SAMO POSLEDNJI MINISTAR KULTURE JE DOBAR MINISTAR KULTURE?

 

Avramović-kandidat

Avramović-kandidat

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Desnica u Srbiji napada iz najmanje očekivanog pravca i tu pokazuje svoje pravo lice. Kidišu na kulturu. Očekivali bi da to bude neka  ksenofobična spoljna politika, rat protiv NVO – sektora ali, ništa od toga. Vladajuća koalicija je shvatila da, zahvaljujući kombinovanom faktoru – apatiji građana i „patriotskom“ imidžu mogu da povuku svaki pa i „najizdajničkiji“ potez i sve će ima biti oprošteno. jednom rečju – da je DS pregovarao sa Tačijem usledili bi nemiri, demonstracije, napadi na izdajnike. Patri(j)ote mogu da rade šta hoće pa i da se slikaju s dražesnim  kosovskim mafijašem poznatim pod nadimkom „Zmija“.  Moguće je, takođe, glumiti otvorenost prema svetu i gušiti kritičku misao u svojoj zemlji. Zašto? Jer, kad oni „izdaju“ zemlju to nije izdaja a svet ionako nije briga koliko demokratije ima u tamo nekoj Srbiji. I, pošto su, očigledno, ovladali ekonomijom, spoljnom i unutrašnjom politikom, uhapsili šta su stigli i optužili šta se optužiti dalo prešli su na poslednjeg protivnika  – kulturu.

UNIŠTAVANJE POTENCIJALNE OPOZICIJE

Zašto „beznačajna“ kultura trpi tolike napade? S jedne strane, veliki broj kulturnih poslenika je blizak, naklonjen ili su članovi „drugosrbijanskih“ partija (LDP, DS) i samim tim su kulturnjaci stari protivnici s kojima imaju nerazjašnjene račune a, s druge strane, bez obzira koliko bili osiromašeni, kod nas umetnici znaju da kažu ponešto i kritički i konstruktivno i njihova se reč u javnim glasilima (koliko vredi to je druga stvar) još pomalo ceni. Mediji, uglavnom pod kontrolom vlasti ili u prećutnom paktiranju i povremenoj cenzuri, nemaju više nekadašnju silinu. Ostalo je još par kulturnih poslenika koje će lako suzbiti samo ako im zavrnu sredstva i nametnu novu ideologiju u umetnosti. O kakvoj je ideologiji reč možemo videti iz pisanija Zorana Avramovića, državnog sekretara u Ministarstvu odlazećeg Oldtajmer – Petkovića. Autor dela „Rodoljupci i Rodomrzci“ pokazuje  u kom pravcu će upraviti brod nacionalne kulturne politike – istraga sumnjivih, mondijalističkih elemenata. Drugi kandidat, direktor Narodne biblioteke, Dejan Ristić,  došao je na funkciju nakon brutalne Ugričićeve smene. Tada je, setite se, žrtvovan čovek zarad mira u truloj koaliciji koja će se raspasti par meseci docnije. Tadićevi saveznici, čiji je lider spominjao slanje Ugričića u zatvor, postali su njegovi protivnici i desne ruke Nikolićevog režima. Sam Ristić je izneo više netačnih tvrdnji o radu prethodnog direktora e da bi sebi olakšao posao. Možda u javnim nastupima ne zvuči kao ekstremni desničar ali, što se tiče iskrenosti, ne može se reći da je ona njegov najveći kvalitet.

 

Ristić - kandidat 2

Ristić – kandidat 2

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ODNELA IH MUTNA MARICA

Da rezimiramo: naoko proevropska i prema komšijama otvorena politika, s populističkim mericama i sitnim koracima koji ne vode nikud, pokazuje svoje pravo lice kad treba uništiti ono malo preživele opozicije u zemlji. Nezahvalni su to protivnici, kritički nastrojeni, malobrojni i slabo plaćeni, uglavnom. Treba njima korbač po grbači, neki čvrstorukaš da ih sedla. Ili administrativac, konfuzan, nedorečen, da ih baci u očaj. Ali, sigurno im ne treba neko njihov, ko razume kakve su potrebe kulturnih institucija, neko ko će preokrenuti priču. Ovoj  vlasti je potreban ministar kulture koji će biti poslednji u nizu i koji će, na kraju svog mandata, ponosno reći: “ Obavio sam svoj zadatak – kultura više ne postoji.“ Uništavajući kulturu, desničari, koji su u suštini, uvek mrzeli i prezirali sve što se ne može pretvoriti u cifre,  ulaguju se narodu koji i sam, u velikoj meri, nije svestan tragičnog gubitka koji će nastati. Još jedan jevtin, prljav politički trik kojim se, navodno, ugađa širokim narodnim masama, baš kao što se to radi i s kozmetičkom promenom Vlade. Zašto kozmetičkom? Jedina prava promena Vlade je njen pad jer se menjaju samo imena ali ne i suština tragično pogrešnog sistema u kojem stručnost ne znači ništa a moćništvo i represija sve. Paradoksalno, ali mlaki i bezvoljni protesti kulturnjaka su, u suštini, pokazali kako  je potencijalna opozicija mnogo slabija nego što se čini i da taj Poslednji Ministar možda i neće biti potreban. Biće dovoljno da se na toj funkciji godinama smenjuju nebitni ljudi koji će pomoći debilizaciji Srbije, bolesti opasnijoj od koalicije  „bele kuge“ i pandemije kardiovaskularnih oboljenje.

ALEKSANDAR NOVAKOVIĆ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.