РАСПРОДАЈА СМИЈЕХА, Марко Марун Миловановић

Filed under: afirmator,broj 48-mart 2016,poezija,poezija i proza |

ДОЛАЗАК

 

Први поглед ка дому је увесељавао.

Гомила опушака и пивских чепова

Је поплочала стазе зеленог околиша.

На рецепцији намрштена жена.

Онако брдско-планински грађена

Подсјећала ме на менаџера

Хард-рок бенда на заласку каријере.

Отвара прозорчић и говори:

-Мали, да видим шта знаш.

То сам тада помислио.

Кренули смо ка соби.

Био је то такозвани апартман

Са десет кревета

И пар завучених душека.

Четири двометраша већ говоре

О својим спортским каријерама

И модним линијама.

Морадох рећи

Да иза себе имам Вукову диплому,

Искуство бубњара и покушај пјевања.

Остали су без коментара.

Добро сам увезао своје старке.

Њихов поглед ка тераси је говорио

Да ми слиједи хладан период.

А околина дома је одјекивала

Гласом  локалног пијанца, Срете,

Са пјесмом:-Don’t worry be happy,

Док је Боб Марли орао небеске њиве

За још једну сјетву марихуане.

 

 

ЗАПОСЛЕНИ

 

Запослени у дому су занимљиве личности.

Под утиском су прошлих времена,

Јер је Коран био актуелан хотел

За вријеме Олимпијаде на Јахорини.

Шеф рецепције, Бато,

Због порока је добио шећер,

А од студената надимак Слатки Гријех.

Тета Споменка је свима била друга мајка.

А умјесто чувеног хита Југословенка,

Пјевушило се по дому:-Тета Споменка.

Економ Миленко Гутаљ

Је често слао студенте по пиво,

Па је 1 гутаљ постала званична јединица

За мјерање количине унијетог алкохола.

Панда је радио у теретани.

Мишићна маса му је донијела надимак

Због којег је био итекако поносан.

Пристао је на опкладу да на минус десет

Прислони језик на бандеру

На десет секунди.

Како каже,

Упаљач му је тада спасио живот.

 

 

ПОД ТУШЕМ

 

Редовно су се купали најхрабрији.

Топле воде је било сриједом и петком.

Наравно, временски ограничено.

Била је то одлична околност

За разне методологије одбране од хладноће.

Наши наступи под тушем

Су били претеча свих телевизијских простора

За мултиталенте, звијезде и звјездице.

За стварне минијатурности

И исфорсиране мушкости

Карлеуша је била страствена инспирација

И одговарајући калибар

За гласовну интерпретацију.

Често бих пјевао:- Light my fire

Од чувених Doors-a.

Тевезу је то било непознато.

Када сам му рекао

Да то пјева Џим Морисон,

Он ме је питао да можда нисам педер.

Насмијао сам се.

А онда ме, како каже, охрабрио ријечима

Да је европејац и либерал

Тако да ме у потпуности разумије.

 

 

МЕНЗА

 

Менза је била сигурно мјесто

За његовање снажног

Универзитетског имунитета.

Једно јаје и парче сира је био гарант

За довољну концентрацију јутарњег учења.

Чак су и правили специјални чај,

Који не само да није дозвољавао

Затвор организму,

Већ је сваки оброк

Имао максималну толеранцију

Од десет минута да буде

У функцији хранљивог.

Добављачи су то брзо примијетили,

Јер је тоалет папир из маркета

Вирио из сваког студентског заџепка.

Кобасица је била брендирана као куртонка.

Дјевојке су је безрезервно одбијале.

То ваљда говори о генези

И потреби организма за природним инпутима.

Суботом је на менију био преглед седмице

Када је већ све изгледало доста укусније.

Једном приликом сам из пасуља

Извадио дјелић свињског репа

Са по двије бијеле длачице са страна.

Бацио га на стол

И наставио јести.

Од сусједних столова

Сам добио имунитет животињског инстинкта,

А од радника мензе

Дугогодишњу наклоност.

 

 

НЕФОРМАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ

 

Простор око рецепције је био амфитеатар

За неформално образовање.

Том катедром су руководили

Дугогодишњи апсолвенти, бивши спортисти

И ватрени навијачи Звезде и Партизана.

Цома се истакао као лидер.

