uzdržano i pasivno ponašanje, a udate žene su trebale da prihvate seksualni čin, čak i onda kad im nije predstavljao nikakvo zadovoljstvo. Ovo je period viteštva za muškarce, a period nošenja pojasa nevinosti za žene. Zbog. čestog odsustva muškaraca radi ratovanja, ženama je bilo strogo zabranjeno neverstvo, zbog obezbeđivanja nasleđivanja potomstva.

     Prema rečima Ljupke Kovačević ” prvi značajni seksualni priručnik se pojavio 1683. godine, a napisao ga je Nikolas Venete. Po ovom priručniku, „materica je organ koji se ne može zadovoljiti (…), ne postoji ništa izazovnije i što više ushićuje od penisa (…), data su upustva za utvrđivanje nevinosti kod žene – radi muške mirnoće, prikazane su poze u kojima muška čast nije povrijeđena”(Kovačević, Ljubomirka Priručnik za seksualno i reproduktivno zdravlje, Sigurna ženska kuća, Biro Konto, Herceg Novi,  2008:16).

     Prema Lakeru, period od 16 do 18 veka, obeležilo je stanovište da žene koje pri seksuanom odnosu dožive orgazam zasigurno ostaju trudne, pa je to period kada su se muškarci trudili da seksualno zadovolje svoje partnerke. Međutim, ovakav, delom afirmativan stav prema ženskom orgazmu, zamenilo je otkriće polova i „reproduktivni organi su postali temelj nesamerljive razlike (…) organi koji su nekada delili jedno ime – jajnici i testisisada su bili lingvistički distingvirani ” ( Laker, Tomas, Otkriće polova, Rider Rod, telo, seksualnost, Fakultet političkih nauka, Beograd, 2011:143 ). Laker smatra da je „ženski orgazam koji je bio telesni signal uspešnog začeća, prognan je na margine filozofije (…) sada postao glavni predmet rasprave” o polnim razlikama. Tako je (žensko) telo postalo i epistemološki i politički subjekt .(Ibid)

     Frojd je uveo termine vaginalnog i klitoralnog orgazma. Prema Frojdu, žena koja „u pubertetu ne prenese svoj seksualni nagon sa klitorisa na vaginu“ je nezrela, infantilna, neurotična i perverzna. Ukoliko orgazan ne doživi vaginalno, žena je frigidna. Za Frojda, klitoris nema posebnog značaja, bez obzira što je neuporedivo osjetljiviji i od vagine i od penisa, ukoliko se meri broj nervnih završetaka koji se nalaze na njemu (Kovačević Ljupka, Publikacija Seksualnost, Anima – Centar za žensko i mirovno obrazovanje, Biro Konto Herceg Novi 2006 : 21).

     Pošto ženstvenost čuva tajnu, od nje se traži da kako Liz Irigaraj kaže “održava i ojačava želju muškarca” ne poznajući datu želju i neshvatajaći zašto je to važno za nju. Po autorki “sama geografija njenog zadovoljstva, već mnogo razuđenija (…) kompleksna, suptilna nezamisliva u jednom imaginarnom isuviše usredsređenom na istost” (2011:13). Odbacivanjem njene kompleksnosti, ona se shvata u fragmentima shodno preovladajućoj ideologiji vladajuće klase, pa Irigaraj to podupire tvrdnjom da je “Uloga ‘ženstvenosti’ propisana tom muškom špekula(riza)cijom i vrlo malo odgovara ženinoj želji, koja se sabira tajno, kradom, nemirno i sa osećanjem krivice”(2011:14).

     Seksualna revolucija koja se odigrala ’60-tih godina prošloga veka, sa jedne strane, ohrabrila je i muškarce i žene da budu manje restriktivni na seksualnom planu, ali je sa druge strane kod žena stvorila konfuziju, tj. lažni osećaj da treba da budu, seksualno dostupne muškarcima u svakom trenutku. Čak i u sadašnjem trenutku, dupli standardi i dalje odolevaju, posebno pogađajući žene. Od žena se očekuje da izgledaju privlačno, da seksualno zadovolje svoje partnere kao i da doživljavaju orgazme kako bi se njihovi partneri osećali kao dobri ljubavnici..

     Zaključak:

     Da bi žene slobodno uživale u seksu, treba da nauče da izražavaju svoju seksualnost bez sudjenja ili stida i da je prihvate kao deo sebe. Takođe je neophodno da o svojim seksualnim iskustvima i osećanjima razgovaraju otvoreno što sa partnerom/kom, tako i sa prijateljicama, ginekolozima/skinjama i psiholozima/skinjama, kao i da o tome javno pišu. Ukoliko se orgazam postavi kao cilj svakog seksualnog odnosa, to takođe može da bude frustrirajuće za partnere u vezi. Oslobađanjem od stereotipa vezanih za seksualne uloge, partneri/ke će jedni/e druge bolje razumeti. Treba voditi računa o tome da se kao norma ne postavlja određena vrsta orgazma, na uštrb ostalih vrsta, kako bi se izbegla viševekovna dominacija određene vrste orgazma, kao što je to bio slučaj sa vaginalnim…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.