Pikado za vampire

Filed under: afirmator,broj-24-mart-2014,društvo |

informerPiše: Dušan Opačić

Obično pišem o mrtvima. Mnogo čeprkam po prošlosti, arhivama, starim knjigama i ostalim stvarima koje danas baš i nemaju neku vrednost. Ruski underground pisac i disident Eduard Limonov je napisao knjigu „O mrtvima“, a mene je odgovorio od ideje da isto, ili bar slično uradim. Hvala mu! On je živ, napisaću nešto o njemu, ali ne ovaj put. Neću više u prvim danima proleća da obilazim ni Novo groblje, niti da ispušim cigaretu kraj večnih konačišta Nušića, Andrića, Pope i ostalih. Dosta je bilo! Međutim i pored moje odluke da prekinem sa tim nazovi običajima, ostale su i neke posledice. Jedna od njih je strah od vampira. Nešto ih filmujem u glavi, da će da mi banu kada se najmanje nadam ili u snu. Ne verujem u beli luk i kolac, a srebrnog metka nema na crnom tržištu ni za lek.  Da bih se odbranio od aveti prošlosti, bio sam prinuđen da izaberem manje zlo pri izboru oružja. Ima ga na svakom kiosku. Stajao sam pred uličnim kioskom kao na veoma važnoj životnoj raskrsnici. Trebalo je vremena da dobro razmislim i odlučim kojim putem da krenem. Kurir ili Informer? Nešto u meni je govorilo da ipak uzmem obe novine. Tako sam uradio i eto, već neko vreme (sramežljivo priznajem) svakodnevno kupujem ova dva proizvoda.  Moram priznati i to da sam elementarno vaspitan, još iz doba samoupravnog socijalizma i da me je i dan danas malo blam kada kupujem i, ne daj Bože, biram kondom na trafici, pred prodavačicom bilo kog doba starosti. Takav osećaj imam i kada su ova dva produkta u pitanju. Čim ih platim, brzinski ih krijem ispod jakne. Znam da mi apsolutna većina sugrađana to ne bi zamerila, ali ipak, što je sigurno, sigurno je.

Moram da priznam da sam u početku i čitao sadržaje ovih dveju, danas u narodu cenjenih novina. Privikavanje na taj koncept i nije se baš pozitivno reflektovalo na moj organizam, a najviše kontraidikacija je doživela moja psiha. Prekinuo sam sa čitanjem tekstova modernih i u peru državnih tužilaca, sudija i agitpropova javnog linča. Nisam čitao, ali sam nastavio da ih kupijem. Odem disciplinovano na kiosk, kupim, sakrijem pod jaknom, dođem kući i odložim ih na pod pored kreveta. Jedno je sigurno, mirno ću spavati. Ako bi kojim slučajem pokušali da mi upadnu kroz prozor Nušić, Krleža, Majakovski i drugi, gađao bih ih Informerom i Kurirom, dok bi oni pobegli glavom bez obzira i više nikada me ne bi uznemiravali. Odoše vampiri u vidu lastinog repa.

Nekako sam srećan što sam pobedio još jedan strah. To je još jedna moja mala pobeda. Zašto? Kao što SNS kartel nema drugu ideju osim one da gospodari Srbijom, tako Kurir i Informer  imaju samo jednu ambiciju – da se dobro prodaju, bez obzira na sadržaj i koncept. Uzaludno je trošiti reči i pozivati se na kodekse i nezavisnost novinarstva, kada je sve na prodaju na našem najvećem buvljaku na Balkanu. Svi smo srećni i zadovoljni, Kurir i Informer se dobro prodaju, ja ih kupujem i gađam vampire njima.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.