Revolucija, alkohol i lutka od marcipana, Dalibor Čerškov

Filed under: 2018,afirmator,Broj 70 – januar 2018,poezija,poezija i proza |

Revolucija, alkohol i lutka od marcipana

 

 

Reka ljudi,

I noću i danju,

Uzdignutih transparenata,

Skinutih sa interneta

Kao veliki šareni jež, šetaju dostojanstveno

I smelo, kroz ulice istorije koje se vrte u krug.

Reakcija na neke ideje koje nisu njihove

Treba im lova, obrazovanje, ljubav, smeh…

 

Pričam anegdotu, dok tako prolaze

Pored kafea, u kome sedimo;

Miloš, Dušan, Jovana

Ili bilo ko drugi.

Možda smo bili samo muzika i ja

I četiri šoljice za kafu na stolu,

Možda su to neki mladi ljudi za stolom, bez mene

Ko bi znao, misterija…

Rešio sam da napišem pesmu;

 

O mostu u Pragu

Jednoj šetnji od par trena

Ili možda večnosti

Kada se prvo pojavio bar sa dobrom svirkom.

Jedan lik sa dugom kosom, kao Isus iz filma

Sa akustičnom gitarom…

A pod lampionima

Vazduh je težak

Od mirisa kolača,

Zvukova cipela,

Žagora šetača

 

Taj žagor ne mora uvek da bude veseo, ali bio je

U toj ulici

Bio je bar, pijanci, kerovi, parovi…

Krenuo sam ka mostu

Pa iza njega Kafkin muzej i

Plato pod obalnim stubom.

Imao je svetiljke i drveće

Poređane u linije

Sreća je kada nema nikog, a bilo je sreće.

 

Moj povratak kroz lavirint

Nepoznatih ulica,

Koje su oblikovane zvucima violina i

Poljupcima zalutalih parova

Sve do ulice, i onog bara, sa gitaristom,

Pijanicama, kerovima, parovima

Sada se pretvorio tek tako, paf,

Posle samo jedne šetnje

Oko mosta i Kafkinog lavirinta,

Tražio sam nju,

Lutku od marcipana,

A našao striptiz bar

Ima i reklama.

 

E, tako sam prestao da verujem u jeftina čuda.

Popio sam kafu i platio,

Uzeo notes,

I izgubio se u masi novih ideja

I mladih ljudi.

Koji veruju u proleće.

 

 

Fragilna vremena

 

 

Kastro pali cigaru Padelji

Dok se Žan i Simon voze čamcem

Iza njih je trag belih talasa

Galebovih krila.

Roze dim iz dimnjaka se vijori,

Tako mi je pokazalo popodnevno svetlo.

Laki strajk na kariranom stolnjaku

I kulturni dodatak na stolu,

Koji škripi od težine fotografija,

Kastrovih prijatelja.

Svi piju viski,

A ja koka-kolu koju mi je sipao Hulio.

Veselo ćaskamo, dok sunce ide ka zapadu,

Da donese nešto novo, kažem Giljermu.

Jedan čudan Raj, koji moram posetiti

Jer u ogledalu taksiste

Lica izgledaju mlađe nego što jesu.

Hemingvej se pita

Da li će ostati nešto od sabljarke iz ‘Starca i mora’

Da se zameni za

Pakovanje kubanskih cigara

I vožnju kabrioletom,

Rivijerom u sunčan dan,

Pre nego li se ovaj stih završi

I ode u san.

 

 

Frida

 

 

Sediš na terasi nekog potkrovlja

I palis ko zna koju cigaretu.

Piješ sama treće piće

I čujes neki noćni bus u daljini.

Sa prozora te vidim kako izlaziš

Dodiruješ

Neonska svetla

Kukom.

Zapisujem to sve na poleđini

Polaroida, koga krišom stavljam u stih.

 

I vraćaš se na žurku

Gde se mešaju,

Daleki mladi glasovi,

Slivaju se sada

Po tvojoj napetoj koži,

U stanu u kome plešeš.

Frida ti voliš život ,

Ti nemaš stida.

