Povodom hapšenja člana Anonimusa

Filed under: afirmator,broj 0 - mart 2012,društvo |

Uvek, a to se lako da utvrditi iz raznih novinskih i sličnih arhiva, država uspe da namesti nekakvu zamku hakerima i drugim sličnim grupama čije se prepoznavanje u javnosti vrši isključivo po tome što su stručnjaci za računare. I ne samo za njih, već za čitave tehnologije nepoznate korisnicima na uobičajenom korisničkom nivou. Znamo već priče koje su već postale deo računarske mitologije, kako su Amerikanci namestili ruskom hakeru, uhvatili ga na prepad, pa naterali da bira između lojalnosti FBI i robije, i on je mudro odabrao lojalnost. Ali, da mu se nekako u priči dodeli opravdanje, bio je to siromašni Sibirac.

Ali, da li je nedavno uhapšeni član srpskog ogranka(?) Anonimusa kriminalac? Ili naprosto, moderan borac za slobodu? Na sajtu Politike dato je objašnjenje prestupa uhapšenog aktiviste:

Г.В. је, да би прикрио своје деловање, приликом кршења мере заштите и неовлашћеног приступа рачунарима и рачунарским мрежама користио анонимне сервисе за приступ интернету, попут hotspotwirelesscrap, промена mac адресе мрежне картице рачунара, при том користећи неколико socks5 chain конекција или VPNiRDP конекција приступио заштићеној рачунарској мрежи, односно HOST серверу интернет провајдера Еутелнет, Орион, СББ, и Беотел Нет ИСП.

„На већем броју хакерских Интернет сајтова објавио је и свој бекдоровани PHP shell и имао приступ на сваки PHP shell који је неко други користио и могао је лично да приступи компромитованим Интернет сајтовима, док је неке од тих сервера користио и као лични прокси сервис”, навела је полиција.

Da li ste razumeli nešto? Šta je ovde kriminal? Da li su ovi ljudi ukrali nekome nešto? Obili banku i oteli, na neki čudan elektronski način, stotine hiljada evra od namučenih radnika i ugojenih vlasnika?  Ne bi se reklo. Evo jedne od tipičnih poruka koje Anonimusi ostavljaju: „Mi spremamo hranu. Mi raznosimo đubre. Mi radimo u fabrici. Mi čuvamo miran san. Mi smo legija! Mi ne opraštamo!! Mi ne zaboravljamo!!! Mi smo Anonimus.“

Pa, gde je ovde problem? Šta od ovoga ne valja? Nije ovo kriminal, da se razumemo, ovo je bunt ljudi koji žive u državi razlokanoj korupcijom, kriminalom, bedom i nepravednom raspodelom nacionalnog dohotka. A to bi i vrapci znali, kad bi smeli da lete pod našim sivim nebom. Samo ne zna oligarhija koju čini srpska politička elita, navikla da bude korumpirana i da drugačije ne zna da zarađuje za život.

No, na njihovim stranicama i nema političkog proglasa, svečanih zaklinjanja nekakvog vođe, lažnih obećanja. Nema ni Robina Huda, već se priča spušta niže, u redove ljudi vođenih običnim, svakodnevnom potrebama. I to je ono što smeta. Mučena srpska policija, neće moći da se obračuna sa ekipom koja nema vođu, a koja pre neki dan sakupila ljude na mitingu. A to je ono što je plaši – šta ako se desi nekakvo srpsko internet proleće, a nemaš pojma odakle dolazi opasnost.  Eh, pusti snovi…

Ali, sa internetom je teško boriti se. Kada su vlasti u belom svetu zapretile gašenjem Vikiliksa, osnivač je sajt izmestio na servere u Čadu, Sudanu, Kini… Pa ti sad juri po Africi da dokažeš kako ti neko odaje tajne. Naš problem je ovde mnogo, mnogo opipljiviji – meri se stotinama hiljada nezaposlenih, narodnim kuhinjama, samoubistvima, odsustvu nade u bolji život, mladima bez ideja, trećinom nepismenog stanovništva, odumiranjem jednog grada srednje velličine na godišnjem nivou, platama koje su ispod svakog dostojanstva, industrijom koja ništa ne proizvodi i koja neće dostići nivo proizvodnje od 1989. ni u ludilu, sa kapitalizmom u kome feudalci presvučeni u moderna odela maltretiraju muškarce i žene, svaki pol na poseban način…

Moglo bi ovako do sutra, a da se niko i ne osvrne. Zato su ljudi iz Anonimusa i svi koji tako misle veoma bitni. Još nije bilo vlasti na svetu koja se uspešno obračunala sa internetom. Jeste, mogli bi osnivači Fejsbuka da im daju adrese, ali samo ako bi hteli… A  s obzirom da ta socijalna mreža ima 800 miliona članova i da zarađuje više nego cela Srbija (plus ostale, takođe skaredne zemlje iz regiona) zajedno, biće da im neće pasti na pamet da im izađu u susret kao onomad Tviter Vuku Jeremiću (kada se žalio da mu se ruši ugled korišćenjem naloga koji imaju imena slična njegovom).

Nas je mnogo, a njih malo.  Ne plašite se, ovo je naš teren.

Predrag Milojević

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.