POZORIŠNE PARTIJSKE LINIJE, AKADEMSKO MENJANJE BRZINA I NEZAPOSLENOST

Filed under: 2013,afirmator,broj 16 - jul 2013,društvo,info,pozorište |

fdu_zgrada

Priča o „vezama“, lobiranju i još mnogo toga. Glavni junaci: FDU (Fakultet dramskih umetnosti) , Akademija lepih umetnosti i teatar u Bečeju. Kad je počela ova priča, a ja toga nisam bio ni svestan, u februaru mesecu 2013. godine,  beše mnogo vode proteklo Savom i Dunavom. Ja sam, kao doktor nauka o pozorištu (maj 2012.godine), teatrolog tako reći,  došao na FDU  da se raspitam o eventualnom zaposlenju. Saznao sam da sam, gle čuda, istovremeno prekvalifikovan i nekvalifikovan .Tesno je, znam da imate demonstratore nastave, mogu li tu da se uglavim?  Jok ti-prekvalifikovan si. Citiram: „Ne možeš biti student demonstrator jer nisi student. A i kinta nije neka – 10-ak hiljada mesečno“. Okidok, kažem ja – mogao bih aplicirati za asistenta. Ali, ne lezi vraže, ne biva ni to, reče mi odgovoran čovek na ozbiljnoj funkciji. Što, bre? Nemaš odgovarajuću diplomu. Ček, kažem ja, po „starom“ sam, a i to je zakonito, doktorirao. To ti je kao Bolonja. Aman, da, kaže nadležni, ali, nije ti to ta diploma.  Doktorska je, a koja mi druga treba? Pa, kaže, od  pre par godina (za inat,baš u vreme kad ja upisah doktorske) je aktuelna neka praktična diploma. Kao, ti napišeš dramski tekst ili scenario  (ja sam dramaturg po profesiji)  i to se, sanćim, odigra u teatru, baš kad treba, legne ko guza na nošu (kriza domaćeg teksta, produkcija se razvlači ko Ivkova slava ali ipak…),  i to ti je doktorat. A ovo što ste pokrenuli, ovo teoretsko, pitam ja.( Baj d vej, ne pitam samo ja, nego i deset  generacija pre mene ali, shvatate poantu storije.)I tu mi ovlašćeni kaže, na finjaka, da mogu svoju doktorsku diplomu mačku o rep. Ne primaju više, šta su primili -primili su.  Odbili kaže, i moju koleginicu, jer, šatro, nema dovoljno prakse.

I’LL MAKE YOU A DEAL- LIKE ANY OTHER CANDIDATE…

I, tu se ja zacenim od smeha – igrali je tuda – svuda, dobila devojka Sterijinu nagradu, ima teatarskog iskustva ali je vode kao teoretičarku na osnovu teoretskog doktorata i – ne može ni ona. Pa, jesen ti bingulicu, ko onda može? Kaže mi ime. Nikad čuo. Okidok, idemo dalje. Samo da dodam – i ja sam teoretičar, takozvani, mada imam i praksu. Ali, dobro, nije bitno. Shvatim ja tu da pravila konkursa nisu bitna. Princip na Fakultetu dramskih umetnosti , a vezan za zaposlenje, je isti kao u srednjovekovnom sudstvu – svako je kriv ako je osumnjičen i  biće suđen na, makar, bičevanje samo  zato što ga je sudija popreko pogledao. Ko mu je kriv što je pod sumnjom. Ergo, svako može biti loš kandidat osim onog/e prema kojem/oj se nameste uslovi konkursa pa ta/taj ispadne pravi kandidat.  A čemu ti doktorati, magistrati, silne pare koje se plaćaju? Čemu nostrifikacije i ostale nevoljne penetracije? Čemu onda cela prokleta Akademija? Zakaj smo se pa borili? Da na vrh planincah Sončence sja?  Ako vam ne odgovara taj sistem, gospodo, nemojte ga ni praviti. Ne pljačkajte studente, fondacije, ne trošite im vreme. Ukinite tu prokletinju! Ali, ne. Vi ste deca  Baje Pašića – mož’ da bidne diploma- al’ ne mora da znači! Kako se postaviš, kako mi se namestiš, kako mi dođeš kombinaciju i ispoštuješ me… Dođeš mi – dođem ti, baticeeee. Ideeemo!