To sve ipak boli,

Kada se vraćaš kući sama kroz noć,

U stan sa razbijenim telefonom na podu.

Ideš pod tuš a tvoje telo gori

Pozovi me da zajedno budemo goli.

 

 

Odvedi me u novo jutro

 

 

Veče se polako osipa po rubovima.

Miris toplih zgrada.

Tv antene dobrih ljudi,

Kao skulpture moderne

Nestaju u mraku.

 

Slomljeno jaje

Ljuske u tacni

Jedna čudna nota,

Sećam se, slaže se sa bojom butine zgodne

Koja je slana od morske vode.

 

Okupao sam se

I otišao na terasu da zalijem cveće.

Veštačka svetla se polako pale,

Dok sam go na noćnom vetru

Sa kožom naježenom,

Devojka iz komšiluka viče: Pleši sa mnom!

 

Neko dobro piće iz frižidera klizi mi niz grlo

Osećam miris bašte

A njena se kovrdžava kosa

Meša sa zvukovima radio stanica

Koje menja toplim prstima

Dodiruje usne, našminkane zvezdama.

 

U njenom pogledu svetli daleki grad.

Ljubim joj sve mladeže,

Po mekanom telu sazvežđe

I sok slasni curi

sa njenih dugih prstiju

Koje ližem sve, nevaljale, lude, zanosne.

 

Razvijam foto film, začaran.

I posmatram sliku

Guze na mesečini.

Ona na terasi

Lakira nokte

Pred svitanje,

Dok topli dah kasnog proleća

Ljubi joj dlan.

 

“Od čega je sastavljen kosmos?”

Pitam se u snu i kapljem

Kao sok nara

Na uglovima usana

Devojke sa narandžastim cvetom u kosi,

Dolazi jutro,

I njena se mačka poklanja rosi.

 

 

Sve ima smisla noću

 

 

I ova soba što miriše na

Indijske štapiće,

Koje si pozajmio od prodavačice

U „indijan šopu“,

I zujanje upaljenog ‘kompa’,

I neka lica koja ti prolaze pred očima

Kada zažmuriš,

Nema i lepa,

Videla si ih tokom dana,

U neke se zaljubila, od nekih uplašila.

I ona repa, jelen, uzvičnik, dupe i stablo…

U mojoj šoljici za kafu,

Sada opranoj.

Ova olovka

Ostavlja tragove na unutrašnjosti

Nekog mrtvog stabla,

Uz zvuke česme koja kaplje u kupatilu.

Šta je jedan dan?

Linija na nekom crtežu

U beležnici jednog mladića pored reke

Gde ste našli, lampu pod mostom

Mesec, ona, ti i lampa.

Osvetljavaš drveće pored vode,

Da biste videli bolje

Trepavice jednog grada

Kako žmure.

Konačno ste sami.

Noć je mlada.

Ljubiš je u neboderu,

Mišolovci iznad oblaka.

Ulična svetla trepere

A mesec, veliki i žut

Zaglavljen je među tv antenama,

Upecan bežičnim signalima…

Do jutra će nestati

Kao i tepsija vrućeg bureka u pekari

I dve kafe za poneti.

Zvuk obaveštenja na autobuskoj stanici

I dva dima cigarete,

Šunjaju se po novinskim člancima,

Dok čekate bus za Pariz,

Grad Ajfela i Sene.

 

 

Dalibor Čerškov, 1982, Niš. Piše pesme i kratke priče. Objavljuje svoje tekstove u magazinima, zbornicima, zbirkama, kao i na internet portalima. Završio studije građevinarstva na GAF-u u Nišu. Fotografija mu je hobi. Kao fotograf-amater objavljivao je fotografije u magazinima: Refoto, Nylon Korea, Vogue Italia… Izlagao često na grupnim foto-izložbama, a 2014. godine imao samostalnu izložbu fotografija pod nazivom ‘Foto dnevnik 018’, u galeriji Niškog kulturnog centra. Autor je bloga woarw.blogspot.com, na kome objavljuje eseje o fotografiji, te priče i pesme. Radi kao freelancer.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.