RAPORT SA FESTA

Filed under: afirmator,broj 12 - mart 2013,filmska kritika |

download

Bio je FEST  a na FEST-u od svega pomalo ali, da ne dužim storiju,fokusiraću se na filmove koje sam odgledao poslednjih par dana. Daklem:

Devica Margerida – Iskreno, ne sećam se kad sam poslednji put gledao mozambikanski film. Ni da li sam ga gledao. Ali, ono što sam video me je oborilo s nogu. Jednostavna, skoro dokumentarna priča o logoru za „posrnule devojke“ u Mozambiku koji se oslobodio portugalske vlasti u vreme kad je autor ovih redova ugledao prvo svetlo dana, dakle, 1975. godine. Rekao bih da su to „Sestre Magdalene“ ali ne na irski već maoistički, afrički način. Briljantna ideja po kojoj će se žene koje su najstarijim zanatom na svetu zarađivale za život preobratiti ako u srcu zapizdine na severu zemlje iskrče džunglu i naprave neki kolhoz odnosi živote dok se, jedina nevina među njima, Margarida, snalazi kao prase u Teheranu… Tako bude na početku ali se kasnije ispostavi da, je li, i kurve imaju srce. A zašto ne bi imale, na kraju krajeva?  Za vlasti revolucionarnog Mozambika to  nije sigurno. Licinio Azevedo, Portugalac nastanjen u Mozambiku je ispričao ovu jednostavnu, ljudsku priču, tvoreći trougao između upravnice zatvora- Marije Žoao, Margaride, naivne devojke iz unutrašnjosti i buntovne Rose, prostitutke sa petljom borbenog gorštaka i priličnom figurom. Ovaj film podstiče na razmišljanje o položaju žena koji se, iskreno, u društvima, izdavala se ona za kapitalistička ili socijalistička, suštinski teško menja jer se uvek nađe bulumenta muških zlojeba koji iskoriste situaciju i siluju, ucenjuju….

albertov_put

Majer i Bambić

Albertov put – Da li znate da je neko iz Užica dobio Oskara? Jeste, to je Stiv Tešić, veliki američki dramski pisac srpskog porekla. A da li je  neko iz Perleza dobio Oskara? Nije. Dobio je četiri i zove se Albert Majer. Da, naš zemljak, jedno vreme barem, Albert Majer je čovek koji stoji iza Panaflex kamere i dobio je nagrade za unapređenje filmske tehnike. Njegov sin je veliki inovator na polj udigitalne tehnike kamere. Podunavski Nemac, utamničen sa devet godina samo zbog svog porekla, Majer je uspeo da preživi teror Sovjeta i novih jugoslovenskih vlasti kojem je bila podvrgnuta njegova porodica a jedan njen deo stradao od istog. Ne trudim se da revidiram istoriju. Pišem o ljudima koji su stradali zbog svog porekla a ne zbog zločina počinjenih u njhovo ime, često starci, žene, maloletnici. To se, valjda, smatralo pravednom odmazdom za nacističke zločine i slično je bilo u Poljskoj, Češkoj, Mađarskoj, Rumuniji. Danas od 500 000 nekadašnjih podunavskih „Švaba“ u Srbiji živi manje od 10 hiljada. Dodajmo tome i oko 80 hiljada proteranih Mađara. Reditelj filma, Predrag Bambić,  je, pripovedajući o tome kako je upoznao američkog pronalazača koji je iznenada progovorio na srpskom, rekao kako oseća stid zbog zločina koji su počinjeni u njegovo ime i kako ga je to nateralo da snimi ovaj film. Majer je , uporno radeći, prešao put od nemačkog sajdžije do tehničara i pronalazača kojise trajno nastanio u SAD. I, nakon projekcije filma se, tronut, obratio publici i rekao da je „sad kod kuće“. Očekuje se drugi deo filma, koji će opisati Albertove dane u Beogradu i Srbiji prvi put posle 60 godina.

images

Divlji aka Los Salvajes je argentinski film Alehandra Fadela koj ise bavi grupom tinejdžera – odmetnika koji beže iz popravnog doma i, usput, ubijaju šar vaspitača. To im nije prvi put jer su ubijali i pre. Egzrekucije utičuz na njih na da se poneka,d pomalo, pokaju ali preživljavanje, borba za kožu i stomak su veći prioriteti. Maloletni članovi bandi, okruženi prašumom i pampasima, pokušavaju da se probiju do spasa koji, zapravo, deluje tako daleko i nedostižno. Ima li spasa za one koji su okrvavili ruke? Mi smo na pola puta između razumevanja i mržnje prema akterima. U ovom razvučenom, na momente repetativnom filmu, ono što pleni je jednostavnost (i u njoj iskrenost) igre glumaca i dobar prikaz psihologije likova. Biblijske paralele sa predvodnikom Simonom (prva asocijacija – „Simon pustinjak“ od Bunjuela) i zlom koje u liku nečiste životinje – vepra tj. svinje vreba iz mraka su neizbežne. Ali, bette noire nije tolik ona koja nas prati koliko ona koju nosimo u sebi. Može se reći da je ovaj film neka čudna mešavina rada Žodorovskog, Tarkovskog i „Natural Born Killersa“. Jednom rečju, za svakog ponešto ali je pitanje da li se toliki dugački hod po mukama isplati. Svedenija, sabijenija priča od sat i po bi bila sasvim dovoljna.

