Pohod na Crveni trg: PIRATI SA KARIBA (prvi deo)

Filed under: afirmator,broj-24-mart-2014,Pohod na Crveni trg |

us_empire-blood_history„Zvezde i pruge na američkoj zastavi trebalo bi da zamene simboli gusarske zastave, lobanja i ukrštene kosti“.
Mark Tven, američki pisac

Autor: Dušan Opačić

Da su Sjedinjene Američke Države od samog svog začetka imale imperijalističke težnje verno dokazuju događaji koji će uslediti odmah nakon uspostavljanja nove Republike, koja će ekspresnom brzinom  postati sila i odlučujući faktor u svetu i imati tu privilegiju da joj se spoljna politika zasniva na pravu „jačeg“.

Da bi postali žandarm svetskog formata, prvo su krenuli da očiste i prošire svoje dvorište. Sve je počelo krvavim obaračunom sa domorodačkim stanovništvom i jednim od najvećih genocida sprovedenih u istoriji čovečanstva, koji rezultira višemilionskim brojem žrtava. Nakon zauzimanja Teksasa, počinje rat sa Meksikom, okupiraju se njegove severne teritorije i Kalifornija. Po svedočenju dnevnika koji je uredno vodio američki poručnik Ulis S. Grant 1848.godine, navodi se sledeće: „Taj rat je predstavljao primer kako jedna republika sledi loš uzor evropskih monarhija koje nisu poštovale pravdu u svojim težnjama da zaposednu što više teritorija…kažnjeni smo najkrvavijim i najskupljim ratom modernih vremena“. Da se imperija u nastanku baš i ne obazire na reči, vapaje i upozorenja svojih umnih ljudi dokazuje i da ima više poklonika nego protivnika. Republika se širi na sever, i slede bezuspešni pokušaji osvajanja teritorije Kanade.

Zagovornik „progresivnih reformi“, budući  predsednik SAD i tadašnji pomoćnik državnog sekterara za mornaricu Teodor Ruzvelt, iznosi predlog uspostavljanja „izvorne Republike“ koja neće imati ni monarhiju ali ni demokratiju! Uspostaviće oligarhijski sistem u kome će bogati dobro da žive a ostali neka se snalaze. Tada popularni Ted počinje da se služi dobro poznatom recepturom postavljajući pitanje kako je tamo neka mala Engleska, zahvaljujući svojoj snazi na moru, uspela da osvoji veliki deo Afrike i kompletnu jugoistočnu Aziju. Dao je predlog da SAD postupe po istoj recepturi. Po dobijanju zelenog svetla, odmah se krenulo u izgradnju velike mornarice kako bi se moglo krenuti u zauzimanje prekomorskih teritorija. Pošto su velike mornarice izrazito skup sport, genijalni Ted rešenje pronalazi u reketiranju sopstvenog stanovništva, bogatih, kojima je bilo omogućeno da rade šta požele, kao i bogatstvu novih kolonija koje će se iskoristiti za plaćanje i izgradnju flota SAD. I zaista, što više osvojenih kolonija više brodova, a sa više brodova, veća imperija!

