Poezija Nikoline Todorović

Filed under: 2019,afirmator,Broj 89 - avgust 2019,poezija,poezija i proza |

Moja uspomeno

 

Tečeš

 

Kroz žubor rijeka otopljenih snjegova

kroz kiše opranih lica

kroz trave polegle ispod strasti

kroz kamenje zagrijano dlanovima

kroz drveće i granje razapeto željama

kroz strepnju o nestajanju.

 

Tečeš

 

Kroz grubu šaku vremena

koja ne zna milovati.

 

Bojim se.

 

Demencija

 

Komšinica stara

godinama optimistično

čeka da joj izrastu

pelargonije i trava

koje nikada nije posadila.

 

Sjedi nasred zemlje

sretna kao malo dijete

šiša i skraćuje

nevidljive puzavice

života.

 

Tri koraka

 

Juče smo bili slobodni.

Danas smo zabrinuti.

Sutra smo već ostarili.

 

Juče nas dvoje.

Danas okruženi dječijom obućom.

Sutra opet samo nas dvoje

i

korpica puna lijekova

ladica puna uspomena.

 

Selidba

 

Ponijet ću samo ogledalo

u kojem si se svakog jutra ogledala.

 

Na jednu noć

 

Utonimo u more htijenja.

Potopimo nesigurnosti.

Izronimo ono najgore iz sebe.

Upalimo najdraže pjesme.

Sipajmo neko dobro piće.

Otvorimo prozore

poželimo dobrodošlicu

toplom povjetarcu.

Lezimo bilo gdje, bilo kako.

 

Utonimo u prljave igre.

Potopimo godine.

Izronimo bezgrešnu ljubav.

 

Na jednu noć.

 

 

Nikolina Todorović, rođena je 1995. godine u Sarajevu.  Studentica master studija Komparativne književnosti u Sarajevu.  Piše poeziju, prozu i eseje. Okušala se i u pisanju dramtizacija. Svoje radove, prvenstveno poetske, redovno objavljuje na regionalnim portalima i u časopisima.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.