images (1)

Najbolja ponuda-The Best Offer –  Giuseppe Tornatore je jedan od onih reditelja za koje se može reći da im barokni, maniristički prikaz sasvim lepo pristaje. U ovom filmu sa fantastičnom glumačkom podelom – pre svega nedostižni Geoffrey Rush a za njim legendarni Donald Sutherland (moj omiljeni negativac) Jim Sutrgess i Sylvia Hoeks kao mlade i više nego obećavajuće snage, dočaravaju nam priču o caru svih aukcija koji, opsednut lepotom, umetnošću i fetišom rukavica, upoznaje  tajanstvenu naslednicu zaboravljene kuće, Kler. Virgil tj. Rush se zaljubljuje u nju i odlučuje da je izleči od agorafobije. Naravno,kao i uvek kod Tornatorea (Cime Paradiso, Čovek-zvezda, Malena) ,stvari nisu onakve kakvim se čine a žena sa svojom lepotom nosi i mračnu tajnu. Antikviteti, misterija mehaničkog lutana iz 18. veka, aukcijske smicalice, romansa, sve je to smešano u koktel koji, gle čuda, ima svoju osnovu u krimićima. Jednom rečju, čini se da je Tornatore želeo da pomiri ljubitelje art-filma s onim drugim, koji vole, thrills and kills and popcorn.I, uspeo je u tome jer nema krimića ili trilera sa više art elemenata i obrtno. Dodajmo svemu tome sjajan omaž mehanizmu koji drobi čoveka i Čaplinovom filmu „Moderna vremena“ (videti scenu u „Dan i noć“ restoranu  u Pragu). Ono što mi predstavlja nepremostivi problem je da vam ne govorim o filmu tj. radnji a govorim o svemu ostalom. Reći da je Rush genijalan u svakoj ulozi i da je ovde odličan pedant, opsesivno-komplusivan lik i da je Hoeksova glumica retkog talenta i harizme je izlizano. Pogledajte film, obavezno. Umetnost, napetost i ljubav, sve ono što nas veže za bioskop, sadržano je u ovom ostvarenju. Jedan od retkih filmova sa ovim podžanrovskim odrednicama u poslednjih deset godina.

jagten

Lov-Jagten– je film retkog kvaliteta i to nije samo zbog toga što gledamo jednog od najboljih bondovskih negativaca , odličnog  Danca Madsa Mikkelsena, koji igra pozitivca, učitelja a docnije staratelja u vrtiću, upletenog u podmetačinu vezanu za pedofiliju. Tema je aktuelna i ima itekako mnogo slojeva. Naravno, pedofilija je u poslednje vreme počela da izbija na površinu svuda – u crkvama, u političarskim krugovima, u školama, porodicama… Da li je danas ima više nego pre? Verovatno ne ali se o njoj više piše što je i normalno. Međutim, reditelj Thomas Vinterberg polazi od sledeće premise: Šta ako je čovek nevin? U najvećem broju slučajeva, ako se deca žale na nekog on zaista i jeste pedofil ali, šta ako nije? Pa, u slučaju da je pripadnik klera (ili političke vrhuške) onda se može izvući na osnovu zastarelosti slučaja kao što je slučaj sa Srbijom, recimo. No, ako se cela priča otme kontroli u zemlji koja je uvek budna, socijalno obezbeđena i zakonski snažna, negde u Skandinaviji, stvari postaju prilično usijane. Naročito u maloj sredini.  Šta bi vi uradili da vam dete kaže kako ga je neki čika dodirivao? Da li bi odmah presudili pa i da je u pitanju vaš najbolji prijatelj kojeg volite kao brata? Da li možete da verujete petogodišnjem detetu? I, još bitnije, da li vaša, naoko idealna sredina, može da sačeka da se suđenje završi? Upamtite, vi ste iz zemlje u kojoj je sve u redu dok niste, makar i u najmanjem obimu, u okršaju sa zakonom, dok idete u lov i tako, s puškom u ruci i alkoholom u stomaku, postajete muškarac. Ponosni na vikinške korene i demokratiju. Iz zemlje u kojoj su „jurodiva deca“ pre 300 godina slala „veštice“ na lomaču. Iz zemlje u kojoj najsizam lako skrene u nekakav nacizam. A ako vam to nije dovoljno – evo lektire: „Stubovi društva“ od Henrika Ibsena.

 

Aleksandar Novaković

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.