Psihoza zaoštrenih olovaka, Marija Muždalo

Filed under: 2016,afirmator,broj 56-novembar 2016,poezija,poezija i proza |

Kako

 

Beži iz sopstvene gluposti

Ostavi lično po strani

Slušaj knjigu

Reči sitne

Jednokratne

 

Kuvar

Uvek je bolje sutra

Čorba od mrdanja

Od kucanja

Od stisnutih usana

Od plača

Od okruglih stolova

I četvrtastih stolica

I glava

 

Zašto

Tako treba

Ne pitaj

Jer ne znaš bolje

I šta ćeš drugo

Sam ne možeš

Moraš tako

Vasilije

Me ne bi ostavljao da pišem, ne

On bi znao da ne krećem od P nego od D

Da.

Ja bih u reč pišem stavila d

Pišdem.

Pišdaću jer d volim jer volim dud

Koji volim jer je pored mene i greje onu drugu stranu našeg kreveta

Koja je često hladna, nikad mokra i premalo naseljena.

Vasilije me ne bi ostavljao da pišem, ne

On bi znao da nisam naučila velika slova

Ni mala a kamoli imena i imenice

Nisam naučila jer nisam htela

Tada nije bilo bitno

A nije ni sada.

 

Vasilije me ne bi ostavljao da pišem, ne

Jer dok pišem zarezujem oštru

Liniju života mog

Onog za jednokratnu

Upotrebu

Besnih pasa

I zlih devojčica.

 

 

Jurićemo se po oštrim uglovima tuđih sećanja

Sećiće nas na deblje i tanje šnitice

Po pola a i četvrtine

Biću besna

Jer je moja noga sada tvoja

Jer me opet tabanom dodiruješ po čelu

Jer nikada nećeš prestati da koristiš moju glavu kao tikvu

Jer ćeš uvek pljuvati zapad a veličati istok nepoznavati jug i nepostojeći sever

Jer ti uvek dobiješ bolju polovinu tela na sečenju jer je tvoj mesar sisata plavuša i uvek ti da bolju polovinu butke

Jer nije fer

Jer nisam fer

Jer je fer glupa reč

Jer je neprijstojna

Jer laže život

I njegove glupake.

 

bio-foto

 

Marija Muždalo je apsolvent na katedri za svetsku književnost, piše pesme i kratke priče, bavi se novinarstvom.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.