Anyhow, tu ja shvatim da s FDU  leba nema i krenem da konkurišem za pos’o. Akademija lepih umetnosti, mesto profe, baš moj smer, traže doktora ( izreli su za jednog ako me pitate). I, javim se. I, šta bi? Primiše onog koji već tamo radi. Raspisali ljudi konkurs zbog zakona, forme radi,  a zna se unapred ko će dobiti mesto. Niko me nije zvao na razgovor – samo su rekli da pokupim papire. Dakle, mi, kandidati nesuđeni, mu tu dođemo nešto k’o Konj Veselko.  Za one koji ne znaju – Veselka, kad dođe vreme oplodnje iliti teranja, bace na ždrebicu koja ga ubije k’o sliku. Razlog? Besna je, nikad nije bila s pastuvom, tj. bilo kakvim konjem a Veselko je kiloster i nije viđen za priplod. Elem, kad se kobila iznuri od borbe s Veselkom dovedu pastuva koji uradi svoju rabotu bez otpora i ujedanja. A Veselko, tužan, liže rane i motri iz prikrajka. Prenesite ovu spiku na konkurisanje za posao u Serbiji i eto živopisne sličice ali  doktorirani Veselko mora da, kao sumanut, zove Akademiju da bi mu rekli da je odbijen. Onaj pravi Veselko je bolje prošao.

ON MORA NEMA I NE ZNA ŠTA DA RADI….

Avaj, vidim ja, nema posla, Vikam  teatre u unutrašnjosti. Traže li dramaturge, umetničke direktore? I, Bečej, sred Panonskog mora, kano hrid visoka, izroni. Razgovor, iniciran oglasom u časopisu „Poslovi“,  koji sledi u kratkim crtama, deluje kao onaj kad John Cleese uđe u prodavnicu sira  (a i slične smo pojave Cleese i ja), dakle čista montipajtonovština:

JA: Zovem u vezi s konkursom za posao  umetničkog direktora.

ON: Čekajte, da vidim ko je ovlašćeno lice.

Pet minuta – u međuvremenu slušam na smenu „Green Feelds“ i „Girl From (Fucking) Ipanema“

ON: Halo? Ovde Goran Crnoper….ški. Otkrio sam da sam ja ovlašćemo lice. Rekli mi maločas.

JA: Lepo za  vas. Šta treba da pošaljem?

ON (sad Goran): Pa, trebalo bi…. Imate doktorsku diplomu?
JA: Imam. Overiću fotokopiju u opštini i poslaću vam. I CV  i kontakte koji su potrebni. Još nešto?

GORAN: Ne, to je sve.

JA : Okidoki.

I, ja pošaljem. No, ne bude dugo, ja kontaktiram moju koleginicu s produkcije koja donkihotovski vodi nezavisnu pozorišnu scenu i javim joj, po principu „Lanisteri uvek plaćaju svoje račune“ (javila je meni i kolegama za ALU)  za konkurs u Bečeju. Ne bude ona lenja, nazove, i:

ONA: Halo, zovem u vezi konkursa.

ON: Sad ćemo vas prebaciti kod VD  umetničkog direktora.

 

Green sleeves are all my joy, green sleeves are my delight….

 

ONA: Takva i takva stvar. ..

V.D. UM. DIR:  Slušajte, koleginice, vidim da imate magisterijum i doktorat će uskoro. Vaš kolega Novković…pardon Novaković se takođe interesovao. Vidite, vama treba i potvrda o zdravstvenom stanju a to je 2500 dinara, i da niste osuđivani, plus overene diplome i CV. To je velik posao i cimanje. I džaba vam je. Znate, ja sam odavde, nema razloga da se trudite. Vi ste preskupi da vam plaćamo autobuske karte da dolazite iz Beograda. Ja sam ovde, živim u Bečeju,  VD sam  već godinu dana i  viđen sam za umetničkog. Upravni odbor će me izglasati. To je  neminovno. Znate, ja sam iz LDP a ovde je koalicija SNS  i LDP  na vlasti pa… Da,da, departizacija umetnosti ali, Upravni odbori  i dalje odlučuju. Ali, ne brinite, biće projekata pa ću gledati da vas i kolegu, a zaista imate impresivne CV- jeve,  uključim nekako u neki budući projekat.

Kako da ne! Evo i hita za gospodina VD -a:

 

 

E,sad, sve to reče gospodin VD par dana pre kraja konkursa. I- okej, navikosmo se već na priče o partijskim linijama kad, pre tri dana, utornik, stiže meni depeša. Kaže teatar bečejski, crno na belo – nisam primljen jer nemam odgovarajuću i varajuću dokumentaciju. Ma, rotkve vama strugane! A nisam primljen zbog toga što već znate  ko će biti umetnički? I ne znate šta se traži pa mi poturate nekog Gorana Cr…škog da mi daje nepotpune informacije?  A ja sam tu da klimam glavom i kažem da ste u pravu?  Kao, da budem fin, da se krv ne uzburka. Da, da, ja sam priprosti, južnjački Srbijanac, necivilizovan, govorim vam kolika ste korumpirana gamad. Gospode Bože! Postoje i finiji načini da se to kaže. Recimo -da se ćuti.

