Raj: ljubav (Izveštaj sa Festivala autorskog filma) Piše: Aleksandar Novaković

Filed under: afirmator,broj 08 - novembar 2012,film,filmska kritika |

 

ja ljubim tvoj dolarski džep

i tvoju nježnu put

konvertibilna ti si

ja grabim sve što daš

come on, strankinjo s plavi eyes

( Strankinja s plavi eyes, Azra)

Bejahu nekad, u bivšoj SFRJ, kano žigoloi pusti, aktuelni najljepši i najobdareniji sinovi Dalmacije i Paštrovića  (ajme i ojha) a sad je na redu Afrika plus Karibi. Austrijski reditelj Ulrich Seidl je krenuo stazama pisca Michela Houelbecqa. Osnovna razlika -u romanima francuskog autora (Platforma, Mogućnost ostrva) usamljeni precvali kuronja proba sve što se u seksu probati može (prostitutke s Tajlanda su na spisku, naravno), zaključi da ljubavi nema i ubije se. Glavna junakinja kinematskog skaza, Tereza, usamljena (ni rođena ćera je ne voli), mentalno i karakterno neodređena, gojazna i ružnjikava, odlazi na egzotičnu lokaciju – kenijsku plažu, u potrazi za romantikom. Opsesija: muškarac mora da je gleda u oči i kaže joj da je želi dok je nežno miluje tuda-svuda. Rečeno – u praksi primenjeno. Pred ležaljkama bogatih (za Keniju) Evropljanki stoje mladi Afrikanci koji tobož prodaju džibidžajke a u stvari je prava ponuda skrivena iza letnje odeće. Smenjuju se hvalisavac s plaže, rastoidni Munga, pelivanski ljubavnik, preverzni striptizer i momak s recepcije ali rešenja nema. Ona, stara i nevoljena, ne može se nikome dopasti. Svi žele njen novac ali niko ne želi nju, Bečlijku, tj. Evropu . O tome svedoči i scena na kraju filma – rađa se novi dan, Tereza vuče svoje nezgrapno telo obalom dok mladi Afrikanci trče i prave kolutove, vitki,mišićavi, gracilni, okretni. Stari Kontinent umire nezadovoljan i nezadovoljen a mladi iz Trećeg sveta preuzimaju stvar… Shvatili smo – nasleđe belog čoveka, osećaj krivice, kolonijalna prošlost, neokolonijalizam, civilizacija na zalasku…

BILA JEDNOM JEDNA BABA, NIJE ZNALA ŠTA DA RADI, DOSADAN JE BIO ŽIVOT…

„Raj“ nije film o ljubavi, o čežnji za ljubavlju. Ovo je priča o nesrećnom ljudskom biću koje je došlo tu zbog seks turizma. I, to je  normalno, uobičajeno, predvidljivo, kako god hoćete. Muškarci to rade – zašto ne bi i žene? Dok god su obe strane punoletne, uz uzajamni pristanak i utvrđenu tarifu. Toga je bilo u istoriji vazda i uvek. I biće. Još kad bi to reditelj rekao. Ne možete emocije kupiti novcem. To je sigurno. I ne možete , naravno, biti toliko glupi i očekivati da vas tek tako zavoli neka prostitutka ili žiogolo. I to samo zato što se vama hoće jer ste to uključili u cenu usluge. Sve imate, u odnosu na te sirotane, samo vam ljubav nedostaje. A zbog čega bi zavoleli vas, dosadno, samodovoljno, preterivanjima sklono biće? Zbog rasističkih primedbi na račun konobara? Zbog toga što sve Afrikance posmatrate kao potencijalne robove vaših seksualnih strasti? Zbog toga što ne bi znali šta ćete od sebe da vam ne pružaju full time service,  izvode  žalosne muzičke tačke i uče vas imbecilne igre u bazenu? Bili vi muškarac ili žena, pomirite se, nemate baš neke šanse.

I –  tu cela priča pada u vodu jer, da je Tereza naivna i da je zaista opsednuta romantičnom slikom Kenije, mogli bi da navijamo za nju. Ili, da je ženska varijanta Houelbecqovog precvalog kuronje,  ogrezla u seksu e da bi došla do katarze a katarze nema – i o tome bi se moglo raspravljati. Ovako je ona , nažalost, negde na sredini a jevtine fore na kojoj joj Munga izvlači pare (bolestan mi sestrić, daj parice za školu, treba da odem tetki po lek…). I, da stvar bude gora, ako izuzmemo par duhovitih scena i igranja s političkom korektnošću ( koje je, uvek, na ivici i pomalo sumnjivo) šta nam preostaje? Beskrajno dugi kadrovi ogromantne zadnjice nesrećne Tereze i repetativnost svakodnevnih radnji. E da bi shvatili da joj je život dosadan. Dobro jutro Kolumbo, to smo shvatili u prvih pet minuta filma. A gde je priča o bedi koja tera ljude da se prostituišu? Gde je priča o samoživim mamlazima koji se iživljavaju nad zemljom o kojoj privatno misle najgore? I tako dalje, and so forth… Toliko od mene jer je ovaj film koji je, ishvaljen u svetskim medijima, imao veliki potencijal u priči, ostao potpuno neiskorišćen.

2 Responses to Raj: ljubav (Izveštaj sa Festivala autorskog filma) Piše: Aleksandar Novaković

  1. Izvanredan tekst, Alek. Svaka čast.

    PavlovicVanja
    30. новембра 2012. at 21:17
    Одговори

  2. Hvala mnogo!

    Aleksandar Novakovic
    1. децембра 2012. at 13:59
    Одговори

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.