Poezija, Vanja Mitrović

Filed under: afirmator,broj-42-septembar-2015,poezija,poezija i proza |

Eho

 

Golubovi su protjerani,

osjeća se propuh ,

krivnja je pokopana,

dnevnu sobu smo pregradili.

 

Konačno smo skinuli maske

onako, u prolazu.

Fuzija mozgova bila je varka,

priča za dijete,

zalijepljena za nepce.

 

Umiruće je umirujuće,

svakodnevnica je opipljiva,

tumori su dobroćudni,

zlo zaboravlja ludost;

ničiji psi prevrću pekmez.

 

Dosta je bilo gromova!

govori netko ispod kreveta,

pravimo se da ga ne čujemo,

zurimo u sarmu.

 

 

Zadovoljstva

 

Naručujem najveće porcije,

premda su bez okusa.

 

Dobro izgledam dok jedem.

Djevojke mi namiguju,

muškarci mrze,

djeca traže autograme,

studenti snimaju telefonima.

 

„Bravo!“, kažem samome sebi.

Smijeh prekrijem salvetom

i gnječim odrezak od soje.

 

Bogujem nad bezobličnom masom

čekajući dno zdjele,

svjetlo na kraju deserta.

 

 

Antimeditacija

 

Noć je bila nestašna,

kristal se topio,

mirisalo je na divljač

kad sam te se sjetio.

zašto, pitaš me?

usta se ne otvaraju.

bojiš se nečistoće,

a trajalo bi kratko

i ne bi boljelo mnogo.

istine su svakakve.

kažu da je spas u zavjetrini,

da su pobjede smrtne.

i da odvažnost nije potrebna.

samo želudac.

 

 

Planet Zemlja

 

predugo sam uvrijeđen:

od jučer si vadim mast,

mršav sam od mržnje

i ponovo vjerujem u reptile.

sunce je prestalo zalaziti.

osvrćem se na parkiralištu:

stabla su metalna,

a nož od sapunice.

 

Izlogirat ću se.

Plakat ćete za mnom!

 

 

Streskapizam

 

Zaboravi mahovinu,

bolje je da pratiš mrve,

proliješ živu,

i da se ne okreneš.

 

Prinesi žrtvu balvanu,

proslavi svoju intimu,

i nestat ćeš

čim kihneš.

 

Ostat će suha sablazan,

povijene krošnje razuma,

i zavist magičnog.

 

Bolje napuni kadu

glatkim cementom,

zagrli neljudsku masu,

i dok se igraš umiranja

postani čovjekom.

 

 

the-lost-jockey-1948

 

Vanja Mitrović (Sisak, 5. VII 1989) studira anglistiku i fonetiku na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Pjesme piše oduvijek, pokušavajući u jeziku poezije pronaći prostor komunikacije nesputan konvencijama jezika, istražujući (ne)mogućnosti njegove realizacije u zbilji. Godinama svira gitaru u jednom sisačkom postpunk bendu i aktivno djeluje u VSC-u (Volonterski centar Sisak).

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.