Тај статус је добио на љетној утакмици

Звезде у Чачку.

Своју еуфорију није могао да сакрије

Па се у једном моменту скинуо потпуно го,

А затим се видно пијан

Срушио са трибина.

Неколико година касније

На Универзијади у Палама су га препознали,

Као и остале са катедре за неформално образовање.

Тешко би се могло претпоставити

Да је у питању универзитетско окупљање

С обзиром да је на мајицама писало:

-Срце хоће, ноге неће…

Алкохол united!

Цома је добио сву пажњу

Објашњавајући своје навијачко витештво.

Већ у сљедећој ситуацији

Су га спасили батина,

Јер је добацио момку са пунијом дјевојком:

-Јаране, “треба“ да ти има точкове

Била би џип.

 

 

МЕТОДА СЛУЧАЈНОГ УЗОРКА

 

Био сам у обнови треће године.

Концерт Џибонија у Сарајеву.

За ближње сам ту ноћ учио.

Зетра је била незаобилазна.

Нас двадесетак домаца је отишло.

Почаствовани смо били

И гостовањем Дамира Урбана.

Ујутру ме назвао отац

Да ме пита за сутрашњи колоквијум

И да ме обрадује извјесном сумом новца.

Рекао је и да купим Дневни Аваз

Ради занимљивости на седмој страни.

Продавачица је већ била насмијана.

Преко читаве стране слика Џибонија

И пар фанова у покрету

Од којих сам једино ја јасно зумиран.

Међу двадесет хиљада људи, забога!?

Свота новца је била већа него обично,

Вјероватно јер сам био окружен дјевојкама.

А професор статистике је скривао осмијех

Када сам му на овом примјеру

Објаснио

Методу случајног узорка.

 

 

ОЗДРАВЉЕЊЕ

 

Ноћи често дају одговоре.

Некада и предухитримо питања,

А онда се мудростима понављамо.

Владан је сачекао сва питања

Која заслужују јединствен одговор.

Чувар Јован би често

Заводио ред у ноћним сатима.

Сатима, који су за многе

Откуцавали тек подне.

Био је изразито разрок.

Управо у наше подне

Погледи су престали

Да му се преламају

У висини носа.

Када је завршио причу

О гађењу према року,

Гласној музици,

Гутању траве

И пушењу таблета,

Владан му је одговорио:

-Рекао бих ти нешто,

Али не знам

У које око да те погледам.

 

 

ПРОБЛЕМ НЕ ПОСТОЈИ

 

Ћутање.

Покушај да се нешто каже.

Па опет ћутање.

Учестали су одласци у тоалет.

Чује се цијепање

Листе из кладионице.

И по нека скрипта

Тада добије јасну сврху.

Људи се жале

Да им отпадају трепавице

Од смрадова.

Забринуто износе храну

Испред дома

Љубитељи животиња

Не би ли побјегли од сумње

Да су околни пси

Завршили у мензи.

Не схватам у чему је проблем?

Данас мамурлук влада.

Данас јетра моли бубреге

Да пожуте,

А бубрези јетру

Да пропиша.

 

Untitled

 

Марко Марун Миловановић је рођен 7.септембра 1988. године у Сребреници,гдје је завршио основну школу и гимназију.

Дипломирао на Економском факултету на Универзитету Источно Сарајево.

Прву пјесму је објавио у часопису “BlackSheep“(Београд 2014), а затим и у часописима  “Креативни Магазин“(Београд) , “Авлија“(Рожаје), “Траг“(Врбас).

Похваљен на 4. међународном конкурсу часописа Авлија за најбољу необјављену пјесму у региону(Екс- Ју простор и шире) за 2014. годину.

Добитник шест награда на међународним фестивалима поезије и кратке приче

у категорији поезија до 3о година у организацији Сцене свих креативних

( Нови Сад ) на конкурсима : “Михајло Ковач“,“Душко Трифуновић“,

“Станислав Препрек“ , “ Војислав Деспотов“, “ Јанош Сивери“ и “Јоан Флора“.

Заступљен у зборнику „Приједорски књижевни караван 2015“.                                       Учесник  финала овогодишњег 47. Фестивала поезије младих у Врбасу,

као и 54. Фестивала културе младих Србије ( Књажевац ).

Живи у Сребреници.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.