Поезија Дубравке Матовић

Filed under: 2015,afirmator,broj-43-oktobar-2015,poezija,poezija i proza |

Дубравка Матовић је лауреат Фестивала поезије младих у Врбасу 2006, када је објављена и њена прва збирка песама ,,Имам и немам“. Добитник је више награда за поезију. Објављивала је у више часописа. Аутор је и књиге есеја ,,Сентиментална кухиња“ (2012) и истоименог блога. Ради као наставник српског језика.

IMG_3249

Ауторка фотографије: Тања Драшкић-Савић

 

Киша

 

Могу се опевати јануарске кише.

Сувишно, јер свако види да пада киша.

И квргаве јабуке су сувишне

крај јарко обојених, сјајних

од којих је сито чуло вида.

Урадићемо видео запис јануарске кише

(за очи).

Писаће на тегли: Зима 2000 и те.

 

А могла бих

узети књигу под мишку

и изаћи на кишу,

јер тако се може

узети и киша под мишку

и изаћи у књигу.

 

 

Мисао

 

Моја мисао

не савија кашику.

Савија свој врх виљушке

ка мени.

Све ми се више свега

премешта унутра.

 

Моја мисао између

пролазног и класичног

извадиће ми умњак.

 

Моја мисао

поприма боју твог гласа

да ме прогута

као анаконда медведа.

То што вари

не значи да јој је по укусу.

 

 

У малом стану

 

У великом граду

у малом стану

зима у малом:

леденица на прозору

и снег на крову.

 

У великом граду

у малом стану

у шерпици једној:

вулкан у малом.

 

У великом граду

у малом стану

земљотрес чаша и флаша:

то трамвај вози булеваром

 

У великом граду

у малом стану

човеку је довољно мало

и мишљу не помера стене.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.