Prepoznavanje veštica, Dragana Mokan

Filed under: 2014,afirmator,broj-32-novembar-2014,poezija,poezija i proza |

Prva veštica koju sam ugledala sam bila ja

 

Probudila se u meni po zalasku sunca

Kao bodljikava ptica od uznemirenih prozora i strmih stepenica

Zamagljena

Namrštena

Gledala je kako kiša ljubi terasu

pa zaspala

 

 

 

Beleg

 

Nema više

u meni

apstraktnog momenta besmrtnosti.

Svetlost je sve slabija

zato što je novembar

i ja živim

u samom dnu

sive zgrade.

Beleg je nestao.

Jer sam ga ubila.

Zastrašena čeljustima preljubaznih ptica.

 

 

 

Izjava:

hodala sam kroz blato

i kroz šuštave parkove

u sandalama bez štikle

ljudi nije bilo

samo mi je jedna starica pozajmila bicikl

Grad je bio skladište slika.

Čaršav se vijorio na vetru

Pomislila sam da će vam zgrade izgoreti na suncu

Ali su samo stajale tamno sive kao stari pepeo

Ljudi bodljikavi

Prozori uznemireni

Prozori pogubni

Iza svakih vrata niz pobeđenih umrtvljenih slika

i šum koji sam napravila gutajući strah

povratio je udove na svoja mesta

ulicom idući ukoso

ušla sam u prvu levo

tu sam srela usamljenog čoveka

koji drhti

Osmeh koji krvari nije više osmeh rekao je

Ko pali šibicu da žrtvuje mrave, postaje strah od vukova.

 

 

 

 

 

Pobuna

 

Unutrašnje

Prigušene

Grmljavine

Prelivaju se

Ka tonovima kajsije i šljive

Dok šetam

Taj siroti čovek

Smrznutih prstiju

Na stepeništu prljavih

Podzemnih prolaza

Mora da se pita

Na čijoj sam strani

U hladnoj večeri

Čak i smežurani list

Ima malu modricu na omamljenom srcu

Na ivici betonske šume

Posve nezapažena

Ja sam sitna smicalica

Pozivam se na zakone mirisnih krošnji

I dižem pesnicu protiv imperatora.

 

 

 

 

Bajalica

 

Neka

Iz mog ormara

Izleću čavke

I uzduge debate obeduju na terasi

Dečaci iz prizemlja

Prave kolaže

Od njihovog perja

Nežne poruke

Koje su prošle

Kroz kablove

Obrišu

Lagani dodiri

Umornih prstiju

Iz memorije sitnih robota.

Putnici

Menjaju balone za kifle

U gradskom prevozu

Brzi hodači i biznismeni

Miluju majušne sove na prašnjavim tavanima

Jedan čovek i jedna žena

Hodaju na štulama

Pejzaži da ne budu

Puka mreža podataka

 

 

10799281_10204123329376375_620205130_n

 

 

Dragana Mokan, Zrenjanin, 1981.           

 

Objavila zbirku pesama „Kako mi je prošlo vreme“  (Biblioteka „Žarko Zrenjanin“, Zrenjanin, 2003).

Poeziju i prozu objavljivala u časopisima : Put, Ulaznica, Most, Sveske, Savremenik, Orbis, Latica, Sykoli, Natron, Zeleni konj.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.