Povremena poezija Igora Varge

Filed under: afirmator,broj-21-decembar-2013,poezija,poezija i proza |

USPINJANJE

 

Svetioničareva kći

hvata voz u devet i trideset

 

Što se pića tiče

uzvraća uvrede drskim konobarima

 

Muzeji su pluća

u novembru

 

Ja sam fjord

na Jadranu

 

prolivena suza

za mrtvim kapetanima

 

Ja sam čekanje

pokreta

 

par stihova

i par gutljaja

 

 

 

SVE PROMJENI IZGLED

 

Sve promjeni izgled.

Planovi smrtnika

stegnutih

tišinama,

laskanjem,

okolnistima,

praćenih

klevetom i prezirom

u jastucima sažaljenja.

 

Ja,

vodnik,

svodnik

bojazni,

(ne)dostojan

tvog srca,

saznao sam

držanje

jezivih godina

koje nas proždiru.

 

 

 

BESKRAJ U KRAJU

 

Desetljeća su nam istorija

farse na fasadama

mada

ne razjeda me apsolutno ništa

osim apsolutnog ništa

i glasa koji više neću čuti

 

Uvijek je pogrešno vrijeme

za smrt

 

Gledajući u nebo

gledamo u prošlost

neke zvijezde su se možda ugasile

ali u našim očima

svijetlost još traje

 

I ne prihvatamo

i plačemo

i u zabludi smo

da precizno volimo

da precizno preziremo

 

ali, oprezan sam

kada tvrdim

da su zbog tebe

pećinski ljudi

klesali po zidovima.

 

 

 

CAFÉ BRECHT

 

… So, wie es ist, bleibt es nicht …

 

Po njenim usnama

raspoznajem

godine pročitanih stranica

 

Po njenim obrazima

raspoznajem

vjetrove sa Atlantika

 

U noćima sanjam

izloge istrošenih duša

i prodatih poljubaca

 

Vjerujem da smo svi

izgubljeni

u trenucima vječnosti

 

Vjerujem da je prošlost

srećna

a budućnost

tragična

 

Vjerujem da sam volio

i da još volim

tvoje oči

u noćima koje najavljuju

kraj

 

 

 

RETROVIZOR

 

Kada tražim radost u

lucidnom

tražim nas.

 

Kao kada okopne mjesta

koja volimo

i u kojima

sanjamo pobunu

i harmoniju

 

ili kada staze

zalijemo divljim maslinama.

 

Kao kada delfini

nisu na nišanu

 

kada su džemperi

nakvašeni suzama

 

i kada se ogolimo

u membrani pjesme.

 

 

 

KADA SANJA

Kada carevi sanjaju
granice se mijenjaju

Kada Sanja sanja
ona sanja
besmrtne hitove
melodije Jadrana
u ritmu sjenki na zidovima
svoje sobe
svoje ulice
Narodnog fronta
ko zna i koji broj

Kada je ja sanjam
sanjam je
oskudno odjevenu
u naviku
koju smo stvorili ćutanjem

Dunav je narastao
poplavljujući prve znakove
civilizacije
Ona se kune
da je na drugoj obali
vidjela obrise palmi

Kažem joj
Nije to
ništa više od
sutona
u kome iščezava
teret smrti
gordosti i
bolnih grimasa

 

 

 

SUBOTA

 

Sanjati Sapfo,

u vječnosti poljupca.

 

Prilagođavati se vremenu

i tvojim obrazima.

 

 

 

Igor Varga, rođen 1986. g. u Beogradu. Djetinjstvo proveo u Herceg Novom, živi u Novom Sadu, sanja o Lisabonu. Jedan od urednika zbirke Poeziranje i bloga fake poet. Govori engleski, italijanski i portugalski jezik. Povremeno napiše pjesmu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.