Nisam i neću biti  vaš Konj Veselko i statirati u kukuruzu kao „špalirac“. Ne želim da polažem nikakve račune ni vama, ni ALU, ni FDU,  ni ETA, ni IRA, ni Tamilskim tigrovima ni bilo kojoj od pobrojanih terorističkih organizacija. Ja prokleto znam zašto sam tu gde sam – znam da ste pogazili sve što ste obećali kandidatima, znam da izvrćete obrazovanje ruglu, znam da ste u zatvorenim, malicioznim krugovima koji ne primaju nikog, nikada, ni po koju cenu ukoliko ne odgovara vrhuški. I znam takođe da nisam došao na FDU preko veze već preko prijemnog ispita  koji nisam položio iz prve. Što god da sam uradio – uradio sam sam i to mi ne možete oduzeti pa makar sutra obrtao hamburgere na Slaviji što ću, hvala vam na vašoj podršci, verovatno raditi ili, eventualn0, u Efren’ s Kebab Place u Nemačkoj ili SAD. I nemojte me lagati sitno i govoriti da nisam ispunio uslove i da ovoj državi ja dugujem nešto. Na Filozofskom sam (istorija) bio 5. na listi za prijemni a na FDU  – drugi. U svakoj normalnoj zemlji bih bio na listi za stipendije i na državnom ili privatnom (fondacije) budžetu. I nemojte mi reći da se ljudi kao ja nalaze svaki dan u Srbiji i da ih je prepuna ova zemlja – 6% visokoobrazovanih (sa fakultetima,  višim školama, menadžmenti i dr.) a od nas, koji je procenat uradio to što sam uradio, bez veze? A licemerna priča da nešto dugujem državi? Pare za postdiplomske studije dugujem Carevini Japanu, Kraljevini Norveškoj i mojoj malenkosti. Domo arigato Nippon, takk Norge  a vama ni hvala ni poštovanje ni razumevanje. Prilažem svoj CV i pozivam svoje kolege da učine to isto i pokažu bez koga ova zemlja ostaje zahvaljujući „otvorenim konkursima“. Znam da vlast i akademije nije briga ali, barem nešto da uradimo. Oglasimo se, barem na ovo jstranici. Oni su ti koji moraju da se stide – ne mi. A za kraj, muzička čestitka svim korupcionašima s posebnim osvrtom na refren:

 

 

ALEKSANDAR NOVAKOVIĆ

Aleksandar Novaković je rođen 1975. godine u Beogradu. Piše romane, drame, aforizme, pesme i kratke priče. Diplomirani istoričar i dramaturg,  doktor nauka o dramskim umetnostima iz oblasti studije pozorišta. Drame:  Sistem (Narodno pozorište Užice, 2001), Zubi (Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, 2004), Aladinova čarobna lampa (Pinokio, Beograd, 2007), Naš čovjek (Hercegnovsko pozorište, koautor, 2008). Zbirke drama: Bliskost (Svetozar Marković, Zaječar, 2006), Posle Utopije (KC Kraljevo, 2009). Autor je desetak različitih dramskih i dokumentarnih formi emitovanih na Drugom i Trećem programu Radio Beograda. Knjige aforizama: Pij Sokrate, država časti (Matica srpska, Novi Sad, 1998) Neće moći (Alma, Beograd, 2006) Malo li je? (Alma, 2011) Romani: Glečer (Dereta,Beograd, 2007) Keltska priča (Mali Nemo, Pančevo, 2008) Dva u jednom (Mali Nemo, Pančevo, 2009) Vođa (VBZ, Zagreb, 2010) Teatarske studije: Kako je Tito razbijao Tikve (Narodna knjiga,Beograd, 2005) Slomljeno slovensko ogledalo (Mali Nemo , Pančevo, 2010). Pesme: Gitarista na Titaniku (Presing, Beograd, 2013). Nagrade: Josip Kulundžić za izuzetan uspeh na polju dramaturgije (2004), druga nagrada Radio – Beograda za radio – dramu (2003), prva nagrada Radio Beograda za dokumentarnu radio – dramu (2011), Vibova nagrada (2001) i Zlatna kaciga (1997) za satiru, Dobio republičku nagradu za najbolji dramski tekst za lutkarsko pozorište (2007). Dobitnik je nagrada časopisa Ulaznica: prve za priču (2003), druge za esej (2004) i druge za priču (2005), Mali Nemo za roman (2008) te VBZ za  najbolji roman na BHCS jezicima (2010).

PS – Epilog drame u prodavnici sira:

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.