Prvi i najlakši cilj su bili Karibi, a potom se krenulo dalje na Pacifik. Havaji su anektirani 1898. godine i dolazi do intervencije po celom nizu zemalja Latinske Amerike. Trijumf u Špansko-američkom ratu koji je bio izazvan dizanjem u vazduh američkog ratnog broda „Mejn“ u luci Havana, sa tvrdnjom da su Španci odgovorni za taj čin, SAD dobijaju oreol velike oružane sile u nastanku. Kubanci dobijaju „gratis slobodu“ pod uslovom da američki uticaj ostane na tom ostrvu. Slede aneksije Filipina, Portorika i Guama. Teodor Ruzvelt uveliko sebi krči put ka središtu moći sa dugoročnim planom da se napravi imperija, uz način da novac iz Ministarstva finansija prenese u različite industrije za „odbranu“, koje bi zauzvrat finansirale izbore za Kongres i predsednika države. Po izboru za predsednika SAD, 1901. godine, Teodor Ruzvelt konačno stvara imperiju i naciju do zuba naoružanu i neprijateljski raspoloženu prema svima. Na čelo nove imperije došao je čovek koga je definitivno rat lansirao u središte moći, dok mu je medijska pompa i podrška donela titulu nacionalnog heroja. Sva tadašnja štampa je bila u njegovim rukama. Kada ga je američki pisac Mark Tven javno osudio zbog američke intervencije  na Filipinima, rekavši „Zvezde i pruge na američkoj zastavi trebalo bi da zamene simboli gusarske zastave, lobanja i ukrštene kosti… Ne možemo na istoku podržavati imperiju, a u Americi republiku“. Genijalni Ted, ništa ne prepuštajući slučaju i uz česta pozivanja na Boga, veoma agresivnom retorikom je branio američki rat protiv filipinskog naroda i osuo paljbu na Tvena i njegove istomišljenike, rečima: „Svaki argument koji može biti izrečen u korist Filipinaca mogao bi da bude naveden i u korist Apača.. a svaka reč koja se može izreći za Agvinalda mogla bi da se kaže i za Bika koji sedi… kao što su mir, red i prosperitet usledili posle našeg širenja zemljom Indijanaca, tako će biti i na Filipinima.“ Ali ipak, veliki Mark Tven je bio samo pisac i naivac, niko se iz državnog aparata SAD nije obazirao na njegov napad i upozorenja. Teodor Ruzvelt se vešto služio retorikom čije se reči upotrebljavaju da prikriju, a ne da rasvetle neki čin. Javno je ispirao mozgove američkih građana tezom o američkoj misiji koja treba da donese „slobodu i mir“ u celom svetu. Ako bude bilo potrebno učiniće to ropstvom i ratom. Jednostavno, za njega je rat bio krajnji oblik ekonomske konkurencije. Nadahnut arhaičnim govorima i u ime „Boga“ koristio je reči koje unose zabunu pa se dešavalo da građani na izborima glasaju protiv svojih vlastitih interesa.

Period vladavine Teodora Ruzvelta, obeležiće i uspostavljanje jednostavnog političkog sistema SAD. Taj sistem je ostao i do današnjih dana u životu i neprekidno se sprovodi. U tom sistemu jedino pitanje predstavlja cena po kojoj se može kupiti i prodati proletarijat, cena hleba i igara. Amerika će dobiti jednu moćnu političku partiju sa dva desna krila. Jedno je nazvano republikanskim, a drugo demokratskim.

Dušebrižnik i licemer Tedi dobiće i Nobelovu nagradu za mir zbog posredovanja u rusko-japanskom ratu 1906.godine, što će dokazati lucidnost Skandinavaca da vas ništa od njih ne sme iznenaditi, kao što je ovaj slučaj, dodela nagrade apostolu rata, terora i smrti. Prema svedočenju američkog pisca Gora Vidala u njegovim esejima pod nazivom „Slabljenje i pad američke imperije“ navodi se da je Teodor Ruzvelt živeo i umro kao posvećeni rasista, ugrađujući temelje države kojoj će u budućnosti spoljna politike biti u vidu fizičke prinude ili pendreka sa elementima klasičnog terorizma, dok bi unutrašnje uređenje SAD bilo samo građevina koja bi totalno propala ako bi se kojim slučajem pokušala radikalno reformisati. Američka imperija je napokon stvorena. Ruzveltova doktrina ratovanja postaje uobičajna praksa. Interesantno je napomenuti i činjenicu da je svaki rat koji je SAD vodila (osim Prvog i Drugog svetskog rata) od  Teodora Ruzvelta do danas, bio na osnovu naloga predsednika SAD.

Po američkom Ustavu, jedino telo koje može objaviti rat ili doneti odluku o učešću u ratu je Kongres SAD, što znači da su svi ratovi koji su vođeni predstavljali brutalno kršenje sopstvenog Ustava.

Nastaviće se

Autor teksta je novinar iz Beograda

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.