POZORIŠTE IZA REŠETAKA KOKANA MLADENOVIĆA Piše: Miloš Ristić

Filed under: afirmator,broj 07 - oktobar 2012,pozorišna kritika |


25.10.2012. Nakon predstave IZA REŠETAKA u Kruševačkom pozorištu (tekst: Branislava Ilić)

Ima li šta gluplje od ovoga?Predstava koja nudi dramu od dva sata,film od dva sata i rialiti od dva sata.Čak i više od dva sata. Pet minuta više.Hoće li se ikada završiti? Kritika reklama, kritika rialitija, kritika stranaka, kritika naroda i još nijedna kritika. Da je originalno – bilo bi  jadno. Ovako – još jadnije.  Jeftino preuzet, dorađen obrazac američkog filma o zatvoru,psihološki obrađen,doduše nešto tematski proširen – sadržaj emisija s kablovskih televizija o zatvorskom načinu života. Posebno onih emisija sa televizije Explorer.
Kruševačka publika prosto ovulira kada upravniku zatvora posle neuspešnog manevra nad jednim dilerom droge zazvoni telefon čime nas autor predstave vraća u devedesete  onim : ,,Kukavica . . . ti samo jedna . . . kukavica“ – ili šta već. Ostaje nejasno zašto je upotrebljen taj manir – hronološki prevaziđen – stilski dosadio i samom bogu. Da li je ovde neko izgubio ili nije nikad ni imao -pitanje : Treba li graditi komične efekte na najbanalniji način? Ili treba da ostanemo nemi i diskutujemo. Šta je poruka?!

Konstantno lupanje gvozdenim klupama treba da nas podseti na šta?Na zatvor?Ili na gradilište?Postavljanje konstrukcija za neki veliki koncert?Verovatno hevi metal Grand. Reklame.v Koja je funkcija ismejavanje reklama kada je cela predstava jedna velika reklama . . . Ničega. Homoseksualna scena upakovana u jeftinu,crno-belu homofobiju – valjda zato da bi autor komada bio pošteđen povika da je branio gej populaciju ili zastupao iste!? Ulizivanje ukusu publike koja je već dobrano naviknuta na pozorište sa nagim scenama i erotikom koja uvek lebdi iznad scene podsećajući nas na svakih deset minuta da je tu. Scenu homoseksualne tenzije smenjuje ženomrzačka scena.Malo homofobije,malo ginofobije.Pa opet malo homofobije.Pa opet šovinizam.Dok gledamo promoterku zatvorskog šoua kako čita kvazikritičke političke sentencije – malo nam se diže a malo bi je spuštali. I onda nam se opet malo diže – da je spuštamo. I sve tako,jeftino i polako,od scene do scene,od pojave do pojave – kraja. Toliko željenog.Da nije par maestralnih poteza glumaca još bi nam bilo lako zaključiti – da ova predstava poseduje sto posto komercijale i pseudobunta.Ovako – 